11. dec 2020.

Šta se sme a šta se ne sme

Pre neki dan, poslanik SNS-a Vladimir Đukanović je sa skupštinske govornice pozvao Vladu da raspusti Krizni štab i da se ne prihvataju njihove mere. Tada je izjavio da REM treba da „reaguje zbog širenja panike“, da je veliki protivnik regulatornih tela „koje treba pogasiti jer ih niko ne kontroliše“.

Tokom gostovanja u emisiji na TV „Pinku“, Đukanović je saznao da se predsednik Aleksandar Vučić ne slaže sa  njegovim ocenama o Kriznom štabu, čijim se članovima lično izvinio javno iznetih stavova.

Tokom gostovanja u emisiji na TV „Pinku“, Đukanović je saznao da se predsednik Aleksandar Vučić ne slaže sa njegovim ocenama o Kriznom štabu, čijim se članovima lično izvinio zbog Đukanovićevih javno iznetih stavova.

Tada niko nije spomenuo REM, iako je troje članova Saveta ovog tela (Judita Popović, Slobodan Cvejić i Višnja Aranđelović) tražilo da ovo regulatorno telo objavi saopštenje kojim se osuđuje napad poslanika Đukanovića na Regulatorno telo za elektronske medije.

Uobičajeno ćutanje većine u ovom telu navelo je Juditu Popović da istupi u javnost sa tezom da se stiče utisak da se „odluke REM donose na nekom drugom mestu“ i da se to predstavlja kao mišljenje stručne službe koje se aminuje, dok su ona i Slobodan Cvejić predstavljeni kao „remetilački faktor koji kvari nirvanu u kojoj su do sada uživali članovi Saveta“.

Judita Popović je advokatica i siguran sam da zna težinu izrečenih ocena o REM-u. Verujem da im je dosadašnje iskustvo pomoglo da sagledaju dubinu problema koju će teško ispraviti primena Akcionog plana Medijske strategije sa detaljnom analizom stanja u REM-u, kao i mogućnosti za poboljšanje postojećeg stanja.

Sve ovo što se trenutno dešava deluje obeshrabrujuće i dodatno nas uverava da će presudni značaj imati politička volja vlasti, ne samo u ovom segmentu već i na širem medijskom planu.

Izgleda da sve ide u tom smeru u kojem će sledeći put umesto odbrane Kriznog štaba, predsednik Vučić morati da se javno deklariše i odbrani institute i vrednosti koje promoviše vladina Medijska strategija.

Baš kao što se izvinio zbog napada pojedinih poslanika na TV N1 i Nova S.

Izgleda da su došla takva vremena u kojima u nedostatku institiucija samo ovakva reakcija može da pošalje jasan signal o tome šta se sme a šta ne sme.

Problem je što se sve odigrava unutar iste vladajuće garaniture u kojoj ne bi trebalo da postoji ovakva vrsta javno ispoljenih disonantnih tonova na teme o kojima nema rasprave.

Ovako se dobija utisak da je napravljen mastodont od partije-pokreta-organizma kojim je sve teže upravljati, kao da postoje razni putevi i razni pravci kojima lutaju.

Dok ne dobiju instrukciju, a ona sve češće mora da bude hitno preneta preko društvenih mreža da bi se amortizovala šteta. U tom smislu, deluje da je komplikovanije kontrolisati ponašanje i izjave pojedinih poslanika u parlamentu sada kada postoji nadmoćna vladajuća većina nego u periodu kada je u skupštinskoj sali i odborima postojala kakva-takva opozicija.

Sistemski je veoma pogrešno osnivati Radnu grupu za zaštitu bezbednosti novinara na visokom međuresornom nivou uz učešće predstavnika međunarodnih organizacija i novinarskih udruženja, sa snažnim deklarativnim porukama, a u isto vreme ne saopštiti horizontalno po stranci, pokretu, među koalicionim partnerima, da je nedopustivo da se mediji i novinari diskredituju, vređaju, da se proizvodi atmosfera pretnji, i da se otvoreno preti medijskim radnicima.

Biće vrlo brzo, vrlo negativno ocenjeno i samo osnivanje Radne grupe koja bi se bavila slučajevima koje proizvodi sam sistem ili njegovi predstavnici u parlamentu i izvršnoj vlasti na svim nivoima. Tada će se napraviti dvostruka šteta jer će osnivanje nove Radne grupe biti protumačeno kao kupovina vremena i stvaranje privid o postojanju iskrene želje za promenom. A zapravo će sve izgledati kao proces borbe protiv autoimune bolesti.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend