Dok su najveći mediji pod sve većom kontrolom, publika vesti traži na Fejsbuku, Jutjubu i Instagramu

Više od dve trećine građana Srbije koristi društvene mreža kao izvor za svakodnevno informisanje.

To je najveći procenat među stanovnicima 21 evropske zemlje obuhvaćene poslednjim istraživanjem Rojtersovog instituta za studije novinarstva Univerziteta u Oksfordu.

Srbija je ove godine prvi put uključena u najveće svetsko istraživanje o načinu na koji publika pristupa vestima.

Zaključak je da je medijsko tržište u Srbiji – prezasićeno, slabo regulisano i pod snažnom političkom kontrolom.

I dok su „mejnstrim mediji pod sve jačom kontrolom“ režima, domaća publika – visi na Fejsu.

Anketa koja je obuhvatila 2.010 ispitanika (od 22. januara do 19. februara 2025) pokazala je da gotovo polovina (45 odsto) koristi Facebook da pronađe vesti.

Ili da vesti pronađu njih?

Trećina odlazi na YouTube i Instagram, a petina na TikTok. Mreža Iks (X) nosi auru „najuticajnije“, ali tek 14 odsto publike koristi je kao izvor informisanja.

Porast platforme TikTok možda nije tako snažan u ukupnom udelu, međutim, jeste među mladima. Gotovo polovina od 18 do 24 godine koristi ovu mrežu za vesti.

Vrlo slično je sa Instagramom.

Poverenje u medije među najnižim u Evropi

Procenjuje se da oko 85 odsto stanovnika Srbije ima pristup internetu. Ukupno – dakle, ne samo za vesti, već za sve što ljude zanima na društvenim mrežama – u Srbiji se najviše koriste YouTube (75 odsto) i Facebook (70 odsto), zatim Viber (67 odsto) i Instagram (60 odsto).

„Društvene mreže su posebno važne u aktuelnoj krizi, jer su ih studentski aktivisti koristili za širenje necenzurisanih informacija i mobilisanje protesta“, objašnjava Snježana Milivojević, nekadašnja profesorka na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, u autorskom tekstu koji je deo izveštaja Rojters instituta.

Ovde je fokus na specifičnom kontekstu u kojem su se mediji i njihova publika našli od 1. novembra prošle godine. Pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, smrt 16 osoba, talas studentskih i građanskih protesta, zahtevi za političku i krivičnu odgovornost…

U takvom okruženju, poverenje u vesti među građanima Srbije je među najnižim u Evropi: tek 27 odsto veruje u „većinu vesti većinu vremena“, što je ispod globalnog proseka od 40 odsto.

Sličan trend prati druge zemlje u centralnoj i jugoistočnoj Evropi.

Ovo je, ispostaviće se, deo sveta gde se najmanje veruje medijima. Brojke su tmurne i u Slovačkoj, Bugarskoj i Rumuniji, a najniže u Mađarskoj i Grčkoj (po 22 odsto).

U Srbiji, većina tradicionalnih medija uživa više nepoverenja nego poverenja.

Najmanje se veruje u ono što objave TV Pink, Informer, TV Hepi i Kurir, dok su N1, TV Nova, Vreme i Danas među pouzdanijima, navodi se u izveštaju.

Osim što ne veruju vestima, žitelji Srbije aktivno ih izbegavaju.

Ovo jeste globalni trend, ali nivo izbegavanja u Srbije i dalje je iznad proseka: 46 odsto ispitanika kaže da povremeno izbegava vesti.

Najčešće to čine jer su, kako kažu, prezasićeni količinom informacija, smatraju da ima previše politike ili da negativno utiču na raspoloženje.

Ekspanzija video vesti, influensera i četbotova

Za to vreme publika u svetu okreće se video-vestima i onlajn influenserima. To izaziva zabrinutost zbog mogućih dezinformacija i postavlja nove dileme za tradicionalne medije, upozorava Rojtersov institut.

Veštačka inteligencija i četbotovi takođe se pojavljuju kao alternativni izvor vesti: 12 odsto mlađe publike u globalnom uzorku koristi ih da se informiše o aktuelnim događajima.

Svetska publika se sve više oslanja na društvene mreže i video platforme. Pre pet godina nešto više od polovine ljudi gledalo je snimke na društvenim mrežama. Danas ih je gotovo dve trećine.

U pojedinim zemljama kažu i da „više vole da gledaju vesti nego da ih čitaju“.

Nik Njuman, istraživač na Rojters institutu, smatra da uspon video-snimaka na mrežama, kao i vesti zasnovanih na ličnostima, predstavlja „još jedan ozbiljan izazov za tradicionalne medije“.

„Oni se bore da prilagode svoj sadržaj i ton tim potpuno drugačijim okruženjima. Onlajn video može biti dobar način da se angažuje mlađa publika, ali donosi vrlo malo komercijalne koristi za izdavače, jer se većina konzumacije vesti dešava na platformama, a ne na sajtovima koje mediji poseduju i kontrolišu“, objašnjava Njuman.

On ističe i da se mediji suočavaju s gubitkom uticaja, jer populistički političari pokušavaju da zaobiđu kritičko (pre)ispitivanje i jednostavno sarađuju s njima naklonjenim influenserima.

Više od pet sati televizije svaki dan

Uprkos svemu, tradicionalni mediji u Srbiji dobro se drže. Televizija ostaje glavni izvor vesti.

Prosečno dnevno gledanje TV programa procenjuje se na pet sati i 20 minuta. To je debelo iznad svetskog proseka.

RTS i dalje okuplja najveću publiku. Njihov centralni dnevnik prosečno prati 2,5 miliona gledalaca. Gledane su i RTV Pink, TV Happy, TV Prva i TV B92.

„Sve četiri komercijalne televizije u vlasništvu su srpskih firmi koje imaju bliske političke, pa čak i porodične veze s vladajućom elitom. Kada se uzmu zajedno, mejnstrim televizije snažno podržavaju i promovišu političku agendu predsednika Vučića“, smatra profesorka Milivojević.

Ona navodi da se Vučić na televiziji pojavio više od 300 puta u 2024, a u prva tri meseca 2025. obratio se bar 141 put.

Glavni izvor nezavisnih vesti su kablovski kanali N1 i TV Nova, ocenjuje se u tekstu i dodaje da je N1 „izrazito kritičan prema vlastima“ i da je meta napada i kampanja blaćenja u kojima učestvuju javni funkcioneri i provladini mediji.

Naposletku, tržištem štampe dominiraju tabloidi.

Često se vide kao generatori govora mržnje i lažnih vesti.

Prema podacima Saveta za štampu, tri tabloida – Alo, Informer i Srpski telegraf – prekršili su Kodeks novinara više od 4.000 puta samo u prvih devet meseci 2024. godine.

U istom periodu su iz budžeta dobili više od dva miliona evra kroz oglase i ugovore s javnim preduzećima.

U izveštaju se podseća i da je Indeks Reportera bez granica za 2025. godinu rangirao Srbiju na 96. mestu od 180 zemalja, što je najniža pozicija u poslednje 23 godine.