15. mar 2020.

Kako u SZO pokušavaju da spreče širenje dezinformacija o koronavirusu

Pored toga što je zaraza koronavirusom dosegla nivo pandemije, svakodnevna panika, ali i dezinformacije ne pomažu borbi protiv širenja virusa. Jedan od načina da se panika spreči su pravovremene i tačne informacije.

U Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, Aleksandra Kuzmanović, kao menadžerka društvenih mreža SZO, svakodnevno se bori da ljudi širom sveta budu dobro informisani na socijalnim medijima.

„Trenutno, od kada je epidemija koronavirusa počela, ono sa čim se mi susrećemo u SZO i uopšte globalni trend jeste, ono kako je mi zovemo “infodemija”, odnosno poplava informacija koje nisu uvek pravovremene i tačne. Samim tim to predstavlja izazov, ali i rizik za druge mere koje nadležni organi preduzimaju kako bi se sprečilo širenje epidemije“, priča ona za Glas Amerike.

Aleksandra Kuzmanović kaže da u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji na više načina pokušavaju da spreče širenje dezinformacija, a jedan od glavnih je saradnja sa kompanijama društvenih mreža da bi se obezbedio pristup pravovremenim i tačnim informacijama svim ljudima širom sveta.

„Drugi način, kako se mi služimo društvenim mrežama kao alatima, jeste da osluškujemo šta su najveće brige ljudi širom sveta u njihovim zajednicama, kada je u pitanju ova epidemija. Isto tako, dezinformacije koje se šire, kako bismo mi onda mogli da odgovorimo na iste, sa stanovišta nauke i podataka koji su trenutno dostupni“.

Od kad je počela epidemija koronavirusa, Svetska zdravstvena organizacija pojačala je saradnju sa administratorima društvenih mreža. Aleksandra Kuzmanović kaže da je prva mera koju su zajednički preduzeli bila da usmere korisnike koji traže informacije o koronavirusu na njihovim platformama, da budu usmereni ili na sajt SZO, na kanale te organizacije na društvenim mrežama, ili ka nadležnim institucijama u državi u kojima se oni nalaze.

„Neke platforme sada imaju čitave stranice sa najnovijim vestima o ovoj epidemiji, koje dolaze ili od SZO ili od nadležnih institucija u državi, tako da, rekla bih da je širok spektar digitalnih alata pokrenut tokom ove epidemije da se obezbede pravovremene i tačne informacije ljudima širom sveta“, ističe Aleksandra Kuzmanović.

A tu je i saradnja sa društvenim mrežama da se prevaziđu i jezičke barijere.

Kako su osnovne informacije koje mi imamo na engleskom jeziku, prevode se na lokalne jezike kako bi se izbeglo nerazumevanje u prevođenju određenih informacija, jer ono što je najvažnije sada jeste da ljudi sada imaju tačne informacije kako da zaštite sebe i svoje najdraže od širenja daljeg ovog virusa“.

Ono što karakteriše ovu epidemiju je širenje panike. Aleksandra Kuzmanović objašnjava kako se ljudi koji rade na kanalima društvenih mreža bore protiv toga. Preporuka je da ljudi budu pažljivi kada traže informacije o koronavirusu na internetu.

„Savet koji mogu da preporučim jeste da kada čitate informacije i savete šta treba da radite da zaštitite sebe od ovog virusa, da proverite izvor informacije odakle ona dolazi, odakle ona potiče, pre nego što je primate k znanju, usvojite i želite da je primenite, pre nego što je podelite sa ljudima dalje , proverite odakle ona dolazi i apelujem na sve građane u Srbiji i dijaspori gde god se nalazite, da pratite informacije nadležnih institucija u Srbiji ili na teritoriji na kojoj se nalazite, ili SZO ili nadležnih zdravstvenih organa na regioalnom nivou kao što su razčite evropske institucije“ , navodi jedna od menadžerki društvenih mreža Svetske zdravstvene organizacije.

Inače, Aleksandra je iz Šapca, a posle osnovnih studija na Fakultetu organizacionih nauka je prešla na master studije na Univerzitet u Ženevi.

„Taj program je podrazumevao praksu. Moja želja i uspeh je bila da budem praktikant Svetske zdravstvene organizacije, i pet godina kasnije i dalje sam zaposlena u istoj organizaciji“, navodi Aleksandra.

„Panika, a pored panike, diskriminacija i stigma su nažalost nuspojava ove poplave informacija koju mi vidimo na društvenim mrežama. Ali opet, sa moje tačke gledišta, ovo jeste veliki problem sa kojim se mi borimo, ali se trudimo da koristimo prednosti koje nam digitalne tehnologije danas pružaju, a to jeste da komuniciramo sa širom javnošću širom sveta o tome kako oni mogu sebe da zaštite“.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend