21. jun 2018.

Tužilaštvo i policija sa novinarima o Cvetkoviću

Republičko jаvno tužilаštvo i policija održali su vanredni sastanak sa novinаrskim i medijskim udruženjima na kome je razmotren slučaj novinara iz Bele Crkve, Stefana Cvetkovića.

Kako saznaje Radio Slobodna Evropa (RSE), policija i tužilaštvo su novinarima pružili određene informacije iz istrage, dok su predstavnici medija ukazali na probleme u postupanju državnih institucija u ovom slučaju i zatražili da se javnost izvesti o svim detaljima od značaja za razumevanje šta se zaista dogodilo. U suprotnom, ocenjuju sagovornici RSE, slučaj nestanka Stefana Cvetkovića preti da preraste u farsu koja bi ozbiljno mogla da ugrozi novinare u Srbiji.

Tačno nedelju dana prošlo je od kada je prijavljen nestanak novinara Stefana Cvetkovića, a javnost, mada je mnogo toga čula, i dalje ne barata sa dovoljno informacija koje bi joj pomogle da sklopi sliku o ovom događaju.

Cvetković je, u međuvremenu, pronađen i u prvom obraćanju javnosti rekao da je bio otet, dok je tužilaštvo, s druge strane, saopštilo da je protiv njega podneta krivična prijava za lažno prijavljivanje otmice, a policija da je izneo „niz neistina“.

Predstavnici novinarskih udruženja koji su u sredu seli za sto sa predstavnicima Republičkog jаvnog tužilаštva i policije, zato su zatražili da se što pre saopšte svi važni detalji ovog događaja – kako o samom nestanku Stefana Cvetkovića, tako i o onome što se dešavalo nakon što je pronađen u petak 15. juna.

S druge strane, policija i tužilaštvo su novinarima predočili određene informacije iz istrage.

„Mislim da je njihova namera, i mislim da su bili veoma iskreni u tome, bila da uvere udruženja (novinara) da su radili i da rade sve što mogu da razjasne okolnosti ovog slučaja“, rekao je RSE Ilir Gaši, direktor Fondacije Slavko Ćuruvija, neposredno po završetku sastanka.

Državna sekretarka Ministarstva unutrašnjih poslova Biljana Popović Ivković rekla je da je sastanak protekao „konstruktivno i kvalitetno“ i da veruje da će uskoro nastaviti razgovore koji se tiču bezbednosti novinara.

Medijska udruženja su, kako je prenelo više učesnika ovog sastanka, pozdravila rad policije na potrazi za Cvetkovićem, ali i ukazala na niz problema u postupanju predstavnika državnih institucija nakon što je saopšteno da je novinar „živ i zdrav“.

Predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić preneo je da su pre svega nedopustivim ovom procesu ocenili upliv politike.

Upliv politike, naveo je Matić, ogleda se kroz „davanja određenih informacija od strane onih koji za to nisu ovlašćeni, kao i ‘curenje’ informacija ka medijima koji su ih zloupotrebljavali, tabloidima“.

„Problem na koji smo ukazali jeste problem curenja informacija iz pravca istražnih organa ka medijima, što je zbog širenja različitih poluinformacija i dezinformacija samo pojačalo efekat uznemirenja“, rekao je za RSE Ilir Gaši.

A dezinformacije su ispunjavale naslovnice tabloida na kojima su razvijane najneverovatnije teorije o slučaju Stefana Cvetkovića.

Išlo se dotle da je njegov nestanak nazivan i „specijalnim ratom“ u koji je umešana i američka Centralna obaveštajna agencija (CIA), a sve u cilju rušenja aktuelnog predsednika Srbije, Aleksandra Vučića.

Za tabloidima nisu, međutim, zaostajali ni pojedini državni zvaničnici, koji su čitavu stvar podgrevali izjavama u kojima su takođe pominjali „destabilizaciju Srbije“, uz opaske da „to ne dolazi samo iznutra“.

Ilir Gaši kaže da su zbog takve atmosfere, a za koju ističe da nije nešto što je specifično samo za slučaj Stefana Cvetkovića, uz potpuno informisanje javnosti zatražili i da se razmotre mere zbog curenja informacija.

„Da sankcionišu one koji su za to dogovorni i da učine šta je potrebno da se takve prakse u budućnosti preduprede“, naveo je Gaši.

Novinari i sloboda medija žrtve ‘slučaja Cvetković’

A najveće žrtve svega što se trenutno događa oko novinara Cvetkovića, mogli bi biti upravo novinari i sloboda medija, mišljenje je Perice Gunjića, glavnog urednika portala Cenzolovka koji, istovremeno, nije optimista da će javnost ikada doći do istine o tome šta se zaista dogodilo.

„Stvaraju jednu sliku u javnosti posle koje će kritičkim i istraživačkim novinarima biti još mnogo teže da rade, a i inače je taj položaj već sada težak u svakom smislu. Bojim se da će ovaj slučaj imati veoma loše posledice po našu profesiju. Mislim da smo u jednoj zoni sumraka koju mi je sada već teško i da opišem“, kaže Gunjić.

Takav utisak rizika koji sve što prati slučaj Cvetković može imati na novinare u Srbiji, ilustruje i tvit Maje Stojanović iz Grupe za slobodu medija, a koja je napisala da je „ovaj trenutak sada veoma opasan po slobodu medija“ i da „farsa koja se pravi oko nestanka novinara, ma ko je pravio, sa ili bez namere – država, mediji ili sam Cvetković – atmosferu nekažnjivosti gura do vrhunca i stavlja metu na čelu svakom slobodnom novinaru“.

Novinar Stefan Cvetković je nestao u noći između 13. i 14. juna u Beloj Crkvi u kojoj živi.

Nakon potrage policije, u koju su bile uključene i Bezbednosno-informativna agencija (BIA) i specijalna policijska jedinica Žandarmerija, predstavnici vlasti – predsednik Srbije, ministar policije i direktor BIA-e, obavestili javnost da je Cvetković pronađen „živ i zdrav“.

Cvetković se medijima obratio četiri dana kasnije, u utorak 19. juna, i tom prilikom rekao da je bio otet i da su ga otmičari pustili posle dva dana.

UŽIVO: Obraćanje javnosti novinara Stefana Cvetkovićaviše detalja: https://bit.ly/2lknrFa

Geplaatst door Radio Slobodna Evropa – Balkanski Servis op dinsdag 19 juni 2018

Tužilaštvo je, međutim, saopštilo da je protiv Stefana Cvetkovića podneta krivična prijava za lažno prijavljivanje otmice, a direktor policije da je „izneo niz nelogičnosti i laži“.

Direktor policije je, pak, potvrdio da je Cvetkoviću dodeljeno policijsko obezbeđenje.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend