16. apr 2020.

Stevanović: Na redakcije se „puca“ iz svih oružja

Pismo koje je evropskom komesaru za proširenje Oliveru Varheiju uputila grupa od 21 poslanika Evropskog parlamenta ukazujući na "ekstremno uznemirujuću" situaciju sa poštovanjem ustavnih i ljudskih prava u Srbiji vratiće novinare na konferencije zdravstvenog Kriznog štaba, nada se izvršna direktorka "Fondacije Slavko Ćuruvija" Ivana Stevanović.

Govoreći za Dan uživo na N1 ona je rekla da je bilo krajnje vreme za jednu ovakvu poruku.

„Mislim da je ovo jedan dobar potez evropskih poslanika. Ja se samo nadam da ovoga puta možemo da očekujemo jedan ozbiljniji i oštriji odgovor Evropske unije. Ja ću samo da podsetim da i taj famozni zaključak Vlade (o centralizaciji informacija o epidemiji), koji je povučen ekspresno, je povučen posle oštrih reakcija koje su stigle iz inostranstva i čini mi se da je to je jedini momenat kada naše vlasti bivaju osetljive i rediguju mere koje su uveli, jeste ozbiljan pritisak spolja“, smatra Stevanović.

Kaže i da u trenutku kada Srbija ima premijerku koja „već godinama zdušno zagovara digitalnu Srbiju“ i kada se suđenja organizuju preko Skajpa, ne vidi ograničenje da se i konferencija za novinare održi na taj način.

„To je zaista jedna anahrona i nepotrebna praksa kojoj je cilj bio da ućutka neka pitanja koja su neprijatna za vlast. Ja ću da podsetim da su te konferencije dok su novinari bili prisutni, zapravo bili posle niza godina, ja bih rekla, prilika za gledaoce javnog servisa i drugih nacionalnih televizija da čuju jedan malo drugačiji odnos prema profesiji, malo drugačije preispitivanje realnosti koja nam se servira i vrlo je jasno da se tome vrlo brzo stalo na put“, uverena je izvršna direktorka „Fondacije Slavko Ćuruvija“.

Utisak joj je i da se na ovaj način relativizuju odgovori na novinarska pitanja i upozorava da je situacija za lokalne medije još gora.

Fondacija je, kako kaže, prethodna dva dana napravila jedno „mini istraživanje“ u 20 gradova, radno nazvano „groblje neodgovorenih novinarskih pitanja“. Naime, prikupljali su novinarska pitanja koja su ostala bez odgovora.

„Preliminarno mogu da kažem, to su pitanja koja se odnose na to kojim bolnicama ili kojim ustanovama mogu da se obrate građani u hitnim situacijama zdravstvenim, a koje nemaju veze sa koronavirusom. To su pitanja koja se odnose na mere zaštite u ustanovama, na broj obolelih i hospitalizovanih u tim sredinama i potpuno je neshvatljivo da se na ovaj način upravlja informacijama“, kaže Stevanović i upozorava da kada nema pozdanih i potpunih informacija najviše se šire lažne vesti.

Rezultati ovog istraživanja se i dalje analiziraju i Fondacija će ih sve objaviti, dodaje.

Osim toga, problem u kojem su se našli novinari tokom vanrednog stanja jeste to što nema pravne sigurnosti.

„Mi smo imali tu Uredbu, odnosno Zaključak Vlade koji je odmah povučen, ali kao posledicu tog zaključka najverovatnije hapšenje Ane Lalić (novinarke portala nova.rs) pre dve nedelje ili nedelju dana i nakon toga jednu strahovitu hajku protiv nje i protiv ostalih medija novinara i meni se čini da je efekat postignut. Efekat je autocenzura“, naglasila je Stevanović i dodala da advokati takođe imaju problem kada je potrebno da novinarima daju validan pravni savet jer se uredbe donose kao „pomahnitali voz“.

Komentarišući to što su se radnici tabloida pojavljivali na konferencijama Kriznog štaba, dok je bilo dozvoljeno prisustvo novinara, uglavnom kako bi napadali nezavisne medije, što su kasnije nastavili u svojim listovima, kaže da postoje brojne mogućnosti da ministar informisanja nešto uradi po tom pitanju, kao i tužilaštvo i sudovi.

Ukazuje na to da napadima na medije koje ne kontroliše država, tabloidi krše nekoliko članova Zakona o javnom informisanju.

„Sve su to stvari koje naši tabloidi su kršili oduvek, sada su potpuno pušteni s lanca i sada je potpuno jasno da oni predstavljaju glasnogovornike i servise vlasti, jer ono što mi slušamo od premijerke, predsednika i visokih funkcionera, biva dalje samo reflektovano u tabloidima“, utisak je Stevanovićeve.

Podseća na to da je „Cenzolovka“, portal Fondacije, u sredu objavio vest da je Kurir dobio dozvolu za emitovanje televizijskog programa, što vidi kao nagradu za svoje „usluge“.

„Ta odluka je doneta u sred ovog vanrednog stanja od Saveta Regulatornog tela za elektronske medije i to u trenutku kada na sajtu tog istog REM-a stoji da će tokom ove vanredne stanja biti razmatrani samo oni najhitniji slučajevi koji imaju veze sa suzbijanjem pandemije. Dakle, dodeljivanje dozvole Kuriru je bila jedna hitna stvar i jasno je da ti mediji bivaju obilato nagrađeni“, uverena je Stevanović.

Za verbalne napade kojima je izložena i Televizija N1 kaže da su veoma opasni i da se ovoga puta „puca iz svih oružja“ i na našu i na druge redakcije koje se trude da rade u interesu javnosti.

„Ja još jednom pozivam i molim sve, i tabloide i predsednika i premijerku, da se suzdrže od takvih napada. Potpuno je sumanuto verovati da neko ko postavlja pitanja koja su od vitalnog interesa za građane ove zemlje, da ima zle namere i priželjkuje da se nekakav crni scenario desi u Srbiji. Zaista sve zastrašujuće podseća na period 1999. godine i ubistvo Slavka Ćuruvije i ja bih zaista volela da se tako nešto više ovde ne može desiti“, izjavila je Stevanović.

Podsetila je i da je Fondacija koju predstavlja pre nedelju dana obeležila 21 godinu od ubistva Slavka Ćuruvije, novinara i osnivača listova „Nedeljni telegraf“, „Dnevni telegraf“ i „Evropljanin“, koji je, naglašava ona, stradao u veoma sličnom vanrednom stanju, kada su nezavisni novinari takođe bili targetirani i napadani.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend