17. dec 2019.

Nova direktiva EU omogućava viši nivo zaštite uzbunjivača

Direktiva EU o zaštiti osoba koje prijavljuju povrede prava Evropske unije, koja je juče stupila na snagu, uzbunjivačima na teritoriji čitave Unije donosi viši nivo zaštite.

Foto: Unsplash

Kako je Evropska komisija juče navela na Tviteru, države članice imaju rok od dve godine, odnosno do 17. decembra 2021, za unošenje novih pravila u svoja zakonodavstva.

Značaj nove direktive EU najviše se ogleda u tome što trenutno tek trećina članica svojim nacionalnim zakonima obezbeđuje punu zaštitu za uzbunjivače. U ostalim zemljama EU ta zaštita je delimična i primenjuje se ili na posebne oblasti ili na određene kategorije zaposlenih.

Bezbedan kanal za uzbunjivanje

Prepoznajući značaj uzbunjivača u slučajevima poput Dizelgejt, Panamski papiri ili Kembridž analitike i njihovu ulogu u otkrivanju nezakonitih aktivnosti koje su nanele štetu javnom interesu, kao i dobrobiti građana i društva, Evropska komisija predložila je prošle godine usvajanje novih pravila koja bi ne samo obezbedila bezbedan kanal za uzbunjivanje, podjednako unutar organizacije i prema nadležnim organima, već i zaštitu uzbunjivača od svih oblika odmazde.

„Zaštita koja se trenutno pruža uzbunjivačima u Uniji rascepkana je po državama članicama i neujednačena je s obzirom na područja politika. Posledice povreda prava Unije s prekograničnom dimenzijom, koje su prijavili uzbunjivači, pokazuju kako nedovoljna zaštita u jednoj državi članici negativno utiče na funkcionisanje politika Unije, i to ne samo u toj državi članici nego i u drugim državama članicama i u celoj Uniji“, navodi se u obrazloženju za usvajanje Direktive.

Propisano je da uzbunjivači neće snositi odgovornost u pogledu načina sticanja informacija ili pristupa informacijama koje prijavljuju, ali pod uslovom da takvo sticanje ili pristup nisu sami po sebi krivično delo

Državama članicama se nalaže da obezbede uslove da pravni subjekti u privatnom i javnom sektoru uspostave kanale i postupke za unutrašnje prijavljivanje i dalje postupanje, a takvi kanali, ukoliko iz nekog razloga unutrašnje uzbunjivanje ne daje rezultate, imaju se uspostaviti i za slučajeve spoljnog uzbunjivanja.

Zaštita se obezbeđuje i za uzbunjivače koji o povredama zakona obaveste javnost, i to ukoliko ni nakon tri meseca od prijave nadležni organi kojim su se obratili kanalima unutrašnjeg, odnosno spoljašnjeg uzbunjivanja nisu preduzeli odgovarajuće mere.

Ta zaštita važi i za uzbunjivača koji se obratio javnosti jer je imao opravdan razlog da veruje da kršenje zakona na koje ukazuje može da predstavlja „neposrednu ili očitu opasnost za javni interes, kao u slučaju krizne situacije ili rizika od nepopravljive štete, odnosno u slučaju spoljašnjeg uzbunjivanja, da postoji rizik od osvete ili su mali izgledi da će se povreda prava efikasno ukloniti zbog posebnih okolnosti slučaja, na primer – ako bi dokazi mogli biti skriveni ili uništeni, ili ako bi nadležni organ mogao biti u dosluhu s počiniteljem povrede, odnosno učestvovati u povredi“.

U pogledu zaštite uzbunjivača, Direktiva propisuje državama članicama preduzimanje potrebnih mera za zabranu svih oblika osvete, uključujući pretnje osvetom i pokušaje osvete.

Takođe, propisano je da uzbunjivači neće snositi odgovornost u pogledu načina sticanja informacija ili pristupa informacijama koje prijavljuju, ali pod uslovom da takvo sticanje ili pristup nisu sami po sebi krivično delo. U slučaju da sticanje ili pristup sami po sebi predstavljaju krivično delo, krivična odgovornost ostaje uređena primenjivim nacionalnim pravom.

Hapšenje Obradovića zbog poslovne tajne

Upravo se u takvoj situaciji našao ovdašnji uzbunjivač Aleksandar Obradović, kojem pre svega političari na vlasti odriču pravo na takav status. Ovdašnji Zakon o zaštiti uzbunjivača predviđa, osim unutrašnjeg i spoljašnjeg uzbunjivanja, i uzbunjivanje javnosti, što je Obradović i učinio podelivši sa medijima saznanja o sumnjivom poslovanju fabrike oružja Krušik.

On je, međutim, pod sumnjom da je time počinio krivično delo odavanja poslovne tajne uhapšen i već se skoro tri meseca nalazi u pritvoru.

Problem je u tome što Zakon o zaštiti uzbunjivača ne predviđa mogućnost da uzbunjivač izađe u javnost s informacijom koja sadrži tajni podatak i zbog toga Obradović neće moći da traži zaštitu na osnovu tog zakona. To, kako smatraju stručnjaci, ne znači da on treba da bude optužen ili osuđen zbog onoga što je učinio.

Prema sadašnjem Zakonu o zaštiti poslovne tajne, tajnim podatkom smatra se i poslovna tajna koja sadrži podatak od interesa za Republiku Srbiju i ona se štiti po odredbama zakona kojim se uređuje tajnost podataka.

Krušik iz Valjeva deo je unosnog kompleksa namenske industrije i država je, razumljivo, smatra strateški važnom granom. Iako je afera pokrenuta zbog navodne umešanosti u trgovinu oružjem oca ministra unutrašnjih poslova, političari u vlasti ignorišu tu temu i u prvi plan stavljaju nastojanja da se „aferom Krušikrazori namenska industrija.

Zakon o zaštiti poslovne tajne inače predviđa da se poslovnom tajnom „ne smatra informacija koja je označena kao poslovna tajna radi prikrivanja krivičnog dela, prekoračenja ovlašćenja ili zloupotrebe službenog položaja, ili drugog nezakonitog akta ili postupanja domaćeg ili stranog fizičkog i pravnog lica“.

Položaj budućih uzbunjivača koji javnosti budu iznosili ono što se smatra poslovnom tajnom mogao bi, međutim, biti promenjen ukoliko bude usvojen novi zakon o zaštititi uzbunjivača.

U nacrtu novog zakona se u članu 6 navodi da se neće smatrati nezakonitim pribavljanjem, korišćenjem ili otkrivanjem poslovne tajne ako je, između ostalog, to učinjeno „radi otkrivanja propusta, prestupa ili nezakonite aktivnosti, pod uslovom da je lice koje je pribavilo, koristilo ili otkrilo poslovnu tajnu delovalo u svrhu zaštite javnog interesa“.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend