Slobodni i uplašeni novinari u Beloj kući: Ne diraj mi princa, gico 
Jelena Kleut – profesorka koja doživljava odmazdu zbog podrške svojim studentima 
Novinari i stres: Hajde da se lečimo 
Urednici portala „Novosti“ zabranjeno obavljanje posla na godinu dana zbog vređanja Zdenka Tomanovića 
„Nije bedž sa krvavom rukom ruganje institucijama, već krvavi srednji prst uperen u narod“: Deo zaposlenih na RTS-u obratio se Vučiću 
Da li će internet jednom naprosto doživeti kolaps od količine fekalija koje proizvodi? Ima li spasa, ako su i klasični mediji podlegli "ctrl+c/ctrl+v" novinarstvu? Da li to znači da je bolje bataliti sve te internete kada je o vestima i informacijama reč? Izvući kablove, povući se u pećinu, žvakati korenje i osluškivati samo svoj (ne)zdravi razum? Nipošto. Samo treba bolje razumeti internet, i zatim ga koristiti na način koji je odgovorniji prema sebi i drugima. Samo to
Agencija Frans pres piše o protestima u Srbiji, uz ocenu da su studenti, koji su na čelu demonstracija od urušavanja betonske nadstrešnice na novosadskoj železničkoj stanici i stradanja 16 ljudi, pre pet meseci - na meti dezinformacija.
Personalizacijom lažnih vesti stvoren je novi, vrlo efektan trend za sve one koji žele da manipulišu, izjavio je FoNetu docent na Fakultetu političkih nauka Marko Nedeljković i ocenio da je pre popularizacije društvenih mreža bilo znatno teže manipulisati, jer informacije nisu bile toliko dostupne.
Vlast društvom upravlja manipulacijama, direktnim lažima ili sitnim "iskrivljenjem" istine, izjavio je FoNetu programski direktor CRTE Raša Nedeljkov i ocenio da se građani namerno sluđuju lažnim vestima.
Portal FakeNews Tragač dodeljuje nagrade Zlatni, Srebrni i Bronzani Pinokio medijima koji su tokom prethodnih godinu dana prema našoj evidenciji najčešće širili lažne i manipulativne vesti.
Reporteri bez granica (RSF) javili su jučer da je Apple Intelligence, novi proizvod kompanije Apple, generisao lažnu vijest i pripisao je BBC-u. Naveli su da su vrlo zabrinuti zbog rizika koji novi alati umjetne inteligencije (artificial intelligence AI) predstavljaju za medijske kuće.
Spameri iz Severne Makedonije imaju dugu istoriju na Fejsbuku. Sada im i veštačka inteligencija pomaže u proizvodnji lažnih vesti. Njihove stranice imaju više pratilaca nego „Volstrit žurnal“ ili „Vašington post“.
Media Freedom Rapid Response (MFRR) oštro osuđuje zakonski predlog na Kipru koji ugrožava slobodu štampe pod maskom borbe protiv dezinformacija. Ovaj amandman, koji kriminalizuje „lažne vesti“ i nameće oštre kazne, rizikuje da uguši nezavisno novinarstvo i podstakne autocenzuru. Naš međunarodni konzorcijum poziva vlasti da se usklade sa međunarodnim standardima ljudskih prava, promovišu medijsku etiku i štite slobodu izražavanja, umesto da vrše kontrolu medija.
Juče je na adrese medija stiglo saopštenje prištinskog teatra Qendra o tome da je sa Narodnim pozorištem dogovoreno održavanje „Nedelje kosovskog pozorišta u Beogradu” u novembru. Vest je tako završila na sajtovima poput N1, Novog magazina, kosovske Gazete Ekspres. Kako se ubrzo ispostavilo, saopštenje je bilo napisano ironično, a tekst je pun sumnjivih tvrdnji koje medijima nisu upalile „lampicu” - na primer, da će jedna od predstava biti bazirana na knjizi o Banjskoj, čiji je autor „Milan Radoičić”. Šta je bila ideja ovoga nije poznato, jer direktor Qendra Multimedije Jeton Neziraj nije odgovorio na pitanja Raskrikavanja.
Lažni sajtovi koji žele da odaju utisak da su informativni sada su brojniji od legitimnih lokalnih sajtova vesti, a Rusija igra vodeću ulogu u njihovom širenju, kažu medijski analitičari. Istraživanje koje je organizacija za odbranu od dezinformacija NewsGuard pokazuje porast broja sajtova koji objavljuju sadržaj niskog kvaliteta ili dezinformacije.
Čuvena "vest" o pijanom Srbinu koji ubija ajkulu u egipatskom letovalištu od pre 14 godina ponovo se zavrtela u srpskom etru. Ovog puta zahvaljujući televiziji Happy. Voditeljka ovog kanala sa nacionalnom frekvencijom Kruna Una Mitrović je 12. maja, u okviru jutarnjeg programa citirala vest koja je još 2010. godine objavljena na satiričnom portalu “Njuz net”. Izmišljena informacija proteklih godina već je obrnula nekoliko krugova po regularnim informativnim portalima kako domaćim, tako i svetskim i čini se, ušla u sve novinarske priručnike o tome kako proveriti izvor pre objavljivanja, pa, ipak, novinarka televizije Happy emitovala je prilog bez navođenja da je u pitanju satirični i izmišljeni sadržaj.
Ruski sud kaznio je u sredu Gugl s 4,6 milijardi rubalja (50,84 miliona američkih dolara) jer nije uklonio „lažne“ informacije o sukobu u Ukrajini, izvestila je novinska agencija TASS.
Ministarstvo finansija Republike Srbije upozorava građane da se proteklih dana u javnosti opet pojavljuju lažne vesti sa lažiranim izjavama potpredsednika Vlade i ministra finansija Siniše Malog, koje se plasiraju preko neproverenih, jednokratnih portala, društvenih mreža i alata za onlajn komunikaciju, sa lažiranim logom medija i lažiranim izvorima i citatima.
Srbija se prema izveštaju Monitora evropskih komunikacija (ECM) našla na trećem mestu u Evropi po prisutnosti lažnih vesti u javnoj sferi, odmah iza Češke i Rumunije. Kada je reč o najbitnijim temama u društvu u evropskom smo proseku, ali je interesantno da je čak i 38 odsto lažnih vesti dovoljno da mnogo više građan poveruje u njih (čak 68 odsto) nego u Nemačkoj (37 odsto).
S obzirom na to da su mediji oduvek imali moć nad informacijama, sa druge strane medalje vrebala je tamna strana dezinformisanja, koju su neretko birali radi senzacionalnosti, ličnih, političkih ili drugih ciljeva.
Danas, kada se vesti konzumiraju u daleko većim količinama putem internet portala i društvenih mreža nego u štampanom obliku, dezinformacije i laži se šire brže nego istina. Mediji su podstaknuti da konstantno izbacuju vesti - time žrtvujući kvalitet za kvantitet. Sve to me je navelo da podstavim pitanje? Koliko je zapravo teško "plasirati" neku glupost na društvene mreže, i da ona postane toliko viralna da je vesti pokupe. Odgovor na ovo pitanje je ovaj video.
Informer je na svom portalu 7. oktobra objavio vest o rušenju izraelskih helikoptera, a u tekstu su podelili video sa društvene mreže X (Tviter) na kojem se navodno vide dve letelice koje su Palestinci srušili. Međutim, snimak je zapravo iz igrice „Arma 3”.
Pre nekoliko dana, sa drušvenih mreža i portala saznali smo da se otvara TikTok škola kod nas, sve pod sloganom – Neka i vaše dete bude poznato. Ispostavilo se da je sve fake news, ali sa mnogo većom ponetom.
Između 2011. i 2022. godine, 78 zemalja u svetu usvojilo je zakone koji se tiču sprečavanja širenja lažnih vesti i dezinformacija na internetu. Neki od tih zakona se fokusiraju na veću transparentnost platformi društvenih mreža, uspostavljanje odgovornosti kad je reč o digitalnom oglašavanju, kao i povećanje medijske i digitalne pismenosti. Međutim, mnoga zakonska rešenja su često nejasna i omogućavaju vlastima da definišu zabranjeni sadržaj po sopstvenom nahođenju, te pokazuju tendencije ka represiji. Kao rezultat, novinari rizikuju velike novčane ili čak zatvorske kazne za bilo koji sadržaj koji je u suprotnosti sa linijom vlade. U mnogim zemljama suzbijanje lažnih informacija je predstavljeno kao pitanje nacionalne bezbednosti, što u autoritarnim državama može predstavljati stvarnu pretnju za nezavisne medije.
Mnogi Amerikanci veruju da su redovno izloženi dezinformacijama na internetu, a većina smatra da može da razlikuje prave vesti od lažnih. Međutim, poverenje Amerikanaca u svoju sposobnost da uoče lažne vesti nije uvek utemeljeno u stvarnosti. Istraživanje agencije YouGov na 1.516 odraslih američkih građana testiralo je podložnost Amerikanaca lažnim vestima i dezinformacijama. Istraživanje je pokazalo da Amerikanci u proseku nisu uspeli tačno da klasifikuju jednu trećinu naslova kao prave ili lažne. Pokazalo se i da pojedine socijalne grupe lakše poveruju u dezinformacije, manipulacije informacijama i lažne vesti.
