22. maj 2020.

Televizije i partije saučesnici u ubijanju demokratije u Srbiji

Biro za društvena istraživanja (Birodi) zatražio je od Regulatorne agencije za elektronske medije (REM) i medijskih udruženja da odreaguju i spreče takozvani fenomen „partijskih kamera“, odnosno prikriveno reklamiranje izbornih lista u izbornom bloku u dnevnicima tokom izborne kampanje.

Kako Birodi navodi, time se krši član član 47 stav 2 Zakona o elektronskim medijima, kojim se od emitera zahteva da obezbede slobodno, istinito, objektivno, potpuno i blagovremeno informisanje.

– Monitoring medija, koji Birodi sprovodi, ukazuje da se na početku izborne kampanje ponavlja situacija koju beležimo od 2012. godine, a koja ostaje nesankcionisana. Naime, PR službe izbornih lista dostavljaju emiterima video-materijale koji nisu medijski, poput saopštenja, već izborno-propagandni sadržaj izbornih lista, koji sadrže izjave sa visokim stepenom pozitivnog predstavljanja ili delove spota, a koji se potom emituju u izbornim hronikama u dnevnicima emitera kao medijski sadržaj. Tako se dešava da umesto da novinari u medijima pitaju, zapitkuju, analiziraju programe izbornih aktere i tako drže odgovornima učesnike izborne kampanje, pružajući građanima relevantne informacije na osnovu kojih će oni moći da donesu odluku da li će i za koga glasati na izborima, mediji se suprotno zakonu, pretvaraju u sredstvo propagande, a medijski sadržaji u reklame, navodi sociolog Zoran Gavrilović, istraživač Birodija.

Kako objašnjava, stranke pošalju pripremljen sadržaj, a televizije samo puste, i tako plasiraju svoje spotove u najgledanijoj informativnoj emisiji tokom dana. Isti sadržaji pojavljuju se na svim televizijama sa nacionalnom frekvencijom, koje tom fenomenu isto pristupaju.

– Rezultat toga je da u našim monitorinzima dobijamo rezultate da su stranke prepozitivno zastupljene. Mi kao građani dobijamo reklame i nemamo novinare, kao na ozbiljnim televizijama, primera radi u regionu, koji na događaju postavljaju pitanja učesnicima. Pravi novinari pitaju u ime građana, zapitkuju, analiziraju, proveravaju ispunjenost ranijih obećanja. Mi predlažemo i da mediji imaju komunikaciju sa građanima i društvenim grupama koji će postavljati pitanja u vezi programa stranaka. To je jedan od mehanizama na osnovu kojih se i određuje da li su neki izbori demokratski ili ne. Ovo što trenutno imamo je  saučesništvo televizija sa nacionalnom frekvencijom i političkih stranaka u ubijanju demokratije u Srbiji i smisla izbora i kampanje, dodaje Gavrilović.

– Primer je i kada voditeljka javnog servisa najavljuje veliki spektakl, onlajn skup naprednjaka, i kaže „obratiće se predsednik Vučić“, ne predsednik Srbije, niti predsednik stranke, objašnjava Gavrilović.

Tako monitoring programa, posebno u vezi sa strankama koje izlaze na izbore, pokazuje da su one pozitivno zastupljene u rasponu od 60 do 70 odsto, što nije realno.

Objektivno bi bilo da je taj procenat po 30 odsto negativnog, pozitivnog i neutralnog konteksta u izveštavanju, ili da neutralni pristup bude što veći, jer bi to značilo da televizije predstavljaju činjenice i analize.

– Svedočimo vremenu departizacije i depolitizacije društva, odnosno pravljenju kulta ličnosti. Od ukupno 12 sati koliko smo ispratili monitoringom od 4. do 15. maja, pre uvođenja vanrednog stanja, Aleksandar Vučić je bio zastupljen u 50 odsto nadgledanog vremena. Od toga, više od četiri sata je emitovano na TV Pinku, pa se može reći da se čitava priča oko izbora u Srbiji svela na jednog čoveka i jednu televiziju. Pink je osnovno sredstvo promocije i propagande ove vlasti, gde od 2 sata i 6 minuta čak 89 odsto vremena pripada Vučiću, uz isključivo pozitivno izveštavanje, navodi Gavrilović i dodaje da se tokom epidemije kovida 19 podaci nisu značajno izmenili.

Ipak, kao kuriozitet Gavrilović izdvaja podatak po kome je vlasniku televizije Pink Željku Mitroviću i njegovim „inovacijama“ posvećeno čak četiri do pet puta više vremena nego svim strankama zajedno na televizijama sa nacionalnom frekvencijom.

Ima li SNS-a bez Vučića

– Monitoring Birodija je pokazao da je pitanje kakvu će budućnost imati SNS sa odlaskom Aleksandra Vučića sa čela stranke, ukoliko se to desi, jer ta stranka bez Vučića ima vrlo upitno utemeljenje u javnom mnjenju. Kada bude otišao sa mesta šefa stranke, on neće ostaviti za sobom jakog predsednika stranke. Što je i veliki problem opozicionih stranaka, gde takođe oni koji su otišli sa javnih funkcija nisu iza sebe ostaili jake sledbenike. Dokaz za to je i činjenica da u nazivu izborne liste SNS i ne stoji ime stranke, već Aleksandra Vučića, što je paradoksalno, jer biramo poslanike za parlament i lokalne skupštine. Mi ovde imamo te pseudo političko verske organizacije koje imaju jakog vođu, i kada on ode, iza njega ne ostane institucija, već grupa vernika koja se raspada, ili se traže novi tumači onoga što je prethodni „mesija“ hteo da kaže, zaključuje Gavrilović.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend