25. dec 2020.

BIRN: Rast digitalnog oglašavanja – ali najviše novca ide ka Guglu, ne medijima

Tržište digitalnog oglašavanja beleži konstantan i stabilan rast, ali najveći deo novca za oglašavanje nije usmeren ka medijima, već kompanijama kao što su Gugl i Fejsbuk na ime oglašavanja na tim platformama, navodi se u najnovijem izveštaju Balkanske istraživačka mreža (BIRN) Srbija.

Kao jedan od najvećih problema ekonomske održivosti medija prepoznat je sve veći upliv društvenih mreža u medijsku ekonomiju, ali i kriza tradicionalnih modela oglašavanja, navodi se u izveštaju u okviru projekta „Gde je mesto medija u novim politikama upravljanja internetom?“.

Uvodeći nove tržišne igrače, novu tehnologiju proizvodnje i distribucije sadržaja, kao i nove poslovne odnose sa publikom i oglašivačima, digitalno okruženje dodatno usložnjava medijski sistem, ugrožavajući finansijski opstanak medija, navodi se u izveštaju BIRN.

I pored prodaje oglasnog prostora i proizvodnje medijskog sadržaja, u Srbiji država i dalje igra glavnu ulogu na tržištu i tako negativno utiče na tržišne odnose.

Digitalno tržište u 2019. godini iznosilo je 47,05 miliona evra, a zabeležen je rast mobilnog oglašavanja za 60 odsto, odnosno video oglašavanja za 45,67 odsto.

Dodatni izazov za medije predstavlja i pitanje kako motivisati publiku da plati za proizvedeni sadržaj, s obzirom na to da je u digitalnom prostoru ponuda sadržaja izuteno velika, a da su korisnici navikli da do njega dolaze besplatno.

Na oglašavanje na društvenim mrežama potrošeno je 11,79 miliona evra, a 10 miliona od toga samo na Fejsbuk, pokazuje istraživanje BIRN.

U posebno teškom ekonomskom stranju su lokalni mediji koji se suočavaju sa problemom ograničenog tržišta lokalnih oglašivača, malim kapacitetima za prilagođavanje onlajn sferi, kao i netransparentnom distribucijom novca iz lokalnih samouprava.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend