31. mar 2022.

Presuda za ubistvo Ćuruvije ponovo pred apelacijom: I odbrana i tužilac traže njeno ukidanje

Kao i u slučaju presude iz 2019, u žalbama na presudu optuženima za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, koja je doneta u decembru 2021, i odbrana i tužilac traže njeno ukidanje. Advokat Slobodan Ružić, sa druge strane, smatra da presuda sadrži dovoljno dokaza da bude potvrđena. Pravosnažnu odluku o sudbini istorijskog procesa za ubistvo novinara, koje je organizovala i izvela država, doneće Apelacioni sud

Foto: Predrag Mitić

Tužilac i odbrana zatražili su obaranje i ukidanje presude za ubistvo Slavka Ćuruvije, novinara, urednika i izdavača novina Dnevni telegraf i Evropljanin, koja je izrečena u decembru prošle godine. U Višem sudu, čije je Posebno odeljenje za organizovani kriminal donelo prvostepenu osuđujuću presudu, rekli su za Cenzolovku da je predmet od 23. marta u Apelacionom sudu, na odlučivanju po žalbama.

Apelacioni sud još nije zakazao javnu sednicu, jer se, kako su rekli za Cenzolovku, čeka izjašnjenje Tužilaštva za organizovani kriminal, kome je predmet dostavljen 25. marta.

Ponavlja se scenario koji smo gledali pre dve godine, kada su u Apelacioni sud sa istih adresa stigle žalbe na identičnu osuđujuću presudu, kojom su za ubistvo novinara, izvršeno 11. aprila 1999. godine, na ukupno 100 godina zatvora osuđeni rukovodioci i operativci tadašnje Državne bezbednosti.

Konačnu odluku u istorijskom procesu za ubistvo novinara doneće apelacija. Ona može da potvrdi presudu, da je promeni, odnosno da poveća ili smanji kaznu, ili da otvori novi pretres i donese svoju presudu, koja može biti i oslobađajuća

I tada je žalba tužioca Milenka Mandića izazvala najviše iznenađenja i kritika, jer je tražio ponavljanje postupka, rame uz rame sa odbranom, a to je značilo produžavanje neizvesnosti duge 20 godina.

Apelacija je posle svega ukinula prvostepenu presudu i postupak vratila na prvostepeno suđenje.

Ponovljeni postupak trajao je duže od godinu dana i nije doneo baš ništa novo u pogledu približavanja pravdi. Naprotiv, poslužio je odbrani za sramno veličanje tadašnje Državne bezbednosti i negiranje njenog zločinačkog karaktera, već dokazanog u sudskim presudama za atentat na Ibarskoj magistrali i ubistvo Ivana Stambolića.

Odluku tužioca da se žali na celu presudu advokat Slobodan Ružić, koji zastupa decu Slavka Ćuruvije, ocenjuje sada kao grešku koja ojačava poziciju odbrane.

„Bilo bi logično da je tužilac podneo žalbu samo na kaznu i tražio veću kaznu, a ne da traži obaranje presude, zajedno sa odbranom, kao i prošlog puta. U svim zemljama sveta smatra se da je tužilac pobedio ako su optuženi osuđeni. To samo naš tužilac nije smatrao. Greška je da tužilac traži obaranje presude. Time ojačava poziciju odbrane. Ako budu oslobođeni, onda da ga pitamo da li je zadovoljan“, kaže Ružić za Cenzolovku.

PRESUDA: ĆURUVIJA UBIJEN ZBOG KRITIKE MILOŠEVIĆEVOG REŽIMA

U prvostepenoj presudi iz decembra prošle godine kaže se da je Slavko Ćuruvija ubijen jer je kao novinar oštro kritikovao vlast i režim Slobodana Miloševića i da je zbog toga u medijima, a posebno na državnoj televiziji, označen kao neprijatelj vlasti i državni neprijatelj, kao i da je Državna bezbednost prema njemu primenjivala mere kao prema „državnom neprijatelju“.

Presuda kaže i da je upravo zbog toga, po naredbi N. N. lica iz vrha vlasti, tadašnji načelnik Resora državne bezbednosti Radomir Marković tražio od bivšeg komandanta JSO Milorada Lukovića Legije da ubije Ćuruviju. Pošto ga je Legija odbio, Marković je taj plan izneo načelniku CRDB Beograd Milanu Radonjiću, koji je imao mogućnost da velike delove tajne službe angažuje kako bi se sproveo plan. Radonjić je organizovao intenzivno praćenje Ćuruvije tri dana pred ubistvo, a na dan samog ubistva tražio je da se o kretanju žrtve izveštava iz minuta u minut kako bi ubistvo moglo da bude izvršeno, kao i u sličnim slučajevima kada su žrtve praćene pred atentat.

Radonjić je plan o ubistvu preneo tada najiskusnijem inspektoru beogradske tajne službe Ratku Romiću i bivšem pripadniku JSO Miloradu Kuraku koji su na licu mesta omogućili neposrednom, nepoznatom ubici da puca u Ćuruviju u ulazu zgrade u kojoj je živeo. Prema presudi, neposredni izvršilac ubistva je pucao u Slavka, a drškom pištolja udario u glavu Branku Prpu, jedinog očevica ubistva.

Marković i Radonjić nepravosnažno su osuđeni na po 30 godina zatvora, a Kurak i Romić na po 20 godina. Marković pravosnažnost presude čeka u zatvoru gde služi 40 godina zbog atentata na Ibarskoj magistrali i ubistva Ivana Stambolića. Radonjić i Romić, kao do sada neosuđivana lica, borave u kućnom zatvoru, sa „nanogicom“, a Kurak je u bekstvu već godinama i za njim postoji Interpolova poternica, ali se operativno ne radi ništa na njegovom privođenju pravdi.

Konačnu presudu će doneti Apelacioni sud

Ovog puta Apelacioni sud neće moći da vrati predmet na ponovno suđenje u osnovni sud. Apelacija ima nekoliko mogućnosti: da potvrdi presudu, da je promeni, odnosno da poveća ili smanji kaznu, ili da otvori pretres i izvede neke dokaze za koje smatra da su potrebni i donese svoju presudu, koja može biti i oslobađajuća.

Ugledni pravnici, poput Vesne Rakić Vodinelić, kritikovali su i odluku Apelacionog suda pre dve godine da ukine presudu i vrati je na ponovno suđenje jer su smatrali da je zbog dužine postupka prekršeno pravo na suđenje u razumnom roku i argumentovano iznosili tezu da je Apelacioni sud, ako je već smatrao da su žalbe osnovane, trebalo da sam otvori pretres i okonča dugogodišnju traumu koja opterećuje društvo.

U svim zemljama sveta smatra se da je tužilac pobedio ako su optuženi osuđeni. To samo naš tužilac nije smatrao. Greška je da tužilac traži obaranje presude (Slobodan Ružić)

Sada se ponovo postavlja pitanje kakvu će odluku doneti Apelacioni sud kad razmotri žalbe na prvostepenu presudu. U svojoj prvoj odluci, apelacija je oborila presudu pre svega zbog toga što su sudije zaključile da je optužnica prekoračena, odnosno zato što je presudom uvedeno novo N. N. lice kao neposredni izvršilac.

Prema optužnici, ubistvo Slavka Ćuruvije je, po nalogu najviših vlasti, naručio tadašnji načelnik Resora državne bezbednosti Radomir Marković, organizovao bivši šef beogradskog centra RDB Milan Radonjić, a neposredni izvršioci bili su Miroslav Kurak, bivši pripadnik ozloglašene JSO, koji je pucao u Ćuruviju, i Ratko Romić, bivši inspektor Druge uprave RDB.

I u prvoj i u drugoj presudi prvostepenog sudskog veća Kurak i Romić, osuđeni na po 20 godina zatvora, označeni su kao pomagači, a ne kao neposredni izvršioci, dok je lice koje je pucalo ostalo nepoznato.

Cenzolovka je imala uvid u obe nepravosnažne presude i između njih nema značajnijih razlika. I prilikom samog izricanja presude u decembru bilo je jasno da je lopta vraćena na teren Apelacionog suda, jer je glavna sporna razlika između optužnice i presude ostala ista. Niti je tužilac Mandić promenio nešto u optužnici, niti je sudsko veće kojim je predsedavala sudija Snežana Jovanović uspelo da utvrdi navode optužnice da je u Ćuruviju pucao Miroslav Kurak. Uostalom, sudija Snežana Jovanović je i prilikom izricanja presude istakla da su svi dokazi iz prvog postupka isti i da na osnovu istih dokaza ne može da donese drugačije zaključke.

Ružić: Dovoljno elemenata da presuda bude potvrđena

Advokat Ružić kaže za Cenzolovku da očekuje da prvostepena presuda bude potvrđena na apelaciji:

„Ima nekih razlika između dve presude, a da li je to dovoljno da Apelacioni sud potvrdi tu presudu, sada je teško proceniti. I prošlog puta sam imao primedbe jer mislim da je na taj predmet trebalo gledati šire. Kad sudite neki krivični događaj od pre 20 godina, ne možete da tražite dokaze na način kao u slučaju koji se dogodio prošle godine, a Apelacioni sud je to uradio kako mu je bilo lakše. Naravno, ne mislim da neko treba da bude osuđen bez dokaza, taman posla, nego mora više da se gleda kontekst, a kontekst je da su ti ljudi ili njihove kolege učestvovali u nekim drugim, sličnim događajima, što je utvrđeno presudama, a protiv nekih su vođeni krivični postupci, koji su se, nažalost, završili oslobađajućom presudom, ali je i u tim predmetima bilo jasno njihovo učešće i šta su oni tu radili. Ima sasvim dovoljno elemenata da presuda bude potvrđena.“

Ružić smatra da se iz presude jasno može zaključiti da se za neposredno izvršenje osuđuje N. N. lice zato što nema dovoljno dokaza da je Kurak pucao.

„Vidi se da je Kurakovo učešće ogromno, ima ga na licu mesta, ima ga u telefonskim razgovorima, ima ga u kontekstu koji stalno ističem, pominju ga iz zemunskog klana da je on taj, ali sud nije našao dovoljno dokaza da tako presudi“, kaže Ružić i naglašava da u potpunosti podržava obe presude prvostepenog suda.

Takođe, Ružić ističe i neizvesnost, koja stalno preti ovom dugom suđenju, da zločin ostane nekažnjen.

„U ovoj zemlji je sve moguće jer tajna služba ima dugačke pipke i sve mogu da zamislim, pa i da budu oslobođeni“, kaže Ružić i procenjuje da bi Apelacioni sud mogao da zakaže i održi javnu sednicu pre leta.

SUDSKO VEĆE

Zasad se još ne zna sastav sudskog veća koje će odlučivati u predmetu „Radomir Marković i drugi“, ali neće biti u istom sastavu kao prošlog puta. Određen je samo sudija izvestilac.

„Predmet je u svojstvu sudije izvestioca zadužio Sretko Janković koji postupa kao član prvog veća čiji je sastav određen godišnjim rasporedom poslova u Apelacionom sudu. Imajući u vidu da sudija Sretko Janković nije bio u prethodnom veću, te da je sudiji Nadi Zec, koja je bila član prethodnog veća, u međuvremenu prestala sudijska funkcija usled odlaska u penziju, to veće neće biti u istom sastavu“, rekla je za Cenzolovku Mirjana Piljić, portparolka Apelacionog suda.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend