Ilustracija: CRTA
„Dvadeset prvi je vek, alo, imate valjda internet, društvene mreže, šta ste toliko zapeli za televiziju?!“
Ovo bi ovdašnjim indisponiranim opozicionarima mogao da kaže samo neki stranac, totalno neupućen u prilike u Srbiji, kad god bi ovi poveli priču o nefer izbornim uslovima i u tom kontekstu nepovoljnom medijskom – televizijskom – tretmanu.
Tekuća izborna kampanja u tom je smislu bila revolucionarna – naročito su takav utisak stekli redovni gledaoci nacionalnih televizija, godinama navikavani da o opozicionim političarima – daleko bilo o njihovim aktivnostima, taman posla o programima – ne slušaju, a kamoli da ih vide pred kamerama, mimo blokova u vestima u kojima se o njima govori isključivo sve najgore.
Može li minulih 45 dana iznuđenog pluralizma u – ne svim, naravno! – provladinim medijima, tokom kojih su gledaoci provladinih televizija imali jedinstvenu priliku da makar uvide da se mimo vlasti još neko kandiduje na izborima, nakon godina medijskog jednoumlja sad naprasno nešto značajno da promeni i eventualno utiče na izborne rezultate u nedelju? Teško.
No, insistiranje opozicionih aktera na značajnijem televizijskom vremenu, i to pre svega na javnim servisima, ma kako se činilo na početku treće decenije 21. veka, nije bez rezona. Zna se, elem, već dugo koliko je televizija u Srbiji superiorna u oblikovanju javnog mnjenja u odnosu na ostale medije i internet platforme, ali jedno novo istraživanje baca dodatno svetlo na taj fenomen.
Najviše se veruje RTS -u i Prvoj
Organizacija CRTA nedavno je predstavila istraživanje „Stavovi građana Srbije o učešću u demokratskim procesima 2021. godine“ koje je obavljeno oktobra prošle godine.
Televiziji kao izvoru informisanja o društvenim i političkim temama naklonjen je najveći broj onih koji inkliniraju partijama na vlasti (83%), dok građani koji inkliniranju opozicionim strankama preferiraju veb-portale (65%)
Reprezentativan uzorak od 1.039 građana Srbije (bez Kosova i Metohije) anketiran je putem mobilne telefonije „zbog veće pokrivenosti stanovništva u odnosu na fiksnu telefoniju, uz nasumičan odabir brojeva telefona (Random digit dialing – RDD)“.
To istraživanje je, između ostalih nalaza, pokazalo da se najveći broj građana Srbije, njih 65 odsto, o političkim i društvenim temama informiše putem – televizije.
Ko su verni fanovi televizije?
Istraživanje pokazuje da su to oni koji i inače veruju provladinim medijima, kao i građani koji politički inkliniraju strankama na vlasti. Internet je pak prostor kojem su bliži građani koji više veruju kritičkim medijima, kao i oni koji inkliniraju opozicionim strankama.
Oni koji se izjašnjavaju da veruju provladinim medijima, o društveno-političkim temama u najvećem broju (78%) informišu se gledajući televiziju. Među onima koji pak više veruju kritičkim medijima, njih 70 odsto informiše se na internet portalima.
Televiziji kao izvoru informisanja o društvenim i političkim temama naklonjen je najveći broj onih koji inkliniraju partijama na vlasti (83%), dok građani koji inkliniranju opozicionim strankama preferiraju veb-portale (65%). Među onima koji ne podržavaju ni jedne ni druge, odnos prema televiziji gotovo je podjednak.
Odgovor na pitanje kojim televizijama najviše veruju (ispitanici su se izjašnjavali o dva od sedam ponuđenih odgovora) nakon svega, nimalo ne iznenađuje: najviše se veruje RTS-u (37%), TV Prva (27%), Pink i N1 su na po 25%, sledi Nova S (17%), Happy (15%) i B92 (11%).
ILIĆ: PROMENA MEDIJSKOG OKRUŽENJA PREDUSLOV ZA UNAPREĐENJE IZBORNOG PROCESA
„Kod tumačenja rezultata istraživanja treba imati na umu da građani koji se informišu putem televizije i usput imaju poverenje u provladine medije – gledaju nacionalne televizije, dok oni koji imaju više poverenja u kritičke medije gledaju programe koji se distribuiraju preko kabla i imaju mnogo manju pokrivenost“, ukazuje za Cenzolovku Vujo Ilić, član istraživačkog tima i savetnik za javne politike i istraživanja u organizaciji CRTA.
„Takvo medijsko okruženje je nepovoljno za birače, jer većina njih ne može da dobije raznovrsne stavove o političkim opcijama, i promena ovakvog stanja, ravnomernija zastupljenost političkih opcija na tradicionalnim medijima, mora biti jedan od preduslova za unapređenje izbornog procesa“, navodi Ilić.
On kaže da iako pre izbora obično dolazi do uravnoteženije medijske slike, pretežno zbog obaveznih izbornih blokova, „kroz više ciklusa možemo da vidimo da se posle izbora vraća potpuna dominacija zastupljenosti državnih funkcionera i predstavnika stranaka na vlasti na medijima sa nacionalnom frekvencijom“.
„Za stvarno unapređenje izbornih uslova potrebno je suštinski promeniti ovakvo medijsko okruženje, ne samo mesec dana pre dana glasanja, već dugoročno“, napominje Vujo Ilić.
Jedino se mladi informišu na netu
Ubedljivo najviše se o društvenim i političkim temama preko televizije informišu građani stariji od 65 godina i oni sa završenom samo osnovnom školom (80, odnosno 83 odsto). Televizija se i generalno preferira u odnosu na internet u svim kategorijama (pol, obrazovanje, regionalna pripadnost odnosno mesto stanovanja). Jedino se mladi između 18 i 34 godine više informišu na internetu.
Televizija je dominantniji izvor informisanja i u poređenju sa društvenim mrežama i tu je uočljivo da ovaj vid informisanja češće koriste građani koji veruju kritičkim medijima i koji inkliniraju partijama u opoziciji. Dvostruko više građana iz ovih grupa navodi društvene mreže kao mesto gde se informišu u odnosu na građane koji veruju provladinim medijima i koji inkliniraju partijama na vlasti. Mladi između 18 i 34 godina i po ovom pitanju jedini daju prednost društvenim mrežama u odnosu na televiziju.
Najviše se veruje RTS-u (37%), TV Prva (27%), Pink i N1 su na po 25%, sledi Nova S (17%), Happy (15%) i B92 (11%)
Još jedno ali ne baš veliko iznenađenje: istraživanje je pokazalo postojanje korelacije između poverenja u provladine medije i inkliniranju strankama na vlasti, odnosno poverenja u kritičke medije i sklonosti opoziciji.
Među onim građanima koji veruju provladinim medijima, više od polovine (56%) inklinira partijama u vlasti, a svega dva odsto inklinira partijama u opoziciji. Kod građana koji veruju kritičkim medijima – njih 39 odsto inklinira opozicionim strankama, dok svega jedan procenat inklinira vladajućim.
Opet, među građanima koji veruju i provladinim i kritičkim medijima, čak tri četvrtine njih ne inklinira ni partijama u vlasti ni partijama u opoziciji.
Samo za pristalice vlasti mediji su slobodni
U odnosu na istraživanje organizacije CRTA iz 2020, veći broj građana smatra da su mediji pod značajnim političkim pritiskom – 46 odsto je tako smatralo 2020, a 52 odsto prošle godine. Da postoje povremeni politički pritisci na medije, ali da sloboda medija nije ugrožena, prošle godine navelo je 25 odsto građana (za procenat manje nego 2020).
Prošle godine je 17 odsto građana smatralo da su mediji u Srbiji slobodni i nezavisni od političkih uticaja, što je pad za četiri procenta u odnosu na 2020. godinu.
Najveći broj građana Srbije, njih 65 odsto, o političkim i društvenim temama informiše se putem televizije
Da mediji u Srbiji nisu slobodni priznaju i oni koji su naklonjeni provladinim medijima i oni koji su naklonjeni kritičkim medijima, s tim da među prvima to tvrdi trećina, a kod potonjih njih čak 95 odsto. Negde između (64%) su oni koji veruju i provladinim i kritičkim medijima.
Ako neznatno više onih koji su naklonjeni provladinim medijima smatra da mediji nisu slobodni nego što ih smatra da jesu, kod građana koji inkliniraju strankama u vlasti situacija je obrnuta: neznatno više njih smatra da mediji u Srbiji jesu slobodni nego što ih smatra da nisu.
Kod građana koji inkliniraju opoziciji, njih čak 90 odsto smatra da mediji nisu slobodni, dok je kod onih koji ne simpatišu ni jedne ni druge takođe visok procenat (65%) onih koji smatraju da mediji nisu slobodni.
Gledano po kategorijama stanovništva, jedino kod građana sa završenom osnovnom školom više njih veruje da su mediji slobodni nego što ih smatra da stvari stoje drugačije. Stav da mediji nisu slobodni najprisutniji je kod mladih između 18 i 34 godine, visokoobrazovanih građana, građana Beograda i među onima koji žive u gradskim sredinama.
Smiljana Milinkov: Napadom na medije u Parlamentu vlast skreće pažnju sa sopstvene odgovornosti za podgrevanje nasilnog narativa u društvu
Predmet s presudom Dejanu Nikoliću Kantaru nestao u Višem sudu u Vranju
Kolega robot na novinarskom zadatku: Šta mu je dozvoljeno, a šta nije. Za sada
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.