23. feb 2018.

Nejasno kako će Agencija kontrolisati oglašavanje tokom izbora

Agencija za borbu protiv korupcije, na čijem je čelu od januara jedan od donatora SNS i odbornik u Zemunu, najavila praćenje oglašavanja u svim medijima u Beogradu, ali je ostalo nejasno da li će to ovog puta raditi i tokom izbornog postupka. Objavljivanje vesti Agencije ispratila i podrška tzv. botova

Potpuno nezapaženo je juče prošla vest da će Agencija za borbu protiv korupcije vršiti kontrolu oglašavanja učesnika na ovogodišnjim lokalnim izborima u Beogradu. Kako je navedeno u saopštenju Agencije, njihovi predstavnici će kontrolisati sve medije koji pokrivaju teritoriju Grada Beograda.

Ostalo je, međutim, nejasno da li je reč o akciji Agencije koja podrazumeva uobičajenu kontrolu oglašavanja na način na koji je vršena ranijih godina – nakon izbora, ili je reč o novoj vrsti kontrole tokom same izborne kampanje, što bi moglo da sugeriše saopštenje koje se objavljuje desetak dana pred izbore.

Organizacija Transparentnost Srbija je to pitanje postavila danas, u komentaru objavljenom na svom sajtu. Oni smatraju da bi objavljivanje saopštenja o nečemu što Agencija već radi kroz svoje redovne aktivnosti bilo bespotrebno. Ističu, međutim, i da se, zbog nedovoljno informacija, ne može sa sigurnošću reći na kakvu vrstu kontrole Agencija konkretno misli.

Cenzolovka je tražila pojašnjenje od Agencije, ali odgovor do objavljivanja ovog teksta nismo dobili.

[povezaneprice]

Dosad su svi učesnici na izborima ovoj instituciji morali da 30 dana posle objavljivanja konačnih rezultata dostave izveštaje o troškovima tokom kampanje, posle čega je ona obavljala njihovu kontrolu. Ta kontrola je, što se oglašavanja tiče, izgledala tako što je Agencija od samih medija tražila sklopljene ugovore sa strankama i grupama građana koje su se borile na izborima, odnosno agencijama koje su ih zastupale, a zatim to upoređivala sa podacima iz dostavljenih izveštaja.

Agencija je tražila i nalaze monitoringa Regulatornog tela za elektronske medije kako bi proverila na kojoj su se televiziji i koliko oglašavali politički subjekti.

Kako je Cenzolovka već pisala, nakon jedne od ovakvih kontrola Agencija je otkrila da je vladajuća Srpska napredna stranka promovisana na TV Hepi tokom kampanje za parlamentarne izbore 2016. godine, iako im ova stranka to nije prijavila. Ovo oglašavanje je sa mejl adrese mpmedia@uymail.com naručila nepostojeća agencija MP Media, a naprednjaci su tvrdili da sa tim nemaju nikakve veze. Ni nakon što je Agencija prosledila slučaj Trećem osnovnom javnom tužilaštvu nije utvrđeno šta se desilo jer naručilac nije mogao biti pronađen, pa je tako oko pola miliona evra, koliko je oglašavanje koštalo, ostalo neplaćeno.

Čini se da je retko koja akcija Agencije zadobila poverenje SNS botova kao što je ova najavljena kontrola oglašavanja. Objavljena vest na sajtu Kurira izazvala je veliki broj komentara „čitalaca“. Od 101 objavljenog komentara, skoro svaki podržava Agenciju i izražava sumnju u oglašavanje opozicije.

Ovo su samo neki od njih: „Opoziciju po potrebi proveriti i dva puta“, „Zakon mora da se sprovodi i poštuje“, „Sta li ce Djilas da pokaze, odakle se finansira?“, „Agencija za borbu protiv korupcije će obaviti svoj posao po zakonu i propisima“, „Ijao sta ce sad opozicija da radi kad im upadne kontrola?“, „Ovo je zaista pozitivno, jer mora da se vidi kako se to opozicija finansira tolikim parama“, „Agencija mora da bude rigorozna“.

Podsetimo, u januaru je za direktora Agencije izabran Dragan Sikimić, kako se kasnije ispostavilo, jedan od donatora Srpske napredne stranke i njihov odbornik u Zemunu. Sikimićev izbor je u javnosti izazvao negodovanje, a neke od organizacija, poput Transparentnosti Srbije i Biroa za društvena istraživanja, tražile su da se odluka o njegovom imenovanju preispita zbog mogućeg sukoba interesa.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend