07. dec 2020.

Akcioni plan za sprovođenje Medijske strategije: Kako REM od „generatora haosa“ pretvoriti u regulatorno telo koje brine o javnom interesu?

Povlačenje Narodne skupštine iz izbora članova Saveta REM-a, izricanje novčanih kazni za nepoštovanje zakona, monitoring predizbornog programa i izveštavanje o ponašanju emitera, povećanje transparentnosti rada, neki su od predloženih pokušaja da se REM već jednom probudi. Te mere sadrži Akcioni plan za sprovođenje Medijske strategije, a da li će i koliko će sve mere koje taj dokument predviđa uticati na stanje u domaćem etru, prema mišljenju naših sagovornika, ipak će na kraju zavisiti od politike.

Foto: Marko Risovic

Malo je u Srbiji takvih kolekcionara svakojakih javnih kritika kao što je Regulatorno telo za elektronske medije, a među najčešćim „strelicama“ upućenim tom regulatoru jesu blaga kaznena politika prema emiterima, tolerisanje televizijama emitovanje propagande i rijaliti programa. REM poslovično žmuri i na kršenje propisanih normi za korišćenje nacionalne frekvencije kao javnog dobra, a za stručnu javnost od početka je problematičan i izbor Saveta REM-a, čije članove bira Narodna skupština, zbog čega to telo, između ostalog, kako piše i u Medijskoj strategiji, nije u potpunosti nezavisno. Događaj u Skupštini Srbije od 2. decembra, kada se poslanica Srpske napredne stranke (SNS) Biljana Pantić Pilja u svom govoru obračunala sa nezavisnim medijima, nazivajući ih domaćim izdajnicima i stranim plaćenicima, na šta REM još nije reagovao, potvrđuje da Regulatorno telo za elektronske medije dobro zna kada (ne) treba da reaguje.

Strategija je dala veliki broj mera u vezi sa REM-om, videćemo u narednom periodu koliki je potencijal tih mera i njihov stvarni domet (Tanja Maksić, Radna grupa za Medijsku strategiju)

Medijska strategija i prateći Akcioni plan, koji je u četvrtak usvojen na sednici Vlade Srbije, trebalo bi da izmenom regulative unaprede medijsku sliku u etru, a to bi, između ostalog, podrazumevalo sledeće mere: isključivanje nadležnog odbora Narodne skupštine iz procesa izbora članova Saveta REM-a; isključivanje Narodne skupštine i organa izvršne vlasti iz procesa usvajanja Statuta REM-a i podzakonskih akata, uz prethodno sprovođenje javne rasprave; propisivanje mogućnosti izricanja novčanih kazni u slučaju kršenja odredaba propisa iz oblasti elektronskih medija i oglašavanja; unapređenje sistema kontrole poštovanja minimalnih programskih uslova za pružanje medijske usluge; prilikom izbora prvog saziva Saveta REM-a, izabrati novi saziv Saveta REM-a sa različitim trajanjem mandata članova, kako bi se omogućilo da različiti sazivi Narodne skupštine biraju srazmerni deo sastava Saveta REM-a; utvrđivanje jasnih merila koje kandidat za člana Saveta mora da ispunjava, kao što su stručna sprema i radno iskustvo. O izmeni načina i vremena emitovanja rijaliti programa nema, međutim, ni reči u Akcionom planu, iako je veliki broj građana za njihovo ograničavanje, što je pokazala i peticija sprovedena ove godine.

Obradović: Vladajuće strukture očigledno nemaju nameru da se odreknu uticaja u REM-u

U okviru ovih predloga novinar Vukašin Obradović prepoznaje dve važne celine, koje bi, ukoliko dođe do zakonskih izmena, kako kaže za Cenzolovku, bile veoma značajne za unapređenje budućeg rada REM-a.

On smatra da je iz procesa predlaganja kandidata za članove Saveta REM-a potrebno isključiti nadležni odbor zakonodavne vlasti i preispitati broj i status ostalih ovlašćenih predlagača za članove Saveta REM-a, što bi bio značajan korak ka osamostaljenju Regulatora.

Vlast je svesna da bi zaista nezavisno regulatorno telo, koje bi se pridržavalo zakona, u značajnoj meri onemogućilo politički uticaj na komercijalne emitere, ali i na javne servise (Vukašin Obradović, novinar)

Druga, ne manje važna oblast, smatra Obradović, jeste monitoring tokom predizborne kampanje, tako da Regulator prati ponašanje emitera i objavljuje izveštaje u toku i nakon kampanje. Planirano je i donošenje plana monitoringa medijskih sadržaja koji podrazumeva prethodno sprovođenje javne rasprave, a kojim bi se jasno definisala vrsta programa čiju će usklađenost sa zakonom proveravati Regulator, i to podjednako u odnosu na sve televizijske i radio stanice, bez diskriminacije.

„Predložene izmene mogle bi da REM od generatora haosa u oblasti elektronskih medija pretvore u regulatorno telo koje bi ovaj deo medijske scene prilagodilo javnom interesu. Šanse da se to zaista i dogodi, uz ovakav politički raspored snaga su, međutim, minimalne. Vlast je svesna da bi zaista nezavisno Regulatorno telo, koje bi se pridržavalo zakona, u značajnoj meri onemogućilo politički uticaj na komercijalne emitere, ali i na javne servise, budući da Savet REM-a, između ostalog, predlaže i članove upravnih odbora RTS-a i RTV-a“, smatra naš sagovornik.

Promene moguće samo uz političku volju

Obradović dodaje da je ponovno predlaganje Olivere Zekić i Aleksandre Janković za još jedan mandat u Savetu REM-a, uprkos pojedinim kritikama, jasna poruka medijskoj zajednici, opozicionim strankama, pa i evropskim posrednicima, da će REM nastaviti sa dosadašnjom praksom koja je i dovela do toga da uređivačka politika emitera, pre svega onih sa nacionalnom pokrivenošću, postane ključan društveni i politički problem.

U Akcionom planu nema ni reči o izmeni načina i vremena emitovanja rijaliti programa, iako je veliki broj građana potpisao peticiju za njihovo ograničavanje

Sa tom ocenom slaže se i Tanja Maksić, članica Radne grupe za izradu Akcionog plana, koja poručuje da će rad REM-a teško biti unapređen ukoliko ne bude političke volje da se to telo reformiše.

„Ili će doći do njegove dalje devastacije, a tome najrečitije svedoče i poslednji događaji u vezi sa ponovnom kandidaturom Olivere Zekić. Strategija je dala veliki broj mera u vezi sa REM-om, videćemo u narednom periodu koliki je potencijal tih mera i njihov stvarni domet“, objašnjava Maksić.

Vukašin Obradović je pak skeptičan u pogledu „buđenja“ Regulatora. On zaključuje da će eventualna izmena regulative predviđena Akcionim planom biti samo „smokvin list“ da se prikrije pristrasnost, nestručnost i neodgovornost REM-a. Mehanizam stroge kontrole elektronskih medija, pre svega u informativnom programu, nastaviće da funkcioniše kao i do sada, uveren je Obradović.

ZAKON OSTAO NETAKNUT OD 2014. GODINE

Skupština Srbije usvojila je Zakon o elektronskim medijima još u avgustu 2014, ali i pored brojnih kritika na račun tog dokumenta, on do sada nije pretrpeo nijednu izmenu. U poslednje tri godine bile su dve inicijative za izmenu zakona, koje na kraju nisu usvojene. Prvi predlog za promenu akta podnela je 2017. godine Vesna Marjanović, poslanica Demokratske stranke, a izmene su se ticale rada REM-a. Drugi put, zahtev za izmenu zakona podneo je u decembru 2019. godine Inicijalni odbor, koji su činili Savo Manojlović, predsednik Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti, Marina Pavlić, predsednica Srbije u pokretu, i Kristina Urošević, tražeći ograničavanje vremena i načina emitovanja rijaliti programa.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend