Zašto baš Vuk? 
Ko je Manja Grčić: Put od Pinka do RTS-a, uz bliske veze sa režimom 
Ana Novaković tuži Đukanovića i Selakovića: Neću da dozvolim da me blate i lažu o meni 
Preki sud za Verana Matića 
Suđenje Danasu i Cenzolovci: Kaić tuži medije, nije odgovorio na poziv novinara niti je tekst demantovao 
Prosečna osoba u Srbiji nisko je medijski pismena, apatična je i ne veruje nikome. To je osoba s razorenim poverenjem u medije, a satima se zadržava nad njima, u konzumiranju i u potrazi za sadržajima koji uglavnom nisu vesti, kaže profesorka Snježana Milivojević, autorka istraživanja o Srbiji za Rojtersov institut za studije novinarstva
Za svakodnevno informisanje više od dve trećine građana Srbije koristi društvene mreže, što je najviše među građanima 21 evropske zemlje. Po vesti se najviše odlazi na Fejsbuk, Jutjub i Instagram, dok izvikani Iks koristi samo 14%. Polovina mladih je na TikToku. Najpopularnija mreža je - Jutjub, dok je Viber izbio na treće mesto, iza Fejsbuka i ispred Instagrama
Sve četiri nacionalne komercijalne televizije u vlasništvu su srpskih kompanija koje imaju bliske političke, pa čak i porodične veze sa vladajućom elitom. U celini, najveće televizije snažno podržavaju i propagiraju političku agendu predsednika Vučića, kaže se u tekstu koji je za ovogodišnje istraživanje Rojtersovog instituta za studije novinarstva napisala dr Snježana Milivojević
Marko Marjanović, poznatiji javnosti kao tviteraš Kristal Met Dejmon, nalazi se u "digitalnom zatvoru", kako opisuje svoju situaciju pošto je javno objavio broj telefona predsednice Narodne skupštine Ane Brnabić.
Grupa belgijskih stručnjaka i psihijatara uputila je otvoreno pismo flamanskoj i saveznoj vladi, pozivajući na jasniju i strožu politiku upotrebe pametnih telefona među decom i adolescentima. Takođe se zalažu za zabranu korišćenja društvenih mreža do 16. godine, javlja agencija Belga.
Kako da se izborimo za informacioni kiseonik, kada udišemo dezinformacije?
Društvene mreže su od početka studentskih blokada jedan od glavnih kanala informisanja. Umetnici, glumci, muzičari, studenti, ali i sugrađani daju svoj doprinos objektivnom informisanju koje kontinuirano izostaje u tradicionalnim medijima sa nacionalnom frekvencijom. Oni su otišli korak dalje, i pridružili se studentima u njihovim desetinama kilometara dugim šetnjama Srbijom. Njihove fotografije prenose duboke emocije, pokreću i dokumentuju najvažnije i najdirljivije trenutke. Sa nama u studiju su Dunja Dopsaj i Gavrilo Andrić.
Način na koji su događaji „uokvireni“ onlajn može da definiše istorijsko sećanje na proteste, utičući i na budući politički diskurs
Pakistanski novinari protestovali su danas u Islamabadu, Karačiju, Fejsalabadu i Lahoreu, zbog donošenja novog zakona za tvrde da imaju za cilj suzbijanje slobode govora. Predlog zakona, koji je prošlog četvrtka usvojio donji dom parlamenta, daje vladi široka ovlašćenja da izriče teške kazne i zatvara korisnike društvenih medija, zbog navodnog širenja dezinformacija.
Odavno je stiglo i to novo doba – ljudi se danas mahom informišu putem društvenih mreža, odnosno društvenih medija. Osim starijih sugrađana i svih koji se tako osećaju, ljudske životinje u potrazi za informacijama sve ređe prošetaju stopala do trafike, pa i šake do daljinskog upravljača. Već im se ruke i umovi radije hvataju „pametnog“ telefona i aplikacija mu poput Fejsbuka, Tvitera, Jutjuba, TikToka i ostalih Instagrama.
Pojava i popularizacija društvenih mreža značajno su promijenile način na koji mediji komuniciraju s publikom. Politike velikih kompanija koje upravljaju ovim platformama postale su ključne za distribuciju vijesti, čime su mediji prihvatili posrednika između sebe i publike, preuzimajući zavisnu ulogu u odnosu na platforme društvenih mreža. Publika sve češće dolazi do vijesti putem svojih feedova, a ne direktnim posjetama medijskim stranicama.
Društvene mreže, pre svega Instagram, i međusobna razmena informacija glavni su izvori informisanja o studentskim blokadama. Javni servis obmanjuje javnost, a tradicionalni mediji treba da mladima daju prostor da sami predstave svoje stavove i prestanu da govore u njihovo ime, kažu za Cenzolovku studentkinje koje učestvuju u protestima
Platforma Telegram koristi algoritam koji promoviše ekstremistički sadržaj, otkrila je nova studija objavljena ekskluzivno za BBC.
Onlajn platforma “Zdravitas” izazvala je buru rekacija, kako kod roditelja, tako i kod nastavnika i profesora. Osnova za nepoverenje roditelja u platformu je briga oko bezbednosti podataka koji se u nju unose - ali da li je ovo rizičnije od standardnog objavljivanja fotografija i informacija o deci na internetu?
"Brain rot" ili "Truljenje mozga" reč je godine, po izboru Oksfordske izdavačke kuće. Označava zatupljivanje usled beskrajnog skrolovanja na društvenim mrežama. Sam izraz predstavlja zabrinutost u vezi za uticajem prekomerne upotrebe nekvalitetnog onlajn sadržaja, naročito na društvenim mrežama.
„BlueSky sada ima preko 20 miliona korisnika“, objavila je na svom nalogu Jay Graber, izvršna direktorka aplikacije 19. novembra. Dodala je da se proteklih dana beležio porast broja korisnika od preko milion dnevno i podelila neke zanimljive činjenice o novoj mreži.
Glumac iz Ratova zvezda Mark Hamil, koji j ovekovečio lik Luka Skajvokera, objavio je da napušta X, ranije poznat kao Tviter. Time se pridružio trendu gašenja naloga s velikim brojem pratilaca koji napuštaju platformu. Oni se okreću alternativi u usponu, platformi Bluesky. Sve se dešava nakon što je Donald Tramp izabran za drugi mandat. Kritičari tvrde da X promoviše krajnju desnicu i izražavaju zabrinutost zbog odnosa vlasnika Ilona Maska s novoizabranim predsednikom.
Broj prividno lokalnih medija koji guraju levu ili desnu političku opciju prevazišao je broj autentičnih lokalnih medija u SAD. Pojavljivali su se najviše upravo tamo gde je predsednička trka bila neizvesna. U okruzima Arizone, Severne Dakote i Nevade, građani su dobili novine koje pišu algoritmi ili ko plati
U vremenu postistine, kada se neosnovane tvrdnje ili bezočne laži serviraju kao vesti, birači ostaju zaglavljeni u svojim silosima, okruženi istomišljenicima, gde im je sve teže da čuju šta ima da kaže druga strana. A bez toga nema zdrave demokratije
Možda ste ovih dana na društvenim mrežama videli fotografiju Donalda Trampa kako drži pocepanu zastavu Kosova, i možda ste se pitali da li je fotografija autentična. Odgovor je da nije, već ju je generisala veštačka inteligencija (AI). Šta su AI fotografije i kako možete sami da prepoznate ovakav sadržaj? Raskrikavanje vam donosi neke smernice.
