Ni tri nedelje od zločina nad novinarima u Boru nema optužnice, iako postoje snimci nasilnika 
Sud odbacio Kaićevu tužbu: Novinarka Danasa ima pravo da Kaićev tekst nazove pamfletom 
Od pijace do skupštine: Kako redakcije koriste veštačku inteligenciju 
Marko Somborac: E pa ne može kad tebi dođe 
Vajsman: Direktna veza današnje atmosfere u Srbiji sa onom koja je dovela do ubistva Slavka Ćuruvije 
Grupa ljudi podnela je tužbu protiv Fejsbuka jer nije zaštitio privatne podatke korisnika te društvene mreže u aferi povezanoj sa kompanijom za analizu podataka Kembridž analitika.
Informisanje u digitalnom okruženju je projekat koji Centar za medijska istraživanja Fakulteta političkih nauka radi sa ciljem da identifikuje promene informativnih tokova i analizira navike i stavove domaćeg onlajn stanovništva koja se pretežno informiše na internetu.
Govor mržnje zakonom je zabranjen na informativnim portalima i u komentarima čitalaca, ali nedovoljna primena postojećih pravnih okvira i nedostatak regulative za društvene mreže čine da digitalni prostor obiluje agresivnom komunikacijom, pretnjama i uvredama.
Američka vlada pokrenula je tužbu protiv tehnološke kompanije Google, pozivajući se na Zakon o borbi protiv monopola.
Krajem 2018. godine u jednom tabloidu je objavljena vest da je posle kraće svađe čovek nasilno izveo ženu ispred kafića u kojem su bili i ispalio nekoliko metaka u nju.
Saradnik Šer (Share) fondacije Bojan Perkov izjavio je da su naročito opasni profili na društvenim mrežama koji okupljaju veliki broj članova, a promovišu rasističke, mizogine, ultrakonzervativne ili druge ekstremističke stavove, jer to može da vodi do radikalizacije u društvu, dok istovremeno nepoverenje u medije i zvanične objave samo dodatno pogoršavaju celu situaciju.
Društvene mreže su u rukama jako malog broja izuzetno moćnih korporacija i te platforme su glavni arbitar slobode govora i kontrolori protoka informacija, rekao je Bojan Perkov iz Share fondacije u emisiji Nezavisnog društva Novinara Vojvodine “Društvene mreže pod okupacijom”. Novinarka CINS-a Teodora Ćurčić ocenila je da se zbog izostanka regulacije mnogo lakše manipuliše javnošću na društvenim mrežama nego u klasičnim medijima.
Po nalogu Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu policija je uhapsila šest pripadnika grupe "Levijatan", zbog sumnje da su maltretirali i prebili oštećenog M.B. a potom ga primoravali da na Fejsbuku uputi izvinjenje ovoj grupi zbog ranije ostavljenih komentara.
Pojava koja iščezava – tako bismo danas mogli okarakterisati argumentovanu raspravu na internetu.
Preterano korišćenje društvenih mreža tokom pandemije povezano je s razvojem depresije i sekundarne traume, pokazuje nova studija naučnika sa Univerziteta u Pensilvaniji i univerziteta Đinan u Kini.
Brojne se rasprave na internetu vode oko kontroverznog dokumentaraca u kojem se kritiziraju društvene mreže, njihov utjecaj i ovisnost koju stvaraju.
Društvene mreže su prepoznate kao medij preko koga se informiše najveći procenat ispitanih građana. Ukupno 75 odsto njih je odgovorilo da se putem društvenih mreža informiše često ili redovno, rezultat je istraživanja medijske i digitalne pisemnost koju je sproveo CESID.
Povećanje pristupačnosti društvenih medija ne iziskuje dodatna finansijska sredstva.
Istraživanja o posledicama informisanja iz tradicionalnih i onlajn medija na mentalno zdravlje pojedinaca rađena su uglavnom na početku pandemije virusa korona, a fokus se sa mentalnog zdravlja ubrzo pomerio ka posledicama samog virusa.
Vesti koje se pojave danas sutra su već mnogo puta pročitane. Nekada je konkurent novinama bila samo televizija dok sada imamo sve moguće vrste platformi i mnogo veću konkurenciju u radnoj snazi, istakao je novinar i urednik političke rubrike u listu Politika Bojan Bilbija na prvom okruglom stolu “(Dez)informisanje javnosti” u Medija centru Beograd.
S obzirom na opasnosti koje dezinformacije i lažne vesti mogu da izazovu, društvene mreže su počele da na različite načine proveravaju istinitost onoga što je preko njihovih platformi objavljeno.
Sveprisutne lažne vesti jesu vrhunski društveni izazov našeg doba, kao i trajna boljka našeg mozga. Ali šta ako one postanu zgodni izgovor za – cenzuru? Da li to cenzurom svega što etiketiramo kao babarogu lažnih vesti zapravo cenzurišemo i sve što se ne uklapa u dominantni politički, ideološki (neoliberalni) i ekonomski (kapitalistički) narativ? I da li to belosvetskim i domaćim autokratama omogućujemo da pod krinkom borbe protiv dezinformacija progone svaku kritičku misao ili istraživački uradak?
Društvene mreže mogu mnogo da pomognu u informisanju jer je medijska scena u Srbiji centralizovana, izjavila je urednica Raskrinkavanja Vesna Radojević na drugom okruglom stolu Medija centra Beograd o temi (Dez)informisanje javnosti.
Organizacija za zaštitu ljudskih prava Hjuman rajts voč (HRW) zatražila je danas da sadržaj koji je uklonjen sa društvenih mreža, bude skladišten kako bi kasnije mogao da bude iskorišćen u sudskim postupcima, posebno u slučaju ratnih zločina.
U Srbiji je izgrađen sistem zarobljenih medija, a na tržištu dominiraju država, javna preduzeća sa istaknutim partijskim kadrovima i vlasnici industrije oglašavanja, izjavila je FoNetu profesorka Fakulteta političkih nauka Snježana Milivojević, koja smatra da je to kreiralo ambijent u kojem mediji ne mogu da obavljaju osnovnu informativnu ulogu.
