Slobodni i uplašeni novinari u Beloj kući: Ne diraj mi princa, gico 
Marić (SNS): Priča o nezavisnim kandidatima za Savet REM-a je za malu decu 
Jelena Kleut – profesorka koja doživljava odmazdu zbog podrške svojim studentima 
Novinari i stres: Hajde da se lečimo 
Urednici portala „Novosti“ zabranjeno obavljanje posla na godinu dana zbog vređanja Zdenka Tomanovića 
Alat „dipfejk” pojavio se kao najveći izazov u borbi protiv širenja dezinformacija na društvenim mrežama. Iako deluje kao zanimljiva aplikacija, njena zloupotreba često služi za narušavanje nečijeg imidža.
Transition i Crta organizuju seriju kratih kurseva
Oni koji šire dezinformacije često manipulišu svojim identitetom tako što sebi dodeljuju lažne statuse i funkcije ne bi li njihove reči postale kredibilnije, a poruka glasnija. Evangelistički sveštenik iz Velike Britanije Džonatan Džejms poslužio se tim trikom na viralnom snimku u kojem iznosi neutemeljene tvrdnje da se pandemijom korona virusa zataškava činjenica da ljudi umiru od 5G frekvencija. Suprotno Džejmsovoj tvrdnji, on nije bivši izvršni direktor kompanije „Vodafon”. Njegov kratkotrajni angažman u toj kompaniji bio je vezan za sektor prodaje, u periodu kada 5G nije bio prioritet za kompaniju. Nema dokaza da 5G mreža ima bilo kakve veze sa korona virusom. Virusi se šire respiratornim kapljicama, a ne bežičnim mrežama.
Epidemiolog Zoran Radovanović i predsednik Udruženja pedijatara Srbije Georgios Konstantinidis ocenili su u emisiji "Da razumemo" da društvene mreže, mediji i loše poruke pojedinih predstavnika vlasti i lekarske struke utiču na širenje dezinformacija u vezi sa bolestima. "U nekom trenutku smo bili izloženi nekom teroru neznanja jedne velike grupe ljudi koja se ne bavi tim problemom. To je kao kada bih ja sudio kad neko peva", istakao je Konstantinidis. "U tom obilju informacija, kao kad uđete u diskoteku, od one buke, vi zatvorite oči i uši, i odbijate da primite bilo kakvu poruku. S druge strane, mnogo su atraktivnije negativne poruke", ukazuje Radovanović.
U ovom periodu bilo je vrlo lako pročitati netačne informacije o ratištima u Ukrajini i broju mrtvih, lažne brojke o bolesnima i mrtvima, teorije zavere, manipulativne informacije koje su bile daleko od činjenica i izazivale samo paniku i osećaj nesigurnosti.
Dezinformacije na Tviteru i TikToku o slučaju hapšenja influensera Endrjua Tejta koji je u Rumuniji optužen za trgovinu ljudima, mogu da ugroze integritet istrage i bezbednost onih koji su umešani, piše Demostat.
Ono što je do sada novo u ovom ratu u Ukrajini od svih prethodnih sukoba koji su se dešavali proteklih godina su lažni video snimci koji su zastupljeniji od neistinitih fotografija. Ova pojava se posebno intenzivirala nakon izbijanja sukoba u Ukrajini pre 11 meseci, a osim na frontovima, borba sa dezinformacijama se vodi i na društvenim mrežama, gde obe strane koriste propagandu za dobijanje podrške.
N1 Hrvatska postaje deo jednog od novih evropskih centara za borbu protiv dezinformacija.
Turski sud doneo je odluku da se novinar Sinan Ajgul, prva osoba pritvorena na osnovu novog zakona o dezinformacijama, pusti na slobodu, prenosi NUNS.
Klasični mediji brzo gube uticaj, posebno kod mlađe populacije, koja ih gotovo više ne uzima u obzir, rečeno je prilikom predstavljanja rezultata istraživanja Istraživačko-izdavačkog centra Demostat, u okviru projekta „Odbrana od dezinformacija“.
Istinitost ali i kvalitet informisanja jednog društva se neizbežno ogleda u stepenu poverenja građana prema društvenim akterima koji informišu medije, političare, institucije. Prema rečima stručnjaka za komunikaciju, sposobnost građana da prepoznaju dezinformacije u zemljama regiona je niska, uglavnom se u početku zasniva na nepoverenju u bilo koju informaciju, da bi potom počeli da proveravaju i upoređuju informacije uzimajući u obzir više izvora. Ovaj fenomen je prisutan nažalost u skoro svim zemljama Zapadnog Balkana zbog činjenice da je trenutno veoma niska medijska pismenost u zemljama u okruženju.
Dozvole za emitovanje šest televizijskih kanala u Moldaviji suspendovane su zbog optužbi za dezinformacije, netačno izveštavanje o ratu Rusije u Ukrajini i "pokušaje manipulisanja javnim mnjenjem", saopštile su vlasti.
Ako čitate tabloide u Srbiji, građani u Evropi maltene da nemaju šta da jedu, dok Srbija postaje zemlja blagostanja i obećane budućnosti. Čemu, ili kome, služi kampanja u provladinim medijima, koja građane obaveštava o navodnoj ekstremnoj finansijskoj krizi i propasti zemalja zapadnog sveta?
Rusija od početka rata protiv Ukrajine koristi propagandu i širenje dezinformacija kako bi postigla različite ciljeve, a najnoviji primer je lažna fotografija na kojoj premijer Poljske Mateuš Moravjecki polaže cveće na spomenik ukrajinskom ultranacionalisti Stepanu Banderi, piše danas Istraživačko-izdavački centar Demostat.
Premijer Poljske Mateuš Moravjecki posetio je krajem novembra Kijev, odakle je pozvao ceo „slobodan svet“ da podrži Ukrajinu u ratu sa Rusijom, uz ocenu da može biti samo jedan ishod rata – ili će Ukrajina pobediti ili će Evropa izgubiti. Odmah nakon njegove posete, na Telegramu se proširila fotografija na kojoj se vidi premijer Poljske ispred spomenika Stepanu Banderi. Ruski Telegram kanal Ненасытный Гардемарин („Insatiable Gardes-Marine”) podelio je i izjavu poljskog premijera koju je navodno dao kada je odao počast Banderi: „Sećanje na ovog velikog borca protiv Rusa ostaće zauvek u našim srcima. Bandera je oduvek bio veliki prijatelj poljskog naroda.“
Dezinformacije, namjerno širenje netačnih informacija, čest su alat za uticaj na publiku. One se najčešće šire ili zbog političke propagande, na primjer radi diskreditacije pojedinih kandidata i kandidatkinja, ali i zbog veće čitanosti i zarade. Dio takvih informacija namjerno je plasiran, ali često se dešava da veliki broj online medija, zbog velike konkurencije, metodom copy-paste preuzimaju takve informacije bez dodatnih provjera, pa objave netačnu informaciju iako toga nisu svjesni.
Ovog vikenda internetom je odjeknula vest kako je pod pritiskom dvomesečnih protesta u Iranu vlast odlučila da ukine takozvanu „moralnu policiju”. Da li je ovo zaista velika pobeda za žene Irana, ili još jedna dezinformacija poput one o 15.000 ljudi osuđenih na smrt?
Od početka rata u Ukrajini, na društvenim mrežama je prisutno podvlačenje manipulativnih paralela između ruske invazije na Ukrajinu i NATO bombardovanje bivše Jugoslavije, kako bi se dodatno raspirio prisutan anti-zapadni narativ. Ovoga puta je u tu svrhu zloupotrebljena naslovna strana američkog magazina „Time” - „Bringing the Serbs to heel”, uz tvrdnju da je objavljena 1999. godine. Naslovnica je autentična, međutim, izdanje je objavljeno 1995. godine, a tema je bila bombardovanje Republike Srpske.
Kompanija Tviter odlučila je da prestane da sprovodi dosadašnja pravila o obmanjujućim informacijama o korona virusu.
Dramatični incident od pre 10 dana kad su dve rakete pale na poljsku teritoriju i ubile dvoje ljudi prebrzo je nestao iz vidnog polja o ukrajinskom sukobu.
