Gruhonjić: Ovo je najtraumatičnije iskustvo koje smo moja porodica i ja imali. Biće nam potrebna stručna pomoć da ga prevaziđemo 
Dezintegracija javnosti preko TV dnevnika: Gledaoci žive u različitim simboličkim realnostima 
Red propagande, red rijalitija: REM pokušava da izbaci obavezu prikazivanja dečjeg, obrazovnog i kulturnog programa 
Članovi Saveta REM-a neprikosnoveni i nezavisni u kršenju zakona i neradu, nova ovlašćenja direktora tu ne mogu ništa da promene 
Preminuo Milivoje Miša Pantović 
Uz medijski mrak i cenzuru koja u Srbiji odavno vlada, pandemija korona virusa tokom 2020. godine naterala je opozicione stranke da sve aktivnosti prebace na društvene mreže na internetu i komuniciraju sa biračima putem Fejsbuk lajv prenosa, Instagram komentarisanja do „starih dobrih“ Tviter rasprava.
Poznati pisac Svetislav Basara, odgovarajući na pitanja građana sa Tvitera, izjavio je da podjednako kritikuje vlast i opoziciju, ali da i jedni i drugi žele samo hvalospeve i čuju samo kritike.
U državama poput Srbije, u kojima politikom dominira jedna stranka, dezinformacije i "lažne vesti" teže da slede jednu "partijsku liniju", služe interesima moćnika i podrivajući opoziciju, pokazuje najnovija studija Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta.
Predsednik NUNS-a Željko Bodrožić rekao je u jutarnjem programu "Probudi se" da mu emisija na RTS-u gde su bili i predstavnici opozicije deluje kao fingiranje, te da u talasima dolazi navodno otopljavanje vlasti prema ne samo opoziciji, već i kritičkom mišljenju.
U danima kada se najava jedne debatne emisije na javnom servisu na kojoj će moći da se čuje mišljenje opozicije posmatra kao uspeh, a tabloidi utrkuju ko će više da prekrši kodeks napadajući njene lidere, predsednik Srbije ponovio je svoj stav o stanju u medijima pre njegovog dolaska na vlast.
Pokretanje emisije „Reč na reč“ na Radio-televiziji Srbije, u koju će biti pozivani i predstavnici opozicije, predstavlja mali pozitivan pomak, ali nedovoljan za normalizaciju uslova za politički život u našoj zemlji.
Izveštavanje o pandemiji koronavirusa u domaćoj tabloidnoj štampi osim informativnog, poprimilo je i politički karakter. Pored spoljnopolitičkih zaokreta direktno povezanih sa pandemijom koronavirusa, kada su u pitanju domaći akteri, politizacija pandemije se ogleda u povezivanju pripadnika opozicije sa koronavirusom u negativnom svetlu. To se može svideti u naslovima kao što su „Đilas hteo za Srbe vakcinu koja od ljudi pravi zombije“, objavljenom 11. septembra u Srpskom telegrafu.
"Prijavljujem se na konkurs za direktora RTS-a jer ispunjavam sve uslove za vođenje javnog servisa, koji je postao servis stranke koju vodim. Naime zovem se Aleksandar Vučić i ukratko ću vam izložiti moju biografiju", stoji u prijavi koja je prethodne nedelje stigla na adresu nacionalnog servisa, a koju su poslali predstavnici opozicije.
Na pitanje da li mediji sa nacionalnom frekvencijom imaju obavezu da daju prostor i zastupnicima izbornog bojkota, članica Saveta REM Olivera Zekić odgovorila je - "ne". Budući da Zakon o javnom informisanju govori sasvim suprotno, stručnjaci se pitaju - da li je u pitanju nepoznavanje materije ili pak, poruka elektronskim medijima da u predizbornoj kampanji ne sme da se čuje glas zagovornika neizlaska na birališta.
Glavni i odgovorni urednik „Srpskog telegrafa“ Milan Lađević poslao je pismo Udruženju novinara Srbije (UNS) zbog svakodnevnih pritisaka koji ovaj list ima od „ dela opozicije zbog toga što radi svoj posao“. Pismo prenosimo u celosti.
Predstavnici opozicije dobili su ukupno 1% vremena u „Dnevniku u pet“ RTV-a. Uglavnom su govorili kao poslanici pokrajinskog i republičkog parlamenta, dok su samo u dva slučaja govorili van skupštine, i to na godišnjicu ubistva Zorana Đinđića i komentarišući rezultate izbora.
Parlamentarna i vanparlamentarna opozicija u Srbiji traži ravnopravan tretman u medijima, posebno na javnom servisu, ali i promenu izbornog zakonodavstva radi ispunjenja uslova za fer i slobodne izbore, rečeno je danas na okruglom stolu stranka opozicije o izbornim uslovima.
Opozicija proteklih godina ima primedbe i na rad javnog servisa i medija s nacionalnom frekvencijom tokom izbornog ciklusa, ali i na tela koja treba da regulišu njihov rad.
Radio-televizija Srbije (RTS) odbacila je danas kao neosnovane kritike dela opozicije u Srbiji koja se, zbog navodno neravnopravnog tretmana u izveštavanju Javnog servisa, žalila Evropskoj federaciji javnih emitera (EBU).
Više opozicionih stranaka je održalo protest ispred zgrade Radio-televizije Srbije tražeći ostavke rukovodstva te kuće i zahtevajući poštovanje medijskih standarda i zakona i ravnopravan tretman svih političkih opcija u izveštavanju. Niko od lidera opozicije nije govorio na skupu.
Bio sam iznenađen da sastanak predstavnika opozicionih stranaka sa Upravnim odborom RTS-a nije uspeo i da se nije došlo do "rešenja manjeg problema", rekao je u Novom danu vršilac dužnosti glavnog i odgovornog urednika lista Politika Žarko Rakić.
Predstavnici opozicionih stranaka su na sastanku sa Upravnim odborom RTS-a , zatražili smenjivanje generalnog direktora javnog servisa Dragana Bujoševića, glavnog i odgovornog urednika informativnog programa Nenada Lj. Stefanovića i predsednika Upravnog odbora Vladimira Vuletića. Opozicija će sutra, istim povodom, održati i protest ispred RTS-a.
I pored nedorečenosti zakona i konfuznog Pravilnika REM-a o dužnostima medija za praćenje lokalnih izbora, javni medijski servis bi morao o njima da izveštava na isti način kao o republičkim. U suprotnom, postao bi saučesnik u stvaranju uslova za nedemokratsku predizbornu kampanju, čije bi posledice bile dalekosežne po budućnost i Beograda i cele zemlje
Upravni odbor Radio-televizije Srbije predložio je opozicionim strankama koje su ranije tražile "otvaranje medijskog prostora na javnom servisu zbog objektivnog i profesionalnog informisanja građana", da u subotu, 3. februara održe sastanak na kome bi se utvrdili konkretni koraci ka poboljšanju stanja i poštovanju medijskih zakona.
Predstavnici 12 opozicionih stranaka i pokreta dogovorili su se da 4. februara organizuju protest ispred zgrade Radio-televizije Srbije u Beogradu, zbog, kako se navodi, "kontinuiranog kršenja zakona i blokade opozicije na javnom servisu".
