30. avg 2020.

Vlast se javno hvali kako unapred zna na čemu profesionalni novinari rade

Predsednik Aleksandar Vučić neretko čuje o čemu nezavisni novinari pišu i pre nego što se priča objavi. Zna i koga su novinari zvali za potrebe priloga ili teksta. Inače, slični scenario u prošlosti sledili su još neki političari iz vrha vlasti.

Prati li aktuelna vlast svaki korak nezavisnih i profesionalnih novinara u Srbiji? Jer radeći prču o ceni spomenika Stefanu Nemanji, N1 je istraživao koliko košta livenje figura. Zbog toga se za pomoć, između ostalih, obratio i jednoj beogradskoj livnici.

Međutim, pre nego što je prilog emitovan, predsednik Aleksandar Vučić je nagovestio da zna kojim temama se novinari bave.

„Ej, njihovi novinari zovu livnice po Beogradu, pa da pitaju koliko bi koštalo izlivanje, kao to nije umetnički rad, nego izlivanje, je l’ vi razumete šta ti ljudi rade sve“, rekao je Vučić u sredu, na konferenciji za novinare, nekoliko sati pre nego što je emitovan prilog TV N1 o spomeniku Stefanu Nemanji.

I nije predsednik jedini koji je rekao da zna šta rade pojedini novinari. Pre više od godinu dana, zamenik gradonačelnika Goran Vesić je otišao korak dalje. Javno je rekao da ima uvid u interni mejl N1 sa planom, temama i pitanjima, koji je deo uobičajne komunikacije urednika i novinara.

„Ja ću danas objaviti mejl koji je vama kao novinarima poslao vaš urednik Jugoslav Ćosić, gde vas upućuje kako da izveštavate o Ulici 27. marta, pošto sam upravo dobio taj mejl“, hvalio se Vesić prošlog juna.

Kako predstavnici države dobijaju „insajderske informacije“ u vezi sa radom N1, za sada je nepoznato. A da u „špijunuranju“ ne zaobilaze ni štampane medije, pokazuje slučaj koji se u februaru ove godine dogodio Nedeljniku. Naime, ministar odbrane Aleksandar Vulin je imao uvid u njihov neobjavljen tekst za koji je dao odgovor agenciji Tanjug.

Novinar Nedeljnika Dušan Telesković kaže da je Vulin, uz pomoć stranačkih kolega, hteo da se reši odgovornosti.

„Kad je poslanik Komnenski podneo prijavu protiv Aleksandra Vulina, mi smo u tome videli neku nameru da se ceo slučaj zataška, da oni odu i pitaju Vulina: ‘Je l’ ste vi presreli mejl?’, da on kaže: ‘Nisam’, i da oni na tome završe. Mi smo zato podneli krivičnu prijavu protiv NN lica da bi tužilaštvo utvrdilo ko je presreo taj mejl i Vulinu dao da pročita taj tekst. Od tužilaštva nemamo nikakvu povratnu informaciju, nama ostaje samo da se nadamo da će se to rešiti iako je ta nada na nivou statističke greške“, ističe Telesković.

Urednik KRIK-a Stevan Dojčinović kaže da nema dilmeu da vlast svakodnevno prati i prisluškuje novinare kako bi znali šta rade. Ističe da su novinari njegove redakcije od 2016. bili pod intezivnom prismotrom Bezbednosno-informativne agencije. Zbog toga su podneli tužbu, ali ceo slučaj i dalje tapka u mestu.

„Iz nekoliko primera vidimo da je BIA bila angažovana. Obaveštajna agencija je bila angažovana da prati i prisluškuje novinare da se vidi šta rade, u drugim slučajevima same institucije kojima se obraćamo, kad tražimo neke informacije, odmah dojavljuju političarima šta radimo, iako to ne bi trebalo da rade. Tako da na mnoge načine informacije iz državnog sistema cure ka vrhu vlasti da bi oni mogli da prate šta novinari rade“, objašnjava Dojčinović.

Praćenje i prisluškivanje novinara je ozbiljno krivično delo koje krši Ustav, upozorava advokat i bivši poverenik Rodoljub Šabić. Kaže i da je nedopustivo što u takvim slučajevima Tužilaštvo ćuti.

„To jeste jedna vrlo neprijatna, jedna upozoravajuća poruka – ‘mi vas gledamo sve vreme, pamet uglavu’. I to ne samo novinarima, ja sam već rekao, delikatno je kad se upućuje novinarima, jer to je u jednom demokratskom društvu jako važna sila, kod nas ozbiljno suspendovana, ali to je i poruka svim građanima, ako mogu da pristupaju vašoj komunikaciji, slobodno i kad požele i nekažnjeno, mogu bilo čijoj“, upozorava Šabić.

Sagovornik N1 poručuje i da država ne bi smela da dozvoli da novinari rade u atmosferi straha, fizičkih napada i praćenja, jer to, kako kaže, ugrožava slobodu govora što je osnova novinarske profesije i prava na informisanje javnosti.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend