12. avg 2021.

Nema velike razlike između srpskih i hrvatskih režimskih medija

Režimski mediji u zemljama regiona prilikom izveštavanja o predsedniku Vučiću rade po istom principu kao i domaći režimski mediji – prave od lidera arhineprijatelje i simbol cele države, ističe marketinški stručnjak Cvijetin Milivojević za Danas analizirajući najnovije natpise o srpskom predsedniku u regionalnim medijima.

Režimski medij u ovom slučaju bila bi državna televizija Hrvatske koja je izvestila o tome da „Vučić optužuje zemlje regiona za lažiranje broja zaraženih“.

Hrvatska radio-televizija (HRT) prenela je deo obraćanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića za, kako su je oni okarakterisali, „komercijalnu provladinu televiziju Pink“, naglašavajući da Vučić optužuje zemlje regiona da fingiraju brojeve novozaraženih. HRT je istakao i da se „srbijanski predsednik nije pritom pozvao na bilo kakve izvore, niti naveo otkuda mu takav uvid“.

Politički analitičar i marketinški stručnjak Cvijetin Milivojević kaže za Danas da, iako su srpske vlasti te koje su lažirale brojeve zaraženih u više navrata od početka pandemije, u ovom konkretnom slučaju smatra da je ovo „jedna od retkih prilika kada je Vučić u pravu“, ali da svakako mediji to koriste u svrhe koje odgovaraju onima koji njima upravljaju.

Iako sada dobija kritike hrvatskih medija, ranije tokom ove godine Vučić je u pojedinim hrvatskim glasilima bio pozitivno konotiran zbog načina na koji se nosio sa krizom korona virusa.

Tako je u aprilu ove godine zagrebački Večernji list pisao da se „Vučić potvrdio kao lider regiona“ jer je omogućio vakcinaciju i za građane Hrvatske i drugih zemalja u okruženju što tamošnji lideri nisu uspeli. Ipak, ovo je retka prilika da je Večernji list pozitivno pisao o Vučiću jer se uglavnom do tada on nalazio u ulozi „arheneprijatelja“ vlasti i države, o čemu detaljnije govori Milivojević.

Milivojević ističe da kada analiziramo način na koji se predsednik Vučić pojavljuje u stranim medijima – možemo povući paralele sa načinom na koji domaći mediji, posebno oni režimski, tretiraju lidere zemalja u okruženju – kao neprijatelje i političke protivnike.

– Moguće je povući paralelu između onoga kako Vučića percipiraju režimski mediji u susednim zemljama, pre svega u zemljama bivše Jugoslavije, i kako ga sa druge strane prikazuju ovi slobodni ili kako ih nego naziva „opozicioni“ mediji. To su potpuno različiti prilazi – naglasio je Milivojević.

On ističe i da se često u medijima u regionu može videti neka vrsta „kostura“ po kome se zapravo skiciraju tekstovi i prilozi i u režimskim medijima u Srbiji.

– Tu je onaj sa druge strane zapravo arhineprijatelj i stvar se isuviše pojedinostavljuje. Kada oni napišu Vučić ispada da misle na Srbiju i srpski narod, u tom smislu nema velike razlike između režimskih medija u Hrvatskoj i Srbiji. Razlika je na unutrašnjem planu jer su mediji u Hrvatskoj mnogo demokratičniji i pažljiviji u odnosu prema njihovoj domaćoj opoziciji za razliku od ovih ovde. Kada je reč o pogledu preko komšijske tarabe, nema mnogo razlike, naglasio je Milivojević.

Za medije regiona odgovarao i na „teška pitanja“

Pažnju medija u regionu posebno su privlačili intervjui koje je srpski predsednik Aleksandar Vučić dao za hrvatske i bosanske medije tokom ove godine, i to za nezvisne medije gde je morao da odgovara na „teža“ pitanja nego što su ona koja mu postavljaju domaći novinari.

Jedan od njih bio je intervju za hrvatsku televiziju RTL, što je najavljeno kao prvi intervju za neki hrvatski medij posle tri godine. Ovaj razgovor Vučić je iskoristio da se pohvali za rezultate postignute u borbi sa pandemijom ali sa znatno manje uspeha je govorio o zategnutim političkim odnosima dve zemlje. Drugi intervju je bio za sarajevsku „Face TV“ koji je vodio vlasnik ove televizije i poznati novinar Senad Hadžifejzović a odjeknuo je zbog pitanja koje je novinar postavio u najavi „Aleksandre Vučiću, da li si pucao na Sarajevo“.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend