Slobodni i uplašeni novinari u Beloj kući: Ne diraj mi princa, gico 
Jelena Kleut – profesorka koja doživljava odmazdu zbog podrške svojim studentima 
Novinari i stres: Hajde da se lečimo 
Urednici portala „Novosti“ zabranjeno obavljanje posla na godinu dana zbog vređanja Zdenka Tomanovića 
Studentski uticaj 
Globalna mreža nezavisnih medija (IPI) pozvala je Vladu Srbije da preduzme "stvarne korake" ka kompromisu, nakon nedavnog sastanka sa Koalicijom za slobodu medija, koju IPI podržava.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić izjavio je danas, komentarišući ocenu predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić da su novi medijski zakoni „revolucionarni“, da je Medijska strategija iz 2020. godine bila revolucionarna, ali da je u novim zakonima ostalo nekoliko spornih mesta.
Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić rekla je da "Telekom preko drugih kompanija može da bude vlasnik medija, što zakonom nije zabranjeno".
Premijerka Ana Brnabić sastala se juče sa predstavnicima Ministarstva informisanja i telekomunikacija, medijskih i novinarskih udruženja i međunarodnim partnerima povodom završetka javne rasprave o Nacrtu zakona o javnom informisanju i medijima i Nacrtu zakona o elektronskim medijima. Iz Vlade je zvanično saopšteno da je postignut kompromis, ali sagovornici N1 ne dele sa njom mišljenje.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Željko Bodrožić kazao je da je Izmenama Zakona o elektronskim medijima koje se tiču "Telekoma" vlast faktički priznala da je pet godina radila nelegalne stvari i vršila krivična dela "osnivajući medije parama građana i trošeći milione dinara".
Predstavnici Saveta za medije, koji okuplja neka istaknuta prorežimska glasila, na poslednjoj javnoj raspravi u Novom Sadu nastavili da kompromituju Savet za štampu i nameću novu vrstu regulacije medija
Bez političke volje da se sprovode, novi medijski zakoni će biti mrtvo slovo na papiru, poručeno sa panel rasprave o novim medijskim zakonima, na kojoj se govorilo o ozakonjivanju vlasništva nad medijima u okviru Telekoma, besmislenom načinu na koji će se Savet za štampu tretirati na medijskim konkursima, kao i o tome da novi zakon neće omogućiti nezavisan rad REM-a
Ministarstvo informisanja i telekomunikacija obaveštava stručnu javnost, novinska i medijska udruženja, nevladine organizacije, organizacije civilnog društva, kao i druge zainteresovane strane da je sutrašnji okrugli sto u okviru javne rasprave povodom Nacrta zakona o javnom informisanju i medijima i Nacrta zakona o elektronskim medijima pomeren zbog proglašenja Dana žalosti.
Učesnici javne rasprave o Nacrtu zakona o javnom informisanju i medijima u Nišu bili su saglasni da član 39 Nacrta Zakona, kojim se propisuje da medijski sadržaj može proizvoditi pravno lice u javnoj svojini ako ne koristi državnu pomoć i ne obavlja delatnost od opšteg interesa, može predstavljati vraćanje države u medije na "mala vrata".
Nadležnosti Saveta za štampu, novine oko projektnog sufinansiranja medija, privatizacije i nepostojanje lokalnih medijskih servisa, samo su neke od tema o kojima se diskutovalo na javnoj raspravi o nacrtima medijskih zakona u Nišu. Najviše polemike, na ovoj, kao i prethodnoj javnoj raspravi, koja je održana u Beogradu, bilo je oko uvođenja Saveta za štampu u medijski zakon. Neki ovu novinu vide kao odličan predlog, drugi kao sporan, a najveća novinarska udruženja kažu da je ovako napisan – poguban za medijsku scenu.
Na ocenu javnosti data su dva medijska zakona – o javnom informisanju i medijima i o elektronskim medijima. Predlagač, Ministarstvo telekomunikacija i informisanja, ocenjuje da je reč o važnim propisima, usklađenim sa evropskom direktivom, a medijska udruženja da pojedine odredbe nisu u skladu sa Medijskom strategijom. Svoje predloge do kraja nedelje uputiće i RTS.
Okruglim stolom u Beogradu, bez velikih najava i pompe, počela je javna rasprava o nacrtu dva važna medijska zakona - o javnom informisanju i medijima i o elektronskim medijima. Ako predlozi budu usvojeni baš ovakvi kakvi su, a dosadašnji postupci ove vlasti nam govore da će upravo tako biti, onda će se dodatno učvrstiti „pravo” tabloida da lažu i kleveću na naslovnim stranama, a da za takvo ponašanje dobijaju novac svih građana. Nema mnogo vesti sa javne rasprave, niti je to tema koja ide među udarne vesti, jer je odavno jasno da je za popravljanje katastrofalnog stanja u srpskim medijima potrebno mnogo više od zakona.
Duboka razmimoilaženja između države i struke pokazala je prva runda javne rasprave o nacrtima dva medijska zakona. Zakon o javnom informisanju i medijima i Zakon o elektronskim medijima sadrže niz spornih rešenja, koja će, kako smatraju medijska udruženja, unazadatiti medijsku scenu u Srbiji. Na listi zamerki nalazi se to što se država zakonskim izmenama vraća u vlasništvo nad medijima.
Završeni su nacrti dva medijska zakona i počela je javna rasprava i ministar informisanja i telekomunikacija Mihajlo Jovanović je zadovoljan, tvrdi u intresu svih je da zakoni budu najbolji te da će svaki predlog koji može da ih unapredi biti prihvaćen. Spisak zamerki i predloga je dug, od toga da ase rešenjima zadržava sadašnjim savet REM-a, vraća vlasništvo države u medije do toga da se poništavaju ranije dobre prakse.
Učesnici prve javne rasprave o nacrtima zakona o javnom informisanju i medijima i Zakonu o elektronskim medijima kao sporne tačke istakli su nedostatak volje da važan kriterijum za dodelu novca na medijskim konkursima bude poštovanje etičkih standarda, povratak države u vlasništvo u medijima, kao i ignorisanje Medijske strategije u pogledu promene sastava Saveta REM-a. Ministar Jovanović pak tvrdi da je sve rađeno u skladu s tom strategijom.
Član Radne grupe za izradu Zakona o elektronskim medijima Rade Veljanovski izjavio je danas da nije prihvaćen zatev Radne grupe da se u momentu donošenja novog zakona izabere i ceo novi sastav Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM).
Ministarstvo informisanja i telekomunikacija je uputilo Nacrt zakona o javnom informisanju i medijima i Nacrt zakona o elektronskim medijima na javnu raspravu, koja će trajati do 7. oktobra 2023. godine.
Tokom jeseni planirana je javna rasprava o izmenama ključnih medijskih zakona čije se usvajanje očekuje do kraja godine. Rokovi za usvajanje novih zakona probijani su nekoliko puta, na njima je radilo nekoliko radnih grupa a nakon nekoliko meseci ćutanja, ministarstvo informisanja izašlo je sa predlozima koji prema tumačenju novinarskih udruženja i medijskih stručnjaka koji su učestvovali u radu na tim zakonima, pokazuju da je država prekršila dogovore o ključnim merama za reformu srpske medijske scene.
Šta se događa u dve godine dugom procesu izmena dva najvažnija medijska zakona koji stručnjaci nazivaju „simulacijom”? Kako vlada, suprotno izričitim stavovima medijske zajednice, pokušava da nemetne izmene koje omogućavaju državi da ima ulogu u izdavanju medija, REM-u da nastavi da radi u interesu vlasti, dok podrivaju status Saveta za štampu? Posledice su višestruke jer se nagrađuju mediji koji šire govor mržnje i propagandu i koje građani prepoznaju kao glavne generatore nasilja u društvu, neki su od zaključaka Analize procesa izmena medijskih zakona Slavko Ćuruvija fondacije
Predstavnici Ministarstva informisanja i telekomunikacija i Kabineta predsednice Vlade Srbije održali su sastanak sa medijskim i novinarskim udruženjima, članovima radne grupe i ekspertske radne grupe koji rade na izradi nacrta Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakonu o elektronskim medijima.
