02. jul 2022.

Manojlović pita zašto nema konkursa za petu nacionalnu frekvenciju

Direktor "Kreni – Promeni" Savo Manojlović zapitao je zašto nije raspisan konkurs i za dodelu pete nacionalne frekvencije za televizijske emitere, te ukazao na mogućnost da se s tim "cenjka ili trguje".

Savo Manojlović (foto: NovaS YT skrinšot)

„Otvaramo pitanje zašto se ne dodeljuje peta frekvencija koja je isto javno dobro i zašto neko tom frekvencijom stalno kao da se cenjka, ili da trguje“, rekao je on na konferenciji za novinare povodom peticije protiv dodele nacionalnih frekvencija televizijama Pink i Hepi.

Na konkurs Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) za dodelu četiri nacionalne fekvencije javilo se, kako je ranije saopšteno 14 televizija, dok konkurs za petu, koju je nekada koristila Televizija Avala, nije ni raspisan.

Peticiju protiv dodele nacionalnih frekvencija televizijama Pink i Hepi potpisalo je više od 206.500 osoba, rečeno je na konferenciji za novinare, na kojoj je Manojlović ponovio da je kampanja „Kreni -Promeni“ zasnovana na poštovanju zakona i vladavini prava.

„Nije ovo lična borba protiv bilo koga, već je borba za poštovanje zakona i ako pogledate i zakon i pravilnike REM, situacija je u tom slučaju više nego jasna“, rekao je on.

Rekao je da u pravilniku REM eksplicitno piše da pružalac medijske usluge mora da ima u programu i naučno-obrazovni, dokumentarni i program za decu.

„Prema izveštajima Stručne službe REM, televizije Pink i Hepi to nemaju, a moram da istaknem i druge dve televizije, B92 i Prvu, koje ne ispunjaju uslove po istom ovom kriterijumu“, rekao je on.

Naveo je da je evidentirano 5.309 prekršaja te četiri televizije, te dodao da se, po izveštaju, oni tiču uglavnom pitanja oglašavanja „zato što vreme za reklame proširuju“ na uštrb ostale vrste programa.

„REM upravo smatramo najodgvornijim za ovu situaciju“, rekao je on.

Bivši član Saveta REM Slobodan Cvejić ocenio je da REM simulira nekakav institucionalni poredak i stanje nekakvog reda u medijskoj sferi.

Rekao je da su po zakonima, dozvole za rad ta četiri pružaoca medijskih usluga trebale da budu oduzete.

Naveo je da su to su činjenice i da je to ono što piše u zakonu i što je sam REM usvajao u izveštaju u nadzoru.

„U pravilniku za dodelu dozvola stoji i da Savet REM, kada odlučuje o onima koji su se prijavili, uzima u obzir i to kako su poslovali u prethodnom periodu i to, ako tumačite slobodno, znači da za bilo koju televiziju – i N1 i Novu.S i Kurir TV i Tanjug oni ocenjuju kako su poslovali ranije“, rekao je on.

Naveo je da za razliku od tih, „samo ove četri televizije (Pink, Hepi, B92 i Prva) imaju crno na belo od Saveta REM da nisu poštovale određene zakonske obaveze u prethodnom periodu“, što bi, kako je naveo, trebalo automatski da ih diskvalifikuje u ovom konkursu.

Rekao je da ne očekuje da će se to desiti, te da smatra da „neće biti više od dva-tri glasa koji će protivrečiti onom što će biti dominantno u Savetu REM“.

Kazao je da se domaća medijska scena se mukom oslobađala od tereta iz devedesetih godina prošlog veka, kada je, kako je naveo, da budemo pošteni, bila još gora nego sada.

Podsetio je i da nije prošlo dugo od promene vlasti kada su „pripadnici nove političke elite počeli da iskušavaju svoju moć kroz kontrolu medija, onoliko koliko su mogli“.

„To se postepeno razvijalo, ali sada je to dobilo neslućene razmere“, rekao je on.

Podsetio je da je vlasnik Pinka Žaljko Mitrović bio „važan igrač i sa prethodnim režimima“, sa, kako je naveo, „ovom ili manje više sa sličnom funkcijom (u načinu izveštavanja)“.

„Jedino što smo sada dospeli u sitaciju da su se četiri nosioca nacionlnih frekvencija uhvatila u to kolo i sa ovom opreznom uređivačkom poltikom na javnim servisima imamo malo prilika da čujemo nešto drugo „, rekao je on.

Vlasnik Pinka je nedavno i u TV duelu sa Manojlovićem, negirao sve njegove tvrdnje.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend