16. mar 2021.

Dezinformacije o izborima postoje širom sveta. Ovo su novinari koji se protiv njih bore

Bez obzira na to što je trenutno u toku veći broj istraga na federalnom nivou koje se tiču napada na američki Kongres na Kapitolu, 6. januara ove godine, i dalje postoji velika zabrinutost zbog širenja dezinformacija o izborima u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD). SAD, medjutim, nisu usamljene kada je u pitanju ovaj fenomen. Dezinformacije se šire po celom svetu, posebno kada su u pitanju značajni dogadjaji, kao što su opšti izbori. 

“Ne postoje jezičke barijere, ne postoje religijske prepreke, niti postoji poštovanje granica“ rekla je Džejn Litvinenko (Jane Lytvynenko), izveštač Baz Fid Njuza (BuzzFeed News) u telefonskom intervjuu za Komitet za zaštitu novinara (Committee to Protect Journalists- CPJ). „Ne bih želela da zvučim previše pesimistično, ali ovo će nastaviti da bude trend i tokom izbora, ali i nezavisno od njih“.

Kad dodje do širenja dezinformacija, novinari imaju glavnu ulogu u ispravljanju narativa. „To pomalo izgleda kao da [su novinari] na rubu sportskog terena. Čekamo da vidimo kakva će lopta da bude bačena, u nastojanju da je uhvatimo,“ rekla je Ejmi Rejnhart

(Aimee Rinehart) zamenica direktorke za region Amerike u organizaciji Frst Draft (First Draft), koja se bavi istraživanjem i borbom protiv dezinformacija, u intervju za CPJ datom preko telefona.

Komitet za zaštitu novinara – CPJ je razgovarao sa izveštačima u Srbiji i Venecueli, državama u kojima je dezinformisanje deo arsenala vladajućih partija koje nastoje da se čvrsto ustoliče na vlasti i gde su političke opozicije bojkotovale izlazak na izbore, te u Etiopiji u kojoj bi dezinformisanje moglo da igra  ulogu na izborima koji se planiraju za juni ove godine. Novinari su pričali CPJ-ju o važnosti izveštavanja o dezinformacijama, ali i o ispravljanju lažnih vesti, bez obzira na njihov obim, kao i o načinima na koje je to postizano.

Srbija 

U Srbiji su, 21. juna 2020. godine održani parlamentarni izbori, a nakon što su prethodno u aprilu odloženi zbog epidemije Kovida 19. Partija srpskog predsednika Aleksandra Vučića, Srpska napredna stranka, je osvojila većinu mesta u državnom parlamentu, uprkos bojkotu i optužbama da su izbori nelegitimni, koje su dolazile od strane političke opozicije. Opozicija je navela da fer izbori nisu bili mogući zbog nedostatka demokratskih standarada u Srbiji, činjenice da su mediji pod državnom kontrolom i zbog opasnosti od izlaska na glasanje tokom pandemije.

Uoči izbora, tim srpske organizacije za proveru činjenica Istinomer radio je na razotkrivanju lažnih tvrdnji koje su širili Vučić i njegove pristalice, predstavljajući predsednika u pozitivnom svetlu.

Na primer, tim Istinomera je razotkrio je da je Vučić u pismu koje je nekoliko nedelja pre glasanja poslao penzionerima, a kao deo kampanje, tvrdio da je Srbija imala jednu od najnižih stopa smrtnosti od korona virusa u Evropi, putem telefona je izjavila za CPJ Milijana Rogač, novinarka Istinomera. Proveravajući činjenice, novinari Istinomera su zabeležili da je u to vreme najmanje 20 evropskih zemalja imalo nižu stopu smrtnosti nego Srbija kada je u pitanju Kovid 19.

„Od vladajuće stranke smo tokom kampanje mogli da čujemo poruku da smo toliko dobri, da smo pobedili korona virus. Pobedili smo. A onda su nakon izbora, brojevi [slučajeva korona virusa] potpuno poludeli“, rekla je Rogač za CPJ.

U danima nakon izbora, Istinomer je takođe raskrinkao Vučićevu tvrdnju iznetu u govoru da su izbori bili „najmirnija, načistija i najbolja kampanja do sada“. Tim za proveru činjenica se obratio za istraživanje nestranačkim posmatračima izbora, koji su utvrdili da je tokom glasanja bilo nepravilnosti, korupcije i promene pravila. „Moglo bi se reći da to nije tačno na osnovu izveštaja o izbornom procesu“, rekla je Rogač za CPJ.

Zbog posla kojim se bave, Rogač i njene kolege su žrtve napada. Predstavnici stranke na vlasti, tabloidi, i korisnici društvenih mreža su ih nazivali „neprijateljima“ i optuživali ih da rade za opozicione političke stranke, rekla je Rogač. Ponekad bi napadi postali i ozbiljniji. „Pre godinu dana, baš nakon našeg 10. rodjendana [misli se na rodjendan vebsajta, prim.prev.], bili smo meta internet [DDoS] napada“, rekla je Rogač. „Bilo je uznemirujuće. Odjedanputa je sve kreširalo. Bilo je stvarno strašno“. Nakon napada, tim Istinomera je uložio žalbu srpskom Ministarstvu unutrašnjih poslova. Prema rečima Milijane Rogač, ima više od godinu dana da se niko iz ministarstva se nije javio.

„Kao novinari, sve što možemo je da ne odustanemo“, rekla je Rogač za CPJ. „Da postavljamo pitanja, da zovemo nadležne u institucijama i političare i zvaničnike i da im pokažemo da smo tu. Mi ne odustajemo od činjenica“.

Portparol vlade Srbije nije odgovorio na zahtev CPJ-a za komentar upućen putem elektronske pošte.

Sa leve strane: Predsednik Srbije Aleksandar Vučić (centar) čeka u redu da bi glasao na izbornom mestu u Beogradu, Srbija, 21. juna 2020. (AFP/Andrej Isaković) Sa desne strane: Glasači stoje u redu na izbornom mestu u školi u Karakasu, Venecuela, 6. decembra 2020. (AFP/Yuri Cortez) Politička opozicija je bojkotovala i jedne i druge izbore.

Venecuela

Saveznici Predsednika Venecuele Nikolasa Madura (Nicolás Maduro) su 6. decembra 2020. godine osvojili većinu mesta u Kongresu  tokom parlamentarnih izbora koje je opozicija  bojkotovala . Opozicioni lideri su izrazili zabrinutost da je Vrhovni sud okrenuo izborni proces u korist Madura kada je, između ostalih poteza, imenovao izbornu komisiju bez konsultacija sa prethodnim savezom Kongresa koji je držala opozicija.

Usred bojkota, politički lideri u Madurovoj koalicionoj vladi, provladinim medijima i novinari u medija u vlasništvu vlade preplavili su internet porukama koje su imale za cilj da pojačaju poverenje u integritet parlamentarnih izbora, rekla je z telefonskom razgovoru za CPJ Marianela Balbi, direktorka venecuelanske organizacije za slobodu štampeIPIS (IPYS) Venecuela.

„Nastojanje vlade je bilo da nametne svoj diskurs koji je obuhvatao pobedu, legitimitet i masovno prihvatanje izbora“, rekla je Balbi. „Upotrebili su celokupnu komunikacionu strukturu da bi postigli svoje ciljeve“.

Tako je, na primer na Tviteru, Nacionalno izborno veće (the National Election Council – CNE) ustvrdilo da su izbore nadgledali međunarodni posmatrači, uključujući i one iz Sjedinjenih Država, što je tvrdnja koju je opovrgla Misija SAD pri Organizaciji Američkih Država.

U izjavi za CPJ, Balbi je rekla kako je njen tim od osmoro ljudi pratio širenje dezinformacija sve  do samog dana izbora, ali da su odlučili da ih ne raskrinkavaju kako su pristizale smatrajući da ne bi bilo posebnog efekta. Umesto toga, nedelju dana nakon izbora, njen tim je objavio obiman obdukcijski izveštaj koji se u šest nastavaka bavi utvrđivanjem kako su se dezinformacije širile i ko je sve tome doprineo.

U svom serijalu, IPIS je identifikovao četiri izvora dezinformisanja – medije pod uticajem vlade, provladine novinare, političke institucije kao što su stranke i izborne komisije, i političke lidere i glasnogovornike vlade. Otkriveno je da su dezinformacije započele sa Madurom, provladinim novinarima i drugim političarima, a zatim su ih širile političke institucije i drugi mediji.

„Moramo da ostavimo svedočanstvo – jasno svedočanstvo – o onome što se dogodilo“, rekla je Marianela Balbi za CPJ, objašnjavajući pozadinu projekta. „U pitanju je svedočanstvo koje je organizovano, sistematično, o tome kako je čitav model … izgrađen, konstruisan i kako je izvezen [u oči i uši građana Venecuele] te kako je u potpunosti promenio medijski ekosistem u Venecueli“ nametanjem dominantnog narativa koji je u većini medija prošao bez preispitivanja, rekla je Balbi.

Ministarstvo za komunikacije i informacije Venecuele kao i telekomunikaciona regulatorna agencija Venecuele nisu odgovorili na pozive i upite CPJ-a.

Etiopija

U Etiopiji su za 5. jun ove godine zakazani parlamentarni, regionalni, i opštinski izbori koji su prethodno bili određeni za u avgustu 2020. godine a potom su odloženi zbog korona virusa. Na biralištima, stranka Prosperiteta premijera Abija Ahmeda (Abiy Ahmed) nastojaće da učvrsti svoju poziciju, suočavajući se sa opozicionim strankama koje žele da dobiju veći uticaj na saveznom i regionalnom nivou, a prema izveštajima medija. Novinari iz Etoipije su izjavili za CPJ da očekuju poplavu dezinformacija o glasanju, ukazujući na nedavni skok lažnih informacija u vezi sa trenutnim sukobom između federalne vlade Etiopije i snaga lojalnih bivšoj regionalnoj vladi oblasti Tigraj, a oko toga ko će kontrolisati ovaj deo zemlje.

Kako se sukob povećavao, navodeći Ujedinjene nacije da upozore na potencijalne ratne zločine, obe strane su širile lažne informacije. Na primer, na početku incidenta Abij je rekao parlamentu da u novembarskoj operaciji vojske u Tigraju nije poginuo nijedan civil, što je tvrdnja koju su opovrgli lokalni lekari, navodi Njujork tajms. Sa druge strane, korisnici društvenih mreža koji su naklonjeni bivšoj regionalnoj vladi delili su postove sa slikama za koje su tvrdili da su u pitanju ubijeni federalni vojnici. U stvarnosti, u pitanju su bile fotografije iz filma, što je utvrdio AFP.  Sudeći prema medijskim izveštajima, postoji još mnogo sličnih primera.

Gledajući u budućnost, jedan etiopski novinar je rekao za CPJ da je zabrinut zbog dezinformacija i glasanja. „Izbori će za nas biti neka vrsta testa“, rekao je novinar u izjavi za CPJ, a koji je želeo da ostane anoniman iz bezbednosnih razloga. „Verujem da će biti mnogo dezinformacija – već se vidi njihov početak.“ Ovaj novinar je takođe rekao da je već primetio kako korisnici drtuštvenih mreža ponavljaju laži koje se odnose na izbore, poput tvrdnje da je šefica izbornog tela Etiopije napustila posao i preselila se u SAD, kao i da lideri opozicije planiraju da se pridruže Abijevoj stranci Prosperiteta. Ovaj novinar je zabrinut zbog mogućnosti da ovakve glasine izazovu osećaj neizvesnosti i zabunu kada bude došlo vreme da se glasa.

Uoči izbora, jedna grupa u Etiopiji, nevladina organizacija Centar za unapređenje prava i demokratije (Center for Advancement of Rights and Democracy) podučava novinare o tehnikama izveštavanja o dezinformacijama.

„Pružamo im [trening] o tome kako da primete lažne informacije, kako da proveravaju činjenice, kako da koriste tehnologiju i i dostupne alate za istrage i proveru činjenica“, rekao je Befekadu Hailu, prominentan etiopski bloger i suosnivač i izvršni direktor ove nevladine organizacije, u razgovoru za CPJ preko telefona. On je istakao važnost osnaživanja novinara na lokalu u proveravanju činjenica na svojim jezicima, budući da je mnogo postojećih upustava o proveri informacija objavljeno na engleskom jeziku, pa stoga ne dopiru do šire publike u Etiopiji.

Novinar koji je zatražio da ne bude imenovan, rekao je CPJ-u da se plaši za medijske slobode tokom izbora, budući da i pristalice savezne vlade kao i njeni protivnici kontinuirano targetiraju novinare na društvenim mrežama. „Ranije su se novinari plašili vlade – plašili su se hapšenja. Ali, danas, ni aktivisti na društvenim mrežama ni rulja nemaju adresu“, rekao je on. „Dakle, novinari se plaše, jer neko može nešto preduzeti protiv njih na osnovu postova sa Fejsbuka“.

Glasnogovornik premijera Etiopije i etiopske Radio-difuzne uprave nisu odgovorili na zahtev za komentar upućen elektronskom poštom od strane CPJ.


Autorka je saradnica za odnose sa publikom, CPJ

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend