Portalu e-Pančevo Viši sud naložio da Nenadu Živkoviću plati 100.000 zbog serije uvredljivih tekstova
Vale: Napadi na sve žene koje iznose svoje mišljenje na Fejsbuku ili Tviteru, ne samo na novinarke i aktivistkinje, još su jedna pandemija
Po uzoru na Rusiju: Nova policijska taktika u borbi protiv novinara i svih koji odbijaju da ćute
Mediji nepoželjni na suđenju suvlasnice Galensa protiv aktivistkinje ekološkog pokreta
REM ozvaničio: Lagano i fino, Karolina postala nacionalni radio
Pandemija kovida-19, koja neprijatno dugo traje, pokazala je između ostalog koliko su fragilni neki od doskoro neupitnih aksioma naše civilizacije i svakodnevice, razgolitila je čitav niz fenomena koji su, maskirani, zapravo već dugo bili prisutni. Jedan od primera je svakako “recesija demokratije”. Čini mi se, bez jasne alternative
Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), akademik Vladimir Kostić izjavio je FoNetu da se protiv njega ponovo pokreće talas denuncijacija, optužbi i neistina i to zbog nečega što uopšte nije rekao u intervjuu za NewsMax Adria.
Medijska scena u suštini nije dobra, kakvo je društvo takva je i ona, sa dosta tabloida, bez profesionalizma i izveštavanja u javnom interesu, nego sa željom da se izveštava u parcijalnom interesu, izjavio je FoNetu novinar Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) Vladimir Kostić.
A činjenica je zapravo prosta, kritički se pisati može i mora o svima kada za to postoji razlog, bez obzira na to da li pripadaju “našima” ili “njihovima” zato što u novinarstvu ne sme da bude “naših” i “njihovih”, već samo javni interes i publika za koju pišemo.
Navodno je država Srbija izašla iz medija, ali je činjenica da nikada ranije nije bilo tako veliko njeno vlasničko učešće u medijima i uticaj na njih, rečeno je prilikom predstavljaja rezultata istraživanja o vlasništvu nad najuticajnijim medijima u Srbiji.
U Srbiji je medijska pismenost na izuzetno niskom nivou, što pogoduje širenju lažnih vesti, izjavio je FoNetu slobodni novinar Vladimir Kostić i ocenio da je to jedan od glavnih razloga zašto sugrađani pod jakim uticajem neprofesionalnih medija.
U žestokoj raspravi, koja je oštro podelila učesnike vanredne skupštine NUNS-a, bilo je i zahteva da se glasa o poverenju rukovodstvu zbog prikrivanja pozajmice Dragana Đilasa Medija centru i insinuacija na račun Vladimira Kostića, koji je o toj pozajmici pisao. Predsednik NUNS-a Slaviša Lekić tvrdi da nije doveo u pitanje Kostićev integritet, ali je tokom sednice rekao da on taj tekst ne bi objavio i da se pita zašto je objavljen godinu dana posle ugovora sa Đilasom, koji, prema njegovom mišljenju, kao i prema mišljenju mnogih drugih učesnika skupštine, nije sporan
Posle optužbe iz BIA da pojedini novinari predstavljaju bezbednosnu pretnju Srbiji i najave Verana Matića da će tražiti procenu koliko je bezbednost istraživačkih novinara ugrožena – istraživači smatraju da novinarima ipak najveća opasnost preti od strane države i da bi ona morala da u toj proceni pođe od sebe
Novinarka Danica Vučenić podnela je 12. juna ostavku na članstvo u Sudu časti Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), svega nedelju dana nakon konstituisanja tog tela, saznaje Cenzolovka.
Novinarka Tamara Skrozza podnela je u četvrtak ostavku na mesto članice Izvršnog odbora Nezavisnog udruženja novinara Srbije, saznaje Cenzolovka.
Ne mogu da ćutim, jer ovo nije vreme za ćutanje - piše Tamara Skrozza, članica Izvršnog odbora NUNS-a i protestuje zbog pristanka ovog udruženja novinara da sedne za sto sa savetnicom predsednika Suzanom Vasiljević, zbog toga što je prihvatilo pozajmicu Dragana Đilasa i zato što su na sednici IO NUNS-a dovođeni u pitanje kredibilitet i lojalnost Vladimira Kostića, novinara koji je pisao o Đilasovoj pozajmici
Agencija za borbu protiv korupcije, na čijem je čelu od januara jedan od donatora SNS i odbornik u Zemunu, najavila praćenje oglašavanja u svim medijima u Beogradu, ali je ostalo nejasno da li će to ovog puta raditi i tokom izbornog postupka. Objavljivanje vesti Agencije ispratila i podrška tzv. botova
