Šta piše u novom izveštaju EU o Srbiji: Ni slovo o protestima, packe zbog Telekoma, REM i Raša tudej

Evropska komisija sačinila je polugodišnji izveštaj za period od oktobra prošle do kraja maja ove godine, koji bi trebalo da “pruži pregled” Savetu o napretku Srbije za poglavlja 23 i 24. Taj “non pejper” obuhvata “činjenični razvoj događaja”, a zasnovan je na izveštajima Srbije, Podkomiteta EU-Srbija, a kako se navodi izvor su bile i druge države članice, kao i ekspertske misije.

Premeštaj tužiteljki

U delu koji se odnosi na pravosuđe navodi se da su pritisci u toj oblasti i dalje visoki, te da Vladini zvaničnici, uključujući i one na najvišem nivou, kao i članovi parlamenta, javno komentarišu tekuće istrage ili sudske postupke, kao i rad pojedinih tužilaca i sudija. Naglašava se da su komentari u suprotnosti sa kodeksom ponašanja članova Vlade i parlamenta. Takođe, piše i da cure informacije o tokovima istraga, koje objavljuju brojni mediji, što se može posmatrati i kao ometanje istrage i procesuiranja predmeta.

U izveštaju EK navodi se i da je premeštanje dvoje zamenika tužilaca (Jasmine Paunović i Bojane Savović, prim.aut) iz posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva bez odgovarajućeg opravdanja naišlo na široko rasprostranjene kritike, te da su taj premeštaj osporili i sami tužioci. Kako se navodi, oni su radili na predmetu korupcije i pranju novca u slučaju državne Elektroprivrede Srbije.

Uzbunjivač iz Krušika i na desetine drugih

U non pejperu EK navodi se da su sudovi u Srbiji tokom prošle godine primili 69 novih slučajeva na osnovu Zakona o zaštiti uzbunjivača, a ukupno 71 slučaj je rešen. Međutim, kako se ističe, 39 predmeta, uprkos hitnosti, do kraja 2022. nije okončano ni posle tri godine.

Ističe se da izveštaji uzbunjivača, poput slučaja Krušik, još nisu istraženi u skladu sa zakonom. Srbija bi trebalo da pojača zaštitu uzbunjivača i da istražuje navode u slučajevima korupcije na visokom nivou, kako bi se ojačalo poverenje u institucije.

Uticaji na medije i REM

U izveštaju piše da je politički i ekonomski uticaj na medije i dalje izvor zabrinutosti, kao i da su nastavljene konsultacije u novembru 2022. o izmenama i dopunama Zakona o javnog informisanja i medija. U štampanim medijima nastavljaju se povrede novinarskog kodeksa, koje je evidentirao Savet za štampu.

U tom dokumentu piše i da se od januara 2023. radi na izmenama i dopunama Zakona o elektronskim medijima, kao i da bi to trebalo da ojača nezavisnost REM-a, kako bi se efikasno zaštitio medijski pluralizam i razjasnila procedura izdavanja dozvola za pružanje audio-vizuelnih medijskih usluga.

Naglašava se i da je REM dodelio nacionalne frekvencije televzijama koje su dobijale opomene od te institucije zbog kršenja zakonskih obaveza, kao i da peta licenca nije dodeljena, iako je rok bio 30 dana. U izveštaju se navodi da je REM odlučio da ne dodeli petu frekvenciju, dok ne bude okončan slučaj žalbe koja je podneta Upravnom sudu.

“Telekom Srbija” ponovo

I u ovom izveštaju pominje se “Telekom Srbije”. Navodi se da je u toku nekoliko sudskih sporova između “Telekoma” i privatne kompanije, kako u Srbiji, tako i u inostranstvu, u kontekstu “visoke koncentracije medijskog tržišta u Srbiji”. Kako se dodaje, visoki javni zvaničnici staju na stranu jednog provajdera u odnosu na drugog, a plakati i reklamni štandovi za prelazak sa jednog provajdera na drugog (Telekom protiv SBB, prim.aut) su se nalazili u zgradama opština.

Raša tudej i Sputnjik

U dokumentu EK navodi se i da bi Srbija trebalo da preduzme hitne mere kako bi se suprotstavila stranim manipulacijama informacijama i narativima protiv EU, što je najočiglednije u kontekstu agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine. Navodi se da je pored kanala Raša tudej (RT) na engleskom jeziku, koji je emitovan u Srbiji na kablovskoj televiziji, RT pokrenuo multimedijalni sajt RT Balkan na srpskom jeziku.

Kako se dodaje, ovi mediji, zajedno sa Sputnjikom Srbija, proizvode i/ili šire sadržaj koji manipuliše informacionim okruženjem u Srbiji. Sputnjik se prijavio na javni konkurs za izdavanje dozvola za pružanje medijskih usluga radija za područje Beograda, ali je odbijen.

Pretnje, nasilje i klevetanje novinara

U izveštaju se ističe da su nastavljeni slučajevi pretnji, nasilja i klevetanja novinara, posebno na lokalnom nivou, a to retko “prate” regulatorni organi ili tužioci. Navodi se da izjave koje ponavljaju visoki zvaničnici sprečavaju stvaranje sredine u kojoj se sloboda izražavanja može nesmetano ostvarivati.

Iako se ove izjave mogu čuti i u parlamentu, kako se dodaje, Administrativni odbor koji je zadužen za primenu kodeksa ponašanja nije utvrdio njegovo kršenje. Piše i da se pritisak na medije vrši i preko sve većeg broja takozvanih SLAP tužbi.