Veran Matić i srpska radio stanica koja je pomogla u rušenju Slobodana Miloševića

Godine 1989, Srbija se nalazila u stanju turbulencije. Region je bio na ivici jugoslovenskih ratova – decenijskog sukoba izazvanog raspadom Jugoslavije, čija je Srbija bila jedna od šest konstitutivnih republika. Slobodan Milošević, populistički predsednik Srbije koji je došao na vlast kapitalizujući na rastućim etnonacionalističkim tenzijama, nedavno je stupio na vlast. Centralna komunistička kontrola je slabila, neslaganje je bilo ugušeno, a slobodni mediji su bili na meti.

To su bili uslovi pod kojima je Veran Matić, zajedno sa nekoliko drugih studenata novinara sa Beogradskog univerziteta, osnovao radio stanicu B92. Matić je bio uključen u nezavisne omladinske medije od 1984. godine, a stanica je nastala iz njegove želje da spoji novinarstvo sa drugim oblicima građanskog aktivizma. Predložio je da osnivački dokument stanice bude Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima – princip, rekao je za Indeks, koji ga vodi od ranog života.

„Odrastao sam u selu, uglavnom sa bakom i dekom. Oni su me naučili vrednostima iskrenosti, pravde i mnogim etičkim principima utemeljenim u verskim učenjima“, rekao je Matić. „Moja interesovanja su uvek bila izvan samog novinarstva.“

Kombinujući rok muziku sa aktuelnim događajima i telefonskim intervjuima, B92 je brzo stekao popularnost kao redak izvor zapadnih vesti i informacija u Jugoslaviji. Međutim, Srbija je postajala sve autoritativnija pod Miloševićem; sklonost stanice ka iznošenju istine bila je u suprotnosti sa režimom, a B92 je postao glavna meta za suzbijanje. Godinama kasnije, Matić je saznao da je bio praćen od samog početka svoje karijere.

„Jugoslovenska služba državne bezbednosti je već počela da me prati i prisluškuje“, objasnio je. „Bio sam svestan da me prate, ali nisam imao pojma da su moji telefonski razgovori sistematski presretani godinama.“

Matić je ubrzo postao glavni urednik B92. Tokom antivladinih demonstracija u Beogradu u martu 1991. godine, policija je upala u redakciju i pretila članovima osoblja i stranim dopisnicima u redakciji, primoravajući stanicu da prestane sa emitovanjem.

„Tenkovi su već počeli da se pojavljuju na ulicama, a policija je pretila nasiljem našim ljudima“, rekao je Matić. „Konačno smo obustavili emitovanje, ali smo odbili da emitujemo izveštaje zvanične državne novinske agencije. Sledećeg dana smo nastavili emitovanje bez dozvole jer su studentski protesti već počeli.“

Sledeći put kada je država pokušala da ugasi B92, 1996. godine, stanica je bila spremna. B92 je nadmudrio vlasti tako što je preko interneta preneo svoj signal BBC-ju u Londonu, koji ga je satelitski prenosio nazad lokalnim radio stanicama širom Srbije radi emitovanja. Ovo je bio jedan od prvih primera korišćenja interneta za zaobilaženje cenzure u emitovanju.

Matić je tvrdio da je najopasniji period za zaposlene B92 bio tokom NATO bombardovanja 1999. godine – velike vazdušne kampanje sa ciljem uništavanja jugoslovenske infrastrukture i zaustavljanja represivnih aktivnosti Miloševićeve vlade. Usred turbulencija i ratovanja, Radio B92 je ponovo zabranjen. Ali ovog puta, Matić je uhapšen.

„Odveden sam u pritvorsku ćeliju unutar najveće policijske uprave u Beogradu“, rekao je. „Kroz mali prozor mogao sam da vidim noćno nebo, čekajući da bombarderi stignu. Prvi put u životu, osećao sam se potpuno nemoćno.“

Matića i njegove kolege je, međutim, ohrabrila međunarodna kampanja solidarnosti u podršci nezavisnim medijima u Srbiji. Odgovorili su inovacijama, vođeni verovanjem da vlasti „nisu jače od ideja“.

„Odgovorili smo postavljanjem predajnika u Rumuniji i Bosni i Hercegovini, kao i tajnog predajnika u Beogradu“, rekao je Matić za Indeks. „Uključili smo ga 5. oktobra 2000. godine, kada se skoro pola miliona ljudi mirno okupilo u Beogradu kako bi srušili diktaturu Slobodana Miloševića.“

U godinama koje su usledile, Matić je nastavio da gradi svoju karijeru u novinarstvu. Pomogao je u osnivanju Komisije za istragu ubistava novinara 2013. godine, a trenutno predsedava Stalnom radnom grupom za bezbednost novinara i Udruženjem nezavisnih elektronskih medija (ANEM). Takođe je na čelu fondacije B92, neprofitne organizacije koju je pokrenula medijska kuća, a koja okuplja kompanije, fondacije i organizacije civilnog društva radi promocije filantropije i humanitarne pomoći.

Iako je Miloševićeva era davno prošla, Matić se i dalje suočava sa nedaćama i cenzurom dok izveštava iz Srbije. Tek prošlog meseca, napadnut je dok je snimao javni skup ispred Narodne skupštine, kada mu je neko na silu oduzeo telefon uprkos tome što se Matić predstavio kao novinar.

Želi da naglasi da ovo nije bio izolovan incident. „Ono što se dogodilo tog dana ne može se shvatiti samo kao incident u kojem sam bio sprečen da snimam“, rekao je. „To je kulminacija mnogo dužeg procesa javnog ciljanja i stvaranja atmosfere u kojoj je nasilje nada mnom efikasno legitimizovano.“

Između 2011. i 2016. godine bio je pod 24-časovnom policijskom zaštitom, kako u Srbiji, tako i tokom putovanja u inostranstvo. Nedavno je sadašnji predsednik Aleksandar Vučić javno ocrnio Matića tokom televizijskog nastupa, sugerišući da su ljudi osuđeni za zločine kao rezultat Matićevog istraživačkog novinarstva pretrpeli nepravdu. Istovremeno, provladina medijska organizacija objavila je ono što je Matić opisao kao dugačak propagandni članak o njemu.

„Nakon emitovanja, pretnje su se pojačale“, rekao je. „Više puta sam bio verbalno zlostavljan i fizički suočen u javnosti. Članovima moje porodice su takođe upućene pretnje.

„Najstrašniji aspekt nije samo neprijateljstvo, već i rastuće uverenje da je dostupna mala institucionalna zaštita.“

Matić nije jedini novinar u Srbiji koji je na ovaj način meta. Prema zvaničnim evidencijama Vrhovnog javnog tužilaštva, samo 12 od 271 zabeleženog slučaja pretnji i napada na novinare u poslednje dve i po godine rezultiralo je pravosnažnim sudskim presudama.

Nezavisni mediji su od vitalnog značaja za pozivanje vlasti na odgovornost, a biti deo toga nikada neće biti laka profesija. Matić je identifikovao nekoliko ekonomskih, pravnih i bezbednosnih problema sa kojima se takvi mediji suočavaju, uključujući pretnju od SLAPP-ova, zajedno sa kampanjama blaćenja, uznemiravanjem na društvenim mrežama i zastrašujućim taktikama nadzora.

„Posledica je da mnogi novinari svakodnevno idu na posao znajući da su izložene mete“, rekao je Matić. „To je postala borba za ličnu bezbednost, za opstanak nezavisnog novinarstva i, na kraju krajeva, za demokratsku budućnost Srbije.“

Fondacija B92 je poslednjih godina pružila podršku novinarima van Srbije, uključujući dopisnike u Ukrajini i Gazi. Kroz svoja iskustva, Matić razume važnost slobode štampe na globalnom nivou – i cenu koja može doći sa tim.

„U mnogim aspektima, ceo moj profesionalni život se odvijao pod pritiskom, pretnjama i raznim oblicima državne represije“, prisetio se. „Ako želimo da građani nastave da znaju šta se zaista dešava u našoj zemlji, moramo osigurati da novinari koji otkrivaju te istine mogu bezbedno da nastave svoj rad.

„To je, više od svega drugog, ono što me održava.“