23. avg 2017.

Da li za kablovske operatore nacionalni kanali treba da budu besplatni?

Ni skoro dvadeset dana od isključenja televizija B92, Prva i Hepi iz ponude kablovskog operatora KDS Radijus Vektor koji je njihove programe zamenio programima N1, Grand 1 i Grand 2, njihov povratak u programski paket ovog operatora se ne nazire.

Jedino što smo iz saopštenja obe strane mogli da saznamo je da je Radijus Vektor, u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima i zahtevom REM-a, pre nego što je isključio iz programa TV B92, Prvu i Hepi, tražio saglasnost za prenošenje njihovih programa, ali je nije dobio jer su ove televizije tražile novčanu nadoknadu.

Televizije su u saopštenju navele da emitovanje bez naknade domaćim emiterima predstavlja njihovu „bezobzirnu diskriminaciju i dovođenje u neravnopravan položaj sa stranim kanalima“ kojima operatori plaćaju prenos medijskog sadržaja.

Mediji u Srbiji plaćaju dozvole i naknade za emitovanje medijskog sadržaja koji proizvode i, naravno, proizvodnju medijskog sadržaja. Taj program je preko antenskog sistema građanima besplatan. S druge strane, TV B92, Prva i Hepi smatraju da kablovskim operatorima ne treba da pripadne sva zarada od prodaje paketa usluga u kojima je i medijski sadržaj ovih televizija jer u njega operatori nisu uložili ni dinar.

Zakon o elektronskim medijima ovu oblast ne reguliše precizno, pa ostavlja prazan prostor za tumačenje da li emiteri imaju pravo da za emitovanje svojih sadržaja traže novčanu nadonadu od operatora, kao i da li su operatori obavezni da u svojim ponudama imaju i programe televizija sa nacionalnom frekvencijom.

Članom 100 Zakona o elektronskim medijima propisana je obaveza kablovskih operatora da “bez naknade“ prenose programe samo javnih medijskih servisa.

Osim javnih servisa, drugi emiteri sa nacionalnom frekvencijom nisu obuhvaćeni ovom odredbom Zakona, pa iz toga proizilazi da kablovski operatori nisu obavezni da njihove programe prenose, ali i da nacionalni emiteri nisu dužni da operatorima svoj sadržaj daju besplatno.

Advokat, stručnjak za medijsko i telekomunikaciono pravo Miloš Stojković kaže za sajt UNS-a da je apsolutno legitimno da proizvođači medijskog sadržaja za pravo prenosa svojih programa traže naknadu.

„Na proizvođaču medijskog sadržaja je da odluči da li će svoj program dati kablovskom operatoru i da li će ga dati bespatno ili ne“, kaže Stojković.

„Nigde u propisima, Zakonu o elektronskim medijima ili propisima REM-a nije predviđeno da oni moraju da daju svoje sadržaje operatorima, a kamoli besplatno“, kaže Stojković.

Ipak, kako navodi, ni operatori nemaju obavezu da ove kanale prenose.

„Zakonom o elektronskim medijima propisano je da operatori moraju da traže saglasnost za prenos medijskog sadržaja, zbog poštovanja autorskih prava, ali ne i da imaju obavezu da prenose programe nacionalnih televizija. Zakon o elektronskim medijima pravi razliku između zemaljskog emitovanja i drugih vidova prenosa (IPTV, kabl, satelit – DTH). Zato nastaje nerazumevanje. Nacionalne televizije u kablu imaju potpuno isti tretman kao i bilo koja druga televizija koja se emituje putem kabla (tako na primer sve nacionalne televizije moraju da pribave posebne dozvole za kabl iako imaju dozvole za zemaljsko emitovanje). Na kraju, kablovski operatori imaju samo zakonsku obavezu da besplatno prenose program javnih medijskih servisa“, kaže Stojković.

On podseća da u Zakonu postoji i odredba kojom se predviđa da REM treba da najmanje jednom u tri godine napravi listu televizijskih i radio programa koji na nacionalnom, pokrajinskom ili užem geografskom području ostvaruju javni interes u oblasti javnog informisanja i koje bi operatori distribucije medijskog sadržaja bili obavezni da prenose.

„Obaveza prenosa programa određenih kanala, takozvani ‘must carry’, prvi put je u Srbiji propisana Zakonom o elektronskim komunikacijama 2010. godine. Do sada je REM odluke o tome donosio ad hoc i uglavnom za lokalne medije koje su operatori bez opravdanog razloga isključivali iz svoje mreže. Ipak, ni naši ni evropski propisi ne određuju da ’must carry’ mora biti besplatan“, kaže Stojković.

On dodaje da REM do sada još uvek nije napravio ovu listu, ali da nije siguran ni da li bi trebalo da svi nacionalni kanali budu uvršteni u nju.

„Po Zakonu, ovi kanali mogu da budu uvršćeni na tu listu, ali samo ako su ispunjeni uslovi: pretežan broj korisnika na nekom području koristi usluge konkretnog operatora i da je mera neophodna da se ostvari javni interes i da se zaštiti medijski pluralizam. Pitanje je da li bi sve nacionalne televizije ispunile uslove koji se odnose na ostvarivanje javnog interesa. Pritom, ne treba zaboraviti da je osnovna logika ‘must carry’ zaštita medija od samovoljnog ponašanja operatora, a ne zaštita operatora od medija“, kaže Stojković.

On ističe da rešenje ovog problema vidi u radu na novoj Medijskoj strategiji tj. određivanju pravca u kojem će se regulativa kretati, kao i politika koje će važiti za  operatore i pružaoce medijskih usluga.

„Problem nije lako rešiv, država mora da odredi strateški pravac, ali to mora da uradi oprezno kako ne bi uništila tržište, jer na tržištu funkcionišu i mediji i operatori. Tek kada se, preko Medijske strategije, strateški opredeli, država treba da počne da radi na izmeni Zakona o elektronskim medijima. Možda je zakonodavac, ovako opširnim stavovima u Zakonu zapravo želeo da ovu oblast prepusti tržištu i da se prosto ne meša u to“, rekao je Stojković.

I prof. dr Stanko Crnobrnja smatra da je problem nastao jer Zakon nije regulisao ovu oblast. On za UNS kaže da naši medijski zakoni za stvarnošću zaostaju 25 do 30 godina.

„Oblast kablovskih televizija kod nas nije regulisana i zato imamo haos i anarhiju na tržištu. Ovo je direktna posledica toga što je ovaj problem van zakona, pa se ovakvi i slični problemi forumski rešavaju. Dve strane se javno prepucavaju i traže da im neko reši problem. Ko da im to reši? Niko se od nadležnih ne oglašava jer oblast nije regulisana Zakonom“, rekao je Crnobrnja UNS-u.

On smatra da se Zakon o elektronskim medijima apsolutno mora promeniti.

„Nije ovo jedini problem, znamo svi da postoji i problem sa prekograničnim emitovanjem. Neophodno je ozbiljno pristupiti reviziji Zakona“, kaže Crnobrnja.

Na telefon Radijus Vektora danima se niko ne javlja.

Na sajtu ovog operatora stoji poruka da bi TV B92, Prva i Hepi za njih trebalo da budu besplatni: „Obaveštavamo vas da je, zbog jednostrane odluke emitera da uvedu naplatu svojih TV kanala ka korisnicima koji ih gledaju putem kablovskih distributivnih mreža, onemogućena distribucija TV kanala Prva, B92 i Hepi kroz KDS Radijus Vektor. Radijus Vektor će nastaviti da čini maksimalne napore da sa ovim TV kanalima postigne dogovor koji će biti prihvatljiv, pre svega za naše korisnike i koji će omogućiti prisustvo navedenih TV kanala u ponudi, pod istim uslovima koji važe i za gledaoce koji ove TV kanale gledaju besplatno putem digitalne zemaljske TV“, stoji na sajtu ovog operatora.

1 komentar za: “Da li za kablovske operatore nacionalni kanali treba da budu besplatni?

  1. Dejan R. Popovic, dipl. inz.

    Ima pravo advokat Miloš Stojković kad ističe da rešenje ovog problema vidi u radu na novoj Medijskoj strategiji tj. određivanju pravca u kojem će se regulativa kretati, kao i politika koje će važiti za operatore i pružaoce medijskih usluga.

    U pravu je i prof. dr Stanko Crnobrnja kada smatra da je problem nastao jer Zakon nije regulisao ovu oblast (?!).

    Ovakva situacija je neodrziva u pravom, regulisanom sistemu trazisne privrede, ali je odrziva u samoregulativnom sistemu trzistne privrede.

    Trzisna privreda, po Karlu Polaniju („Velika transformacija“), jeste privredni sistem koji kontrolisu regulisu i usmeravaju sama trziata; red u proizvodnji i raspodeli dobara poveren je tom samoregulativnom mehanizmu. Peivreda te vrste prizilazi iz ocekivanja da se ljudaska bica ponasaju na nacin koji im omogucava da postignu maksimalnu novcanu dobit. Ona predpostavlja postojanje trzista u kojima ce ponuda raspololozive robe (ukljucujuci usluge) po odredjenoj ceni odgovarati potraznji robe po toj ceni. Pretpostavlja postojanje novca, koji funkcionise kao kupovna moc u rukama vlasnika. Proizvodnja ce onda kontrolisati cene, jer ce profit onih koji upravljaju proizvodnjom zavisiti od njih; raspodela dobara takodje ce zavisiti od cena, jer cene formiraju prihode, a pomocu tih prihoda proizvedena dobra raspodeljuju se medju clanovima drustva.Pod tim predpostavkama, red u proizvodnji i distribuciji dobara obezbedice iskljucivo cene.

    Nije logicno da pruzalc medijske usluge (proizvodjac programa ili medijskog sadrzaja) i krajnji korisnik (gledalac, slusalac) placaju pruzaocu (tele)komunikacione usluge (operatoru). Logicno i regularno bi bilo da pruzalc medijse usluge pruza svoju medijsku uslugu (proizvod), uz odredjenu naknadu, pruzaocu komunikacione usluge. S druge strane, bilo bi logicno i regularno da pruzalac komunikacione usluge (operator), uz odgovarajucu pretplatu, pruza svoju uslugu krajnjem korisniku (pretplatniku).

    Mislim da bi na ovaj nacin trebalo strateski planirati i regulisati trziste proizvodnje, distribucije i krajnjeg koriscenja medijskih sadržaja, da bi se izbegle teskoce navedena u ovom tekstu, kao i zastitili potrocaci (krajnji korisnici)..

    23. avg 2017. at 22:34

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend