Andrej Hložan autor fotografije godine u Srbiji: Dok sam objektivom tražio pištolj mislio sam – neće valjda mene 
Slavko Ćuruvija fondacija: Pozdravljamo presudu Vrhovnog suda koji je utvrdio da je Apelacioni sud nezakonito presudio u procesu za ubistvo Slavka Ćuruvije 
Odbor za kulturu i informisanje usvojio pokretanje postupka za predlaganje kandidata za REM 
„Rušenje ustavnog poretka“ ili izgovor vlasti za obračun sa kritičkim medijima: Krivični zakon kao oružje protiv neistomišljenika 
Hronologija napada na medijske radnike u prostoru između Pionirskog parka i Skupštine Srbije 
Jako je teško zamisliti da predsednik Srbije Aleksandar Vučić jedini nije znao šta njegovo najbliže okruženje radi sa Veljkom Belivukom, kaže urednik Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) Stevan Dojčinović.
Dva masovna ubistva tokom prošle nedelje u Srbiji bila su povod da se hiljade građana juče okupi na protestu „Srbija protiv nasilja“. Ipak, fotografije velikog broja ljudi na beogradskim ulicama čitaoci Informera nisu mogli da vide. Ovaj prorežimski tabloid objavio je snimak gotovo praznog platoa ispred Narodne skupštine implicirajući da je odziv bio mali i da protest nije uspeo. Istina je, međutim, drugačija - u trenutku kada je Informer to objavio, masa ljudi je već bila ispred Vlade.
Osmoro dece i školski čuvar ubijeni su 3. maja u beogradskoj osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, a još sedmoro ljudi je povređeno. Nakon ovog masakra, za koji je osumnjičen trinaestogodišnji učenik te škole, u domaćim medijima uočen je visok nivo neprofesionalnog izveštavanja, o čemu su pisale naše kolege sa Raskrikavanja. Na ovom mestu donosimo kratke zaključke o nekim od netačnih i manipulativnih informacija koje smo uočili, uz napomenu da zbog osetljivosti teme nismo u prilici da odgovorimo na sve zahteve za proveru koje su nam čitaoci poslali.
Fotografija na kojoj bivšeg predsednika SAD, Donalda Trampa, hapse njujorški specijalci ili fotografija predsednika Rusije, Vladimira Putina u zatvorskoj ćeliji koje su ovih dana preplavile društvene mreže dokazju ulazak u novu eru dezinformacija koje nam donosi veštačka inteligencija.
Čudna fotografija kruži internetom: da li je Vladimir Putin zaista ponizno klečao pred Sijem Đinpingom? Tvrdi se da je fotografija snimljena tokom Sijeve posete Moskvi – ali ta slika je lažna.
Od 24. februara prošle godine tim Istinomera je objavio skoro stotinu analiza o dezinformacijama i izveštavanju medija na temu rata u Ukrajini.
Novosadska novinarska škola i FakeNews Tragač pozivaju vas da se prijavite na obuku iz oblasti analize dezinformacija.
„Misteriozna svetla”, zabeležena neposredno pre zemljotresa u Turskoj, nisu rezultat HAARP aktivnosti, niti se sa sigurnošću mogu pripisati fenomenu takozvanih zemljotresnih svetala. Analiziramo jednu od najupornijih i najstarijih teorija zavere o programu HAARP, ali i kakva je povezanost dezinformacija sa tragičnim događajima i prirodnim nepogodama.
Na Fejsbuku se raširio članak u kojem se tvrdi da je visoka zvaničnica američkih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti „uhvaćena” kako govori da „elite treba da se oslobode svih belaca u SAD i zamene ih imigrantima kako bi smanjili broj ljudi koji odbijaju vakcine”. Posredi je manipulacija izjavom doktorke Kerol Bejker iz 2016. godine. Njen komentar o razlikama u prihvatanju vakcina izvučen je iz konteksta. Bejker je na spornom snimku govorila o otporu na vakcinaciju nekih zajednica u Hjustonu u Teksasu, upoređujući belu zajednicu sa imigrantskom hispanoameričkom zajednicom. Takođe, Bejker u momentu davanja te izjave nije imala nikakvu funkciju u CDC-u.
Novinarka Istinomera Nataša Kilibarda izjavila je u emisiji Dan uživo da je broj dezinformacija i lažnih vesti na društvenim mrežama sve veći, a da vanredne situacije, kao što je bila katastrofalni zemljotres u Turskoj - pogoduju za njihovo širenje. "Pažnja i interesovanje ljudi je sada ogromna valuta. Gde je velika pažnja ljudi tu je i prostor za manipulaciju ogroman, i način da se neka agenda sprovede je lakši. Pogotovo kada je reč o osetljivim pitanjima, uključujući zdravlje, rat u Ukrajini kao i zemljotres u Turskoj", istakla je ona. Napominje da nam "medijska pismenost nije na zavidnom nivou" i da postoje građani koji i ne znaju kako zemljotresi uopšte nastaju.
U prethodnih devet dana, svet su obišle slike zemljotresom uništenih turskih i sirijskih gradova u kojima je više od 36 hiljada ljudi izgubilo život. Da nesreća gotovo nikad ne dolazi sama, pokazuju i teorije zavere i dezinformacije koje su, već u prvim satima nakon zemljotresa, kružile društvenim mrežama. Koje su to manipulacije u vezi sa zemljotresima u Turskoj i Siriji postale viralne, kako ih brzo raskrinkati, ali i sprečiti njihovo širenje?
Saša Sredanović stekla je veliku popularnost: već mesecima se, u ulozi sportske psihološkinje, pojavljuje u desetinama domaćih medija, gde govori o sportu, sportistima i sportskoj psihologiji, a najviše o sebi. Da su podaci iz njene biografije tačni, medijski publicitet koji je stekla bio bi sasvim opravdan, jer Sredanović sebe predstavlja kao sportsku psihološkinju FK Barselona, odnosno Barselonine akademije La Masije, s prethodnim radnim iskustvom u klubovima Olimpija Ljubljana, Atletik Bilbao i Real Betis. Iz svih ovih klubova je – međutim – Tragaču stigao negativan odgovor na upit o saradnji sa Sašom Sredanović.
Nedavna istraživanja sugerišu da je „prebunking” kroz „psihološku vakcinaciju”, čiji je cilj povećanje sposobnosti ljudi da identifikuju uobičajene tehnike dezinformisanja, deo rešenja u borbi protiv lažnih vesti i dezinformacija.
Portal Raskrikavanje je odnedavno postao verifikovani član Međunarodne mreže za proveru činjenica (International Fact-Checking Network - IFCN). Reč je o zajednici redakcija iz čitavog sveta koje se bave proverom činjenica (fektčekingom) i za koje je u procesu verifikacije utvrđeno da to rade nezavisno i nepristrasno. Među članicama su i Washington Post Fact-checker, PolitiFact, Snopes, AFP i drugi.
U viralnom videu sa Fejsbuka manipuliše se hronologijom događaja vezano za teroristički napad na Kule bliznakinje, kako bi se pobudila sumnja da je tragičan događaj - izrežiran. Suprotno insinuacijama na društvenim mražama, američki biznismen Lari Silverstajn osigurao je Svetski trgovinski centar u junu 2001. godine zato što ga je tada zakupio, a ne zato što je unapred znao kada će se napad dogoditi. Prema američkom Institutu za informacije o osiguranju, sve komercijalne polise osiguranja prodate u SAD pre 11. septembra pokrivale su terorističke incidente kao nešto što se podrazumeva. “Proročke reči” koje su, navodno trenutak pre napada, izgovorila deca tokom časa sa tadašnjim predsednikom Džordžom Bušom, zapravo su izmišljene.
Istinomer u saradnji sa organizacijom Transitions online iz Češke, koja je specijalizovana za obuku novinara, organizuje seriju od četiri jednosatna treninga iz oblasti provere činjenica. Onlajn sesije biće posvećene upotrebi koncepta prebunkinga u izgradnji otpornosti prema onlajn dezinformacijama, ocenama kredibilteta medija, savetima za borbu protiv dezinformacija putem Tiktoka, kao i pripremi fektčeking sadržaja za široku publiku.
Snimak aviona koji izleće iz mora deli se na Fejsbuku ovih dana uz netačnu tvrdnju da prikazuje tajni ruski avion”. Radi se o video montaži. Originalan snimak zapravo prikazuje lansiranje balističke rakete “Trident II D5” koja pripada američkoj ratnoj mornarici.
TV prilog emitovan na radikalnoj desničarskoj televiziji “One America News” (OAN) u kojem voditelj Pirson Šarp prezentuje svoju konspirativnu teoriju o “lažnom ratu u Ukrajini”, postao je viralan na Fejsbuku u Srbiji. Šarp je u prilogu uvezao neke odavno dekonstruisane dezinformacije sa mnoštvom neosnovanih optužbi na račun američkog milijardera i filantropa Džordža Sorosa i predsednika SAD Džoa Bajdena. Njegovo izlaganje obliluje nelogičnostima i nedovršenim argumentima koji se ne oslanjaju na činjenice.
Članak dnevnog lista “Informer” u kome se tvrdi da će “Rusija mobilisati i hrabru braću Srbe”, po već utvrđenom spisku, iako se već danima širi Fejsbukom — ne postoji. U pitanju je foto-montaža koja je u nekoliko različitih verzija našla svoj put do ogromnog dela korisnika društvenih mreža.
Početkom godine Švedska je osnovala Agenciju za psihološku odbranu, koja zapravo čuva građane od lažnih vesti i pokušaja malicioznih, spoljnih, uticaja. Trenutno - uglavnom ruskih i kineskih. U Srbiji tako nešto ne bi bilo moguće kažu novinari "fektčekeri". Misle da nije dobro da se bilo koja država bavi takvim poslom, a ruski uticaj kod nas je kažu "domaći proizvod".
