21. okt 2018.

NUNS ne može da napada integritet novinara

U žestokoj raspravi, koja je oštro podelila učesnike vanredne skupštine NUNS-a, bilo je i zahteva da se glasa o poverenju rukovodstvu zbog prikrivanja pozajmice Dragana Đilasa Medija centru i insinuacija na račun Vladimira Kostića, koji je o toj pozajmici pisao. Predsednik NUNS-a Slaviša Lekić tvrdi da nije doveo u pitanje Kostićev integritet, ali je tokom sednice rekao da on taj tekst ne bi objavio i da se pita zašto je objavljen godinu dana posle ugovora sa Đilasom, koji, prema njegovom mišljenju, kao i prema mišljenju mnogih drugih učesnika skupštine, nije sporan

Foto: Medija centar Beograd

Burna, na momente žestoka, uvredljiva, neprijatna rasprava na vanrednoj skupštini NUNS-a podelila je 120 prisutnih članova udruženja, pre svega oko pozajmice Dragana Đilasa Medija centru, koji je ovo udruženje osnovalo, ali i oko novinara Vladimira Kostića, koji je o toj pozajmici napisao tekst, a mnogo puta je pomenuta i Cenzolovka, koja je taj Kostićev tekst objavila, kao i Tamara Skrozza, koja je posle ove afere najpre napustila Izvršni odbor, pa onda i NUNS.

Predsednika NUNS-a Slavišu Lekića, koji je rekao da takav tekst ne bi objavio, podržao je, ili bar nije kritikovao, najveći deo Izvršnog odbora, ali i veliki deo učesnika skupštine koji ne vide problem u odluci direktora Medija centra Branka Gligorića (za koju je Lekić znao i podržao je) da pozajmi novac od političara – poznatog i po svojim napadima na nezavisne novinare i medije, po osnivanju tabloida i pokretanju prvog rijalitija u Srbiji.

Oni su pozajmicu pravdali poslovnim pragmatizmom, velikom finansijskom krizom u kojoj se MC nalazi, kao i time što Đilas za novac koji je pozajmio nije postavio nikakve uslove. Jedan deo novinara zamerio je Kostiću što nije pokazao lojalnost ili što je tekst uopšte objavio, dok su mu drugi čestitali na profesionalizmu i podržali to što je kritički pisao o udruženju čiji je član.

Da li je trebalo da ti daš ostavku u tom trenutku (obraća se Lekiću) odnosno da ti, pa posle Sveta, izlazite, denuncirate i pravite problem još većim? Vi očigledno ne razumete u čemu je problem našeg revolta. Pa ne možete napadati integritet novinara! (Tamara Spaić)

Predsednik NUNS-a Slaviša Lekić optužio je Kostića za insinuacije, a njega i Cenzolovku, koja je ovaj tekst objavila, pitao zašto baš u tom trenutku objavljuju bajatu vest od pre godinu dana.

Kostić je, u emotivnom obraćanju Lekiću i skupštini, oštro demantovao svaku insinuaciju, otkrio je da je Lekić ranije insinuirao da tekst nije Kostićev, kao i da ga je još tokom intervjua predsednik NUNS-a pitao ko mu je meta – Lekić ili udruženje čiji je predsednik.

Ovaj mladi istraživački novinar rekao je da se, pišući tekst, vodio isključivo profesionalnim razlozima, da o svom otkriću nije hteo da ćuti zato što veruje da je u interesu javnosti da za njega sazna, a Lekića je podsetio da je NUNS ove godine nagradio istraživačku priču KRIK-a o „tetki iz Kanade“, odnosno pozajmici Aleksandra Vulina – koja je u trenutku objavljivanja bila stara tri godine i niko je zbog toga ne smatra bajatom.

Vladimir Kostić, uprkos značajnoj podršci koju je na skupštini dobio od onih koji misle da je on odličan novinar i da je bilo u interesu javnosti da se ta priča objavi, poručio je i da će sutra (ponedeljak) istupiti iz članstva NUNS-a.

Kostića su podržali gotovo svi mlađi članovi NUNS-a prisutni na skupštini (Dušan Mašić je primetio da je manje od 10 odsto ljudi na skupštini mlađe od 35 godina), kao i pojedini istaknuti novinari, ističući njegovu profesionalnost i principijelnost, ali mu je Lekić u jednom trenutku rekao da njegove reči doživljava kao pretnju. Takva konstatacija nije bila najjasnija, jer ni posle preslušavanja snimka sa sednice izveštači nisu primetili da je Kostić išta slično rekao.

Povezane priče

Kostića je snažno podržao i Dragan Kremer, koji smatra da NUNS ima veliki problem u komunikaciji, da je Đilasova pozajmica skrivena od članstva, da je sjajno to što je Kostić istražio tu priču i što je ona objavljena, te je rekao i da misli da je zbog toga rukovodstvo NUNS-a trebalo da podnese ostavku ili da se glasa o njihovom poverenju. Ni ovaj, kao ni nekoliko drugih predloga, predsedavajući Stojan Marković nije stavio na glasanje, mada to, prema Statutu NUNS-a, i nije morao.

Raspravljalo se, povremeno na neprimeren način, i o ostavci Tamare Skrozze na članstvo u Izvršnom odboru, a kasnije i o njenom izlasku iz udruženja. Ona nije prisustvovala sednici, što nekima nije smetalo da kažu kako ne razumeju takav etički puritanizam.

Bilo je novinara koji su oštro branili njeno pravo na odluke koje je donela. Lekić je rekao da je i on ranije razmišljao i radio kao Skrozza, ali i da misli da bi sada bilo neodgovorno tako raditi ispred organizacije koju zastupa.

Zbog značaja ovih diskusija ne samo za članove NUNS-a već i za novinarsku scenu, prenosimo delove najzanimljivijih govora na vanrednoj skupštini NUNS-a. U senci ove rasprave, juče se razgovaralo i o problemima sa donošenjem medijske strategije, projektnom sufinansiranju medija i pregovorima sa Vladom Srbije.

Lekić: Zvao sam i Caneta Subotića i Nikolu Petrovića

Predsednik NUNS-a Slaviša Lekić najpre je podsetio na to da je NUNS osnivač Medija centra d.o.o., Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, Fondacije „Dušan Bogavac“, a indirektno i suosnivač dve fondacije kojima je osnivač Medija centar – Fondacije Medija centar i, kako je Lekić rekao – „nažalost, Ebart fondacije“.

Ukazao je i na finansijske probleme Medija centra, koji je 2014. dugovao 38 miliona, dok je sada dug smanjen za 20 miliona. Rekao je i da je 2017. MC ostvario „skroman profit“ i da u njega nije uračunata pozajmica koju je u maju te godine uzeo od Multikom grupe d.o.o. u vlasništvu Dragana Đilasa. To je bilo nepuna dva meseca pošto je Lekić postao predsednik NUNS-a.

Lekić je rekao da je zbog dugova MC i sam kontaktirao sa nekoliko ljudi „iz sveta biznisa“, kao što su Stanko Cane Subotić, kum Aleksandra Vučića Nikola Petrović, ali da mu se oni nisu javili.

Ja od ponedeljka više nisam član NUNS-a, NUNS me više ne interesuje. Ja sam odluku doneo i pre ovoga, ovo je samo kap koja je prelila čašu jer konstantno ponavljaš iste stvari. (Vladimir Kostić)

Objasnio je i da NUNS, kao osnivač, može Medija centru da sugeriše programsku koncepciju, ali da nema prava da se meša u poslovnu politiku MC.

Lekić je rekao da je direktor MC Branko Gligorić kontaktirao sa Draganom Đilasom, a onda citirao deo Kostićevog teksta sa portala Cenzolovka:

Ugovor, u koji je Cenzolovka imala uvid, potpisan je 11. maja 2017. godine između Multikom Group, koji je kao direktor zastupao Dragan Đilas, i Medija centra, koji je zastupao Branko Gligorić. Iznos pozajmice je šest miliona dinara i isplaćen je u tri rate, u maju, junu i julu te godine. Ceo iznos bi trebalo da se vrati do 10. jula 2020. godine, bez bilo kakvih drugih obaveza.

Lekić nastavlja: Medija centar je – sada me pratite pažljivo – od preduzeća osobe koja nije osuđivana i nije pod istragom, uzeo pozajmicu bez kamate, sa rokom vraćanja od tri godine, uz ugovor u kome je definisano kako će se ona obaviti – sa računa na račun firme.

O tome sam izvestio članove tadašnjeg Izvršnog odbora, nije bilo glasanja niti rasprave. Đilas nije ništa tražio kao protivuslugu, ni od MC niti od NUNS-a, pa njegove usluge nije koristio ni tokom izborne kampanje. (…)

4. juna ove godine, 390 dana od potpisivanja ugovora o pozajmici Multikoma Medija centru, na portalu Cenzolovka pojavio se tekst Medija centru NUNS-a Dragan Đilas pozajmio šest miliona dinara. U tekstu su verno prenete moje reči. Razgovarao sam i sa drugim sagovornicima, i Brankom Gligorićem i Vukašinom Obradovićem, koji nisu imali primedbe na novinara koji je napisao tekst.

Meni je jedino zasmetala insinuacija kako mi, citiram: Đilasova reputacija nije smetala da prihvatim pozajmicu koju je Multikom dao Medija centru. Niti sam tražio pozajmicu, niti sam odlučivao o njoj.

Ti, kao predsednik NUNS-a, organizacije koja treba da se bori za prava novinara, bez ikakvih osnova dovodiš u pitanje moj integritet! Nemaš nikakve osnove, nemaš činjenice. Ti dovodiš u pitanje integritet novinara, ti radiš isto što radi i Vučić, bukvalno isto radiš! (Vladimir Kostić Slaviši Lekiću)

Ta insinuacija je narednih dana zauzela naslovne strane prorežimskih medija.

Da li bih da sam bio na mestu Branka Gligorića uzeo pozajmicu od Multikoma? Da.

Da li bih da sam raspolagao informacijama koje je imao novinar Vladimir Kostić, član NUNS-a, objavio tekst o tome? Ne, ne bih. Informacija je stara godinu dana, to je bajata vest i ne bih je objavio.

Tekst novinara Kostića na portalu Cenzolovka pojavio se u prvom satu sednice Izvršnog odbora na kojoj je IO konstituisan i bio je tema rasprave 10 minuta. Ja sam postavio pitanje svih pitanja kada su u pitanju vesti koje su malo bajate – zašto baš sada? To isto pitanje sam postavio Vladi Kostiću.

Jedna koleginica u Izvršnom odboru imala je stav da, sa stanovišta kolegijalnosti, taj tekst ne odobrava. Tamara Skrozza, tada članica IO, bila je mišljenja da sada ne treba kopati po tome, da novinar ima prava da piše o svemu i da istražuje. Rekla je da je pogrešno uzeti pozajmicu od političara, ali da, citiram, „sad ne treba tražiti krivca, već otkloniti nastalu štetu“.

Ona je kasnije podnela ostavku na mesto članice IO NUNS-a. To je saznala Cenzolovka. Citat iz Cenzolovke:

„Ne ide mi u glavu kako su i zašto dovedeni u pitanje integritet i lojalnost kolege Vladimira Kostića koji je napisao tekst o pozajmici. Udruženje koje u svojim redovima ima novinara dovoljno hrabrog da piše čak i ono što udruženju ne ide u prilog, trebalo bi da se ponosi“, citirala je Cenzolovka Skrozzu.

Koliko su njegov integritet i lojalnost dovedeni u pitanje, možda govori činjenica da je sedam dana po objavljivanju teksta Kostić bio predavač na novinarskoj radionici koju je organizovao NUNS…

Kostić ga prekida: Kaži kada je zakazana, ne možeš van konteksta da pričaš.

Lekić: Dozvoli da završim.

Kostić: Ok, samo vodi računa kako pričaš, pričaš ljudima van konteksta.

Lekić: Jesam li nešto slagao?

Kostić: Da, jesi.

Lekić: Šta?

Kostić: Pričaš van konteksta, zato što je to predavanje bilo zakazano ranije. Ali, dobro, završi pa ću se ja javiti.

Foto: mc.rs

Lekić: Ma koliko neprijatno bilo, moramo voditi dijalog sa Vladom Srbije

Lekić: Kao razlog za ostavku Tamara Skrozza je navela nezadovoljstvo time što je NUNS učestvovao na sastanku Koordinacionog tela kome je prisustvovala i Suzana Vasiljević. To ne odgovara istini. Koordinaciono telo Vlade Srbije za dijalog sa predstavnicima medijskih udruženja u tom času nije ni bilo formirano. To je Cenzolovka kasnije ispravila.

Na tom Izvršnom odboru donet je zaključak, ili jasan stav, stoji u zapisniku, i glasi ovako:

Ja sam postavio pitanje svih pitanja kada su u pitanju vesti koje su malo bajate – zašto baš sada? (Slaviša Lekić)

Na sastanku sa premijerkom Anom Brnabić postaviti pitanje da li na sastanku učestvuje predstavnik kabineta predsednika Republike. Ako učestvuje, reći da mi nećemo učestvovati u radnoj grupi u kojoj učestvuju predstavnici onih institucija koje za to nemaju ustavna ovlašćena.

Dakle, stav IO je bio da nikakav predstavnik iz kabineta predsednika republike, bila to i njegova savetnica za medije, ne može učestvovati u radnoj grupi za izradu medijske strategije. Niko iz njegovog kabineta nije učestvovao u radu te radne grupe, niti učestvuje danas.

Ja Tamaru poznajem godinama i mogu reći da smo prijatelji. Sa Tamarom, za razliku od vas, delim strast, pa i teške reči kad pišemo ili raspravljamo o politici ili stanju u medijima. Znam da je za Tamaru časnije priznati poraz i povući se nego sesti za isti sto i debatovati sa egzekutorom.

Tako sam i ja nekad i razmišljao i radio. Mislim da bi danas, s ove pozicije, to bilo neodgovorno. Dijalog se mora voditi sa onima od kojih vam normalan opstanak zavisi. Ma koliko neprijatno bilo, mi moramo voditi dijalog sa Vladom Srbije.

ODLAZAK SKROZZE – NENADOKNADIVA ŠTETA

Lekić: Nekoliko dana posle Tamare, ostavku na mesto predsednice Suda časti podnosi Danica Vučenić:

Ovo je posledica mog najdubljeg profesionalnog uverenja, da organ u koji smo birani i koji nosi naziv Sud časti, mora da ima stav u vezi sa temama koje su, po mom skromnom mišljenju, direktno povezane sa Kodeksom novinara, aktom koji razumem kao „bibliju“ našeg delovanja. Čitajući delove ostavke Tamare Skrozze, koja je objavljena na portalu Cenzolovka, saznajem i da je na Izvršnom odboru NUNS-a kroz raspravu o novcu koji je pozajmljen od Dragana Đilasa, doveden u pitanje integritet i motiv novinara koji je pisao tekst o Medija centru. Veoma sam žalosna zbog toga i teško mi je da poverujem da tako nešto može da se dogodi u okviru NUNS-a, a naročito u okviru Izvršnog odbora u koji su birani najbolji od nas.

Lekić je citirao i ovaj deo iz ostavke Danice Vučenić: „Imam svest o delikatnosti i posledicama ovog čina i ni na koji način ne želim da naudim udruženju čija sam članica dugi niz godina.“

Pa nastavlja: Ostavku je preneo portal Cenzolovka, koji je prvi preneo i da posle dve decenije aktivnog članstva Tamara Skrozza izlazi iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije. Kao razlog je navela da je, gostujući na N1, generalni sekretar NUNS-a Raković rekao da je „svojom nedavnom ostavkom u IO NUNS-a nanela štetu udruženju – što je ocena posle koje ne vidi svrhu svog daljeg ostanka“.

Lekić kaže da je ključna reč u izjavi Svetozara Rakovića dok je govorio o izlasku Tamare Skrozze iz Izvršnog odbora bila – „nenamerno“, to jest da je Skrozza nenamerno nanela štetu NUNS-u.

„Ja zaista mislim da je odlazak svakog člana iz NUNS-a šteta po NUNS, a odlazak Tamare Skrozze – nenadoknadiva šteta“, rekao je Lekić.

CINS: Dijalog o nezavisnosti od osnivača

Lekić: Od strane CINS-a je usledila akcija koju smo mi prepoznali kao inicijativu za otcepljenje od osnivača, dok su mladi ljudi u CINS-u tvrdili da je u pitanju akcija u smislu njihove maksimalne nezavisnosti. U pismu cinsovaca NUNS-u kaže se:

Cilj nam je dodatno jačanje organizacije, te nam je stoga potrebna podrška osnivača kao podstrek za dalji razvoj i napredovanje.

Podršku su dobili, IO NUNS-a je ohrabrio kolege iz CINS-a da se izbore za apsolutnu nezavisnost, kako od osnivača, tako i od upravitelja. U tom smislu, zajedničkim snagama se radi na izradi statuta CINS-a, a paralelno sa tim će neke stvari biti formalizovane i kroz Kodeks kojim će ubuduće biti uređeni odnosi NUNS-a i njegovih ćerki firmi.

Kostić: Insinuacije Slaviše Lekića

Vladimir Kostić: Izvinjavam se unapred, dosta sam svim ovim potresen. Kao dugogodišnji novinar – i to stvarno novinar – nemam nameru da se pravdam Slaviši ili bilo kome. Ja sam inače dobitnik dve NUNS-ove nagrade za istraživačko novinarstvo, dobitnik sam mnogih nagrada za istraživačko novinarstvo, kojim se bavim 10 godina. Ali onda dođe do toga da na čelo NUNS-a bude izabran neko ko na ovakav način predstavlja NUNS. Ovo govorim kao član NUNS-a, ne kao novinar.

Došao sam ovde da podržim kolege iz CINS-a, a ne da bih pričao o Đilasu i bilo kakvoj pozajmici. Nadao sam se da neće doći do ovoga do čega je došlo. Slaviša sve vreme ponavlja neke priče koje su direktna laž.

Najpre insinuacija u tekstu (koju je ranije pomenuo Lekić, prim. nov.) ne postoji. Ne postoji iz prosto razloga što je on direktno (u intervjuu tokom rada na tekstu, prim. nov.) pitan: „Zar vam nije smetalo to šta je Đilas?“ On je rekao: „Ne, zato što Đilas nije kriminalac…“

Ti, kao predsednik NUNS-a, organizacije koja treba da se bori za prava novinara, bez ikakvih osnova dovodiš u pitanje moj integritet! Nemaš nikakve osnove, nemaš činjenice. Ti dovodiš u pitanje integritet novinara, ti radiš isto što radi i Vučić, bukvalno isto radiš! (Vladimir Kostić Slaviši Lekiću)

Znači, ako u tekstu piše da ti to nije smetalo (to što je MC pozajmio novac od Đilasa, prim. nov.), to je zato što si ti to rekao. Da li je to insinuacija ili činjenica? Reci sada ovde pred svima! Ti si rekao da ja insinuiram. Slaviša, imam transkript!

Dakle, nije insinuacija. Insinuacija je ono što ti ponavljaš sve vreme, u tom smislu da govoriš da sam ja, zapravo, od nekog instruisan na neki način, da to nije moj tekst. Imam poruke u kojima ti govoriš „tvoj tekst“ pod znacima navoda.

Isto tako si me, kada smo radili intervju, pitao: „Šta je cilj – ja ili NUNS?“ Mene si pitao šta je cilj, moj integritet dovodiš u pitanje! Ti? Samo mi reci sa kojim argumentom? Ti kao predsednik NUNS-a, organizacije koja treba da se bori za prava novinara, ti bez ikakvih osnova dovodiš u pitanje moj integritet! Nemaš nikakve osnove, nemaš činjenice. Ti dovodiš u pitanje integritet novinara, ti radiš isto što radi i Vučić, bukvalno isto radiš!

Što ne pročitaš ljudima šta su rekli Peđa Blagojević i Jovana iz Vremena? Što ne kažeš ljudima da su meni rekli da su lično imali problem sa tom pozajmicom? Što ne kažeš to da Izvršni odbor o tome nije glasao jer IO ne glasa o tome? Molim te da ne ponavljaš konstantno laži i koje se tiču mene i mog integriteta.

Ja od ponedeljka više nisam član NUNS-a, NUNS me više ne interesuje. Ja sam odluku doneo i pre ovoga, ovo je samo kap koja je prelila čašu jer konstantno ponavljaš iste stvari.

Svi članovi Izvršnog odbora imaju pravo da kažu šta god o ovome misle, ali znam da je meni zamereno to što prvo nisam došao u NUNS. Ja sam pre svega novinar, a onda član NUNS-a. Ja ću prvo tekst da napišem, a onda mogu da dođem na skupštinu da o tome raspravljam. Što niste mene zvali na Izvršni odbor da pričamo? Toliko nenormalnih konstrukcija tipa „zašto sad?“.

Ja ne znam da li znaš da je Njujork tajms nedavno objavio tekst o Trampu i njegovom ocu koji mu je još pre sedamdesetih godina preneo bogatstvo. Da li znaš da ste ove godine dodelili istraživačku nagradu KRIK-u o „tetki iz Kanade“, a taj je proces bio 2014. godine? Zašto oni sad o tome pišu? Pa zato što postoji nešto što se zove javni interes i on ne zastareva!

Ako ti nešto nije jasno, možeš mene da pitaš, ali te molim da u javnosti ili na vašim izvršnim odborima ne uzimaš mene i moj integritet u usta, rekao je Kostić u veoma emotivnom obraćanju.

Lekić: Ponoviću, ničim nisam doveo tvoj integritet u pitanje.

Kremer: Trebalo je da podnesete ostavke

Dragan Kremer: Ova tačka je trebala da bude pokrenuta mnogo ranije. Jedan od osnovnih problema je komunikacijski. Naime, u prošlogodišnjem izveštaju Medija centra postoji stavka u rubrici „Pozajmice“ od nekih šest miliona. Ali je, bar članstvu NUNS-a, zaklonjeno od koga je ta pozajmica. Očigledno, izvor te pozajmice nije nebitan za mnoge članove NUNS-a. Da smo to znali, tada bismo o tome raspravljali.

Sa stanovišta nekog ko ima izvesno novinarsko i uređivačko iskustvo – da li je to vest? Da, i te kako je vest. Možemo da se izjašnjavamo ko bi je objavio, a ko ne bi. Zato što je tada otkriveno. Ugovor jeste iz maja 2017, ali mi nismo o tome znali. A naročito nismo znali od koga je.

Dakle, da, za mene je vrlo jeftino politikanstvo pitati zašto je baš tad objavljeno. Mnogo je važnije šta je objavljeno i da li je to tačno. Dobro je da smo saznali, makar i sa velikim zakašnjenjem – i tačno je.

Takođe mislim da Cenzolovka, koja je više puta pominjana, ne treba ništa da se pravda. Obavila je odličan posao, a ispravila je i svoju grešku (u tekstu o ostavci u IO NUNS-a, prim. nov.), kako to struka nalaže.

Žalosno je to što (za Đilasovu pozajmicu, prim. nov.) mi, kao članovi NUNS-a, ne saznajemo ni od Nadzornog odbora ni od Izvršnog odbora – očigledno imamo uska grla u komunikaciji. To uključuje i predsednika i doživotnog sekretara. Inače, još neka NUNS-u bliska udruženja imaju doživotnog sekretara (čuje se dobacivanje Svetozara Rakovića: „Sram te bilo“).

Foto: Cenzolovka

Treba o svemu tome pričati, jer će ti problemi potpuno da potope NUNS i dovešće do odliva članstva. Očigledno nije problem ni u samo dve ostavke pomenutih koleginica, jer su u IO ostavke počele ranije, samo što to nisu htele da iznose u javnost.

Pošto član 2 Statuta NUNS-a jasno govori o političkoj nezavisnosti, ostaje da svako od nas, po svom ubeđenju, odgovori da li je pozajmica od firme aktivnog političara, sa njegovim potpisom kao direktora, da li je to kršenje tog člana (glasno negodovanje). Možemo da glasamo o tome.

Filip Mladenović: Nije pozajmio NUNS-u nego Medija centru, to je firma. Čekajte, ljudi moji!

Kremer: Pošto je pozajmica prihvaćena i u trenutku kada mi saznajemo problem – to jest, od koga je pozajmica – od sredstava za minimizovanje štete… verovatno više nije moguće izvesti vraćanje novca, jer je već utrošen – nadam se bar da je pomogao Medija centru.

Za mene je vrlo jeftino politikanstvo pitati zašto je baš tad objavljeno. Mnogo je važnije šta je objavljeno i da li je to tačno. Dobro je da smo saznali, makar i sa velikim zakašnjenjem – i tačno je. Cenzolovka, koja je više puta pominjana, ne treba ništa da se pravda. (Dragan Kremer)

Moje ubeđenje – pošto mislim da je to bio nedopustiv čin – i pošto mislim da je to možda i najveći udarac na reputaciju NUNS-a kao nezavisnog udruženja (glasno negodovanje, Kremer mora da glasnije govori da bi ga čuli), moje lično ubeđenje je da svi oni koji su učestvovali u tome ili oni koji su znali, ali su bili Koštunice pa nisu znali u nadležnim organima, trebalo je da podnesu ostavke. Nisu ih podneli, pa će sad ako ih podnesu biti manje od pomoći za saniranje te štete nego da su te ostavke (ranije) podneli.

Takođe možemo da kažemo da je ovo vrlo težak trenutak u kome bi takve ostavke ugrozile NUNS. Možemo da glasamo o poverenju predsedniku, sekretaru, ovom i onom odboru, ili da tražimo da budu smenjeni.

Mladenović (dobacuje): Ma da se ukinemo, najbolje!

Kremer: Ne, nije! To su, nažalost, jedini načini da ovo udruženje preživi a da ima smisla. Ja sam ubeđen da će sa ovakvim načinom rukovođenja – i to se ne odnosi samo na sadašnji sastav – da će definitivno potonuti. I to zagrljeno sa Medija centrom. Jedini način je da se rastave, mislim da će pojedinačno imati veće šanse. Isto važi i za CINS.

Jasno je da NUNS nema resurse za PR službu, portparola itd., ali bi trebalo više računa da se vodi ko, kad i kakva saopštenja izdaje, ko gde gostuje i ko šta govori… U IO je usko grlo, neki ljudi odlaze jer ne mogu u tom telu da nađu rešenje za taj problem. A onda sekretar izlazi na televiziju i daje svoje komentare – ili možda usaglašene komentare rukovodstva NUNS-a, koji izazivaju još gore efekte. Najmanja šteta je što je Tamara Skrozza, kao poznata članica NUNS-a, izašla iz udruženja – mnogo je veća šteta to što je, konsekventno, izašla iz Komisije za žalbe Saveta za štampu. To je za opštu situaciju mnogo veća šteta. Dajte da se saberemo i stvar rešavamo u svojoj kući.

Slična šteta je što je NUNS preko svoje ćerke firme Medija centra suvlasnik svoje unuke firme Ebarta. Čemu služe saopštenja NUNS-a protiv Medija metra – koji fakat jeste netačan i štetan – a da istovremeno NUNS ništa ne preduzme, bilo da se odrekne svog učešća u vlasništvu Ebarta, bilo da, ako može, postigne da Ebart radi mnogo bolje, shodno realnoj situaciji. Čemu ispaljujemo saopštenja?

Insinuacija je ono što ti ponavljaš sve vreme, u tom smislu da govoriš da sam ja, zapravo, od nekog instruisan na neki način, da to nije moj tekst. Imam poruke u kojima ti govoriš „tvoj tekst“ pod znacima navoda. (Vladimir Kostić Slaviši Lekiću)

Filip Mladenović: Ja nemam nikakav problem sa tim što je Medija centar uzeo pozajmicu od Đilasa, koji je bio naš kolega novinar pre nego što se obogatio, sa njim sam sarađivao na B92.

Ljiljana Zorkić: Uvek je bilo problema među nama kada su pojedinci toliki čistunci, da zbog svoje sujete ne mogu da donesu odgovarajuće zaključke. (…) Ovde se mladi kolega Kostić žesti, a on je mislio da je ta pozajmica važna vest i on ju je objavio. Ali ne znam zašto se toliko žesti i zašto misli da je njegov integritet ugrožen ako neko smatra da to nije tako važna vest.

Ja ne znam zašto se svi ovde ponašaju kao da je Đilas neko od koga treba bežati kao đavo od krsta. Zašto se ovde ponašaju kao da su iz Vučićevog kabineta kada neko pomene ime Đilasa? Ne razumem! Mora to neko prvo da mi objasni – zašto se ovde uopšte postavlja pitanje zašto je napravljena ta pozajmica. Da li je ona napravljena da bi se sahranio Medija centar i NUNS ili da bismo izašli iz krize u koju smo zapali?

Mislim da ljudi svoje sujete… Ja poštujem koleginicu Tamaru Skrozzu, ali mislim da takvo isterivanje pizme, da je to jedan mentalitetski potez koji nije vredan pažnje i mislim da ovo udruženje ne bi trebalo da snosi posledice… (burno reagovanje pojedinaca, čuje se: vređamo se ovde, nije u redu…).

Predsedavajući Stojan Marković poziva da se ne govori uvredljivo, pogotovo o onima koji nisu prisutni i ne mogu da reaguju (Skrozza nije prisustvovala skupštini udruženja iz kog je istupila).

Slobodan Arežina: Ja sam krivac za održavanje ove skupštine, jer sam to predložio Izvršnom odboru. NUNS je institucija od ogromnog značaja za sve nas, za celu državu, za sve građane. I zato što sam bio siguran da je NUNS jedina institucija u kojoj se ovakve stvari mogu demokratski raspravljati. (aplauz)

Treba da zanemarimo bilo kakav lični interes, nego da gledamo kako ćemo izaći na put. Ja vas molim da ne govorimo o tome da li je trebalo ili nije pozajmiti, da li je Đilas ovakav ili onakav, da li bi neki drugi političar bio bolji, da li je Skrozza ovakva ili onakva, nego da vidimo šta raditi dalje.

Arežina je apelovao na Vladimira Kostića da još jednom razmisli o odluci da izađe iz NUNS-a.

MAŠIĆ: SVAKA ČAST KOSTIĆU NA PRIČI, ALI RAZUMEM LEKIĆA

Dušan Mašić: Pridružio bih se apelu Arežine da Kostić razmisli o tome da li će biti član NUNS-a jer ljudi poput njega su i te kako potrebni ovoj organizaciji. Ja sam imao 28 godina kada sam bio član Izvršnog odbora, zaista bih voleo da više od polovine IO budu ljudi ispod 30 godina. Nama fali ne druga, nama fali i treća generacija novinara. (…)

Kada radite u nekoj organizaciji, postoje trenuci sa kojima se možda i kao čovek ne slažete, ali da ta organizacija mora da donese odluku koja je možda i protiv vaših ličnih uverenja, ali je dobra za organizaciju. Takve stvari morate da razumete.

Ja se ne slažem sa Kremerom da je skandal i nedopustivo to što je Medija centar uzeo pozajmicu. Razumeo sam Slavišinu priču o procedurama donošenja te odluke, kao što sam razumeo i zašto je Kostić napravio tu priču. Naravno da je trebalo i svaka čast što je napravio tu priču. Ali ne vidim da oko toga treba nekome da skidamo glavu, već da razmislimo šta je ono što dalje treba da uradimo.

Dragan je u pravu kada kaže da postoje stvari koje nisu dobre – komunikacija, način na koji se određuju strateški ciljevi, nastupanje u javnosti itd. Slaviši sam rekao pre nekoliko dana, ukoliko je Predrag Sarapa član NUNS-a, ja neću biti član NUNS-a (Nije, čuje se iz publike, prim. nov.).

To je poruka koju NUNS treba da šalje – s kim mi nećemo da budemo. Ja nisam kolega sa Vučićevićem niti sa Gordanom Uzelac, oni nisu novinari. Ja ne želim da budem u udruženju sa ljudima koji nisu novinari. (…)

Zašto nemamo više od 10 odsto ljudi koji su mlađi od 35 ili 40 godina? Jeste NUNS u krizi, ne mislim da je izgubio reputaciju. Mislim da je sve ovo nesrećno odrađeno. Razumem zašto su Tamara i Danica podnele ostavke, iako mislim da to nije dobro, pre svega za udruženje i da je nanelo štetu udruženju. Biće još gore ako svi mi iz nekih svojih ličnih razloga krećemo da istupimo kada nam se ne sviđa.

CINS je izrastao u sjajnu organizaciju, osvojio je međunarodne nagrade. Ne bih se zadržao ni na polovičnom rešenju, pustio bih CINS da postane prava organizacija, da se bori da kvalitet istraživačkog novinarstva bude još veći, a ja ću kao član NUNS-a da budem ponosan što je moje udruženje iznedrilo jednu takvu organizaciju.

Zahvalio bih se svima iz CINS-a na zaista velikim stvarima koje su uradili svih ovih godina. Ako žele da nastave dalje sami, imaju moju punu podršku. Mislim da NUNS treba da slavi što je uspeo da napravi jednu takvu organizaciju.

Spaić: Rukovodstvo pogrešno hendlovalo priču o pozajmici

Tamara Spaić: Odlično je što je sazvana skupština, međutim – način na koji smo počeli da pričamo o tome dovodi u pitanje značaj NUNS-a. Kao što je rekao Arežina, mi ovde moramo da govorimo na način da ova organizacija opstane. Ne možemo da se svađamo i ponovo napadamo integritete drugih. Slaviša, ja te podržavam i jako volim što si predsednik NUNS-a, ali način na koji si ponovo ušao u tu priču je pogrešan.

Da li je u nemogućoj situaciji dobro uzeti novac od tajkuna i od aktivnog političara – o tome možemo da glasamo. Ali to je mnogo manje važna stvar od pitanja kako funkcioniše i kako se odlučuje u okviru NUNS-a. Način na koji je NUNS, odnosno rukovodstvo hendlovalo celu priču o toj pozajmici je – pogrešan. Utoliko se slažem sa Kremerom. To je ono što je ovde ubacilo bombu.

Meni je jedino zasmetala insinuacija kako mi, citiram: Đilasova reputacija nije smetala da prihvatim pozajmicu koju je Multikom dao Medija centru. Niti sam tražio pozajmicu, niti sam odlučivao o njoj. Ta insinuacija je narednih dana zauzela naslovne strane prorežimskih medija. (Slaviša Lekić)

Ja sam za pragmatizam, podržavala sam i Đinđićev pragmatizam, podržavam i pragmatizam NUNS-a i Medija centra i verovatno bih, da me neko pritisne, glasala, sa užasnom mučninom, da se uzme taj kredit (Đilasova pozajmica, prim. nov.). Da li je važno da se zna da uzimamo taj kredit? Jeste. Da li se ljudi ovde osećaju izdanim što praktično to krijemo? Odlično je… mi treba da kao NUNS podržimo istraživačkog novinara koji je napravio sjajnu priču. Da li mi je bilo drago što se to pojavilo na Cenzolovci? Pa nije, bilo mi je muka! Pa svima nam je ovde bilo muka, ne bismo bili članovi NUNS-a.

Ali to moramo da raspravimo ovde. Da li je trebalo da ti daš ostavku u tom trenutku (obraća se Lekiću, prim. nov.), odnosno da ti, pa posle Sveta, izlazite, denuncirate i pravite problem još većim? Vi očigledno ne razumete u čemu je problem našeg revolta. Pa ne možete napadati integritet novinara! Pa to (što je Kostić objavio, prim. nov.) jeste vest!

Branko Gligorić, direktor Medija centra: Kad sedite u kafani i komentarišete da li je dobar ovaj ili onaj naslov, kolege vam kažu kako izigravate urednika. Neki ovde izigravaju direktora Medija centra. Govorim novinarskim rečnikom, pa ću još jednu stvar tako reći: Kako se zove pojava kada neko u redakciji napravi spisak nepoželjnih sagovornika? Cenzura. A kako se zove kada neko direktoru Medija centra d.o.o. napravi listu nepoželjnih poslovnih partnera? To je potpuno isto.

Ljudi koji se na ovaj način izjašnjavaju su cenzori i nemojte to da radite. Kada pokušavam da izvedem Medija centar iz situacije u koju su ga prethodne generacije u NUNS-u svojom nepažnjom dovele, dopustite da to radim na način na koji mislim da je najbolji. Kada sam sklopio ugovor sa NUNS-om, niko mi nije predočio listu nepoželjnih poslovnih partnera.

Na stranu šta ja mislim o Đilasu – kada sam sa njim sklapao ugovor, gledao sam da li je to poslovno dobro za Medija centar i da li postoji neki uslov – nikakvi ustupci nisu traženi.

Da li bih da sam raspolagao informacijama koje je imao novinar Vladimir Kostić, član NUNS-a, objavio tekst o tome? Ne, ne bih. Informacija je stara godinu dana, to je bajata vest i ne bih je objavio. (Slaviša Lekić)

Branko Čečen, direktor CINS-a: Za sve u CINS-u je Đilasova pozajmica bila etički problem. Za organizacije slične našoj, po ugledu na koje smo nastali – to pitanje se ne postavlja. To nije pitanje nečijeg ličnog stava – to je princip. Naš stav je etički i zasniva se na tome šta smo mi naučili o tome.

Postoji velika razlika u shvatanju toga između nas i NUNS-a. Mi imamo problem i zato smo otvorili dijalog sa NUNS-om. Videćemo kako će se završiti. Mislim da je to dobar način, iako nismo lako došli do toga.

Ja se nadam da će se završiti kompromisnim rešenjem u kome će NUNS ostati osnivač, ali će i formalno svako odlučivanje o uređivačkoj politici CINS-a biti nezavisno. NUNS nikada nije uticao na uređivačke odluke CINS-a, ali su principi i etičke odluke za nas veoma važni. Da nije tako, mi ne bismo postigli uspehe koje smo postigli. Da mi unutar CINS-a ne odlučujemo tako demokratski kako odlučujemo, ne bi se formirali tako dobri novinari, ne bismo imali toliko individualnih i grupnih nagrada.

Oni su ti koji su mlađi od 40 godina, oni su tu i oni ovako misle. Dijalog između nas je veoma važan jer drugačije nećemo doći do bilo čega osim do sukoba.

Boris Angelovski: Nije sporan način na koji posluje Medija centar, sada ima dobre rezultate. Nije sporno ni to što ste napravili dobar poslovni dil, napravili pozajmicu bez kamate. Ja pričam da je problem NUNS-a sa etičke, novinarske strane. Sa mogućim posledicama da to sutra neko „natovari“ NUNS-u. Mi ovde pričamo o tome da li je za novinare – pogotovo mlađe – etički neprihvatljivo da se od političara pozajmljuje.

Željko Bodrožić: Niko nije na Izvršnom odboru rekao da je Vlada Kostić pogrešio, da ga zbog toga treba osuditi zato što se tom temom bavio i što je objavio tekst. Evo, danas je dosta mladih članova tu, a da ne govorimo o ovoj temi – njih ne bi bilo. Sve što se posle toga dešavalo bilo je na nivou gluvih telefona, nespremnosti da se razgovara.

I na kraju dolazi odluka CINS-a da istupi iz NUNS-a i zahtev od nas u Izvršnom odboru da priznamo da smo mi na neki način „sramota“. Ja sam bio za to da ako pustimo CINS iz NUNS-a, da se onda sami raspustimo zato što više nemamo moralnih prava da postojimo.

Znači, ni u jednom trenutku nije postojao negativan stav prema tome. Svi smo zatečeni – nemamo rešenje za Medija centar, a istovremeno svi želimo da budemo slobodni, da nemamo bandaže koje vučemo sa sobom. Dobro je što posle razgovora sa CINS-om to ide u dobrom pravcu. Sve što je CINS radio svih ovih godina je dobro, sada treba da imaju punu nezavisnost i to treba formalizovati ugovorom.

Biljana Stepanović, potpredsednica IO: Prvog dana, mene je kao i ostale članove IO lupilo u glavu to sa tom Đilasovom pozajmicom. Rekla sam IO da, ako bi me neko pitao da li bih ja uzela pozajmicu od Đilasa – koga nisam upoznala – za moju firmu, verovatno ne bih. Ali to trpi moja firma i moja porodica. Da li bih to radila kao direktor Medija centra – nisam sigurna. U tom slučaju bih možda ugasila ono što ja nisam otvorila, donela bih problem NUNS-u i to bi imalo domino efekat.

Sa ovim iskustvom, mislim da na to ne bih imala pravo. Ja sam ta koja je rekla da ja taj tekst ne bih objavila. Pitam: Imam li ja pravo na svoj stav? Neke druge kolege kažu da je to novinarstvo i da je to izvan svih drugih principa, ja to uvažavam. Ali imam li ja pravo da kažem da u mom koordinatnom sistemu, u mojoj nomenklaturi vrednosti, postoji nešto iznad novinarstva? Ja sam čovek lojalan i ja bih prvo došla u NUNS i ja to smatram lojalnošću. I ne želim da mi neko zbog toga sudi, imam pravo na svoje mišljenje.

3 komentara za: “NUNS ne može da napada integritet novinara

  1. Istina

    Kremer pljuvac EKV-a jeu medijskoj sferi od 2000. godine a stanje u medijima nikad gore. Molimo da prestane da brine o medijima

    21. okt 2018. at 20:26
  2. Mile

    Ovde je suština da je NUNS u finansijskoj dubiozi. Sve ostalo je kolaterala i kao takva bi na tom talasu trebala da izbaci kompletno rukovodstvo, UO, IO, predsednika, direktora Media centra i ostale uvezane članove. Znači, ostavke zbog nesposobnosti vođenja udruženja.

    22. okt 2018. at 07:38
  3. Ivana

    Da nisam bio na skupstini pa da poverujem u ovo napisano. Da covek ne poveruje da Perica ne zna sta je sarkazam kad kaze da je zvao Petrovica i Subotica. Nemam reci

    22. okt 2018. at 09:06

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend