23. jan 2020.

Vilotić: Junajted grupa ni dinar za autorska prava

Regulatorno telo za elektronske medije trebalo bi da javno kaže zbog čega pojedini mediji u Srbiji i dalje ne plaćaju nadoknadu udruženjima autora muzike, filmova i izdavačima za sadržaj koji koriste u proizvodnji programa, kaže direktor Organizacije proizvođača fonograma Srbije (OPFS) Nikola Vilotić.

Vilotić za „Novosti“ ukazuje da je izgovor za neplaćenje činjenica da su ti mediji registrovani u drugoj državi i navodi da je među njima i kompanija „Junajted grupa“, sa svojim kanalima N1, Sport klub, Nova S…

Kako ističe, sporno pitanje je isplivalo kada je došlo do usvajanja izmena Zakona o autorskim i srodnim pravima.

Njihova organizacija je, kako se dodaje, polovinom decembra uputila pismo REM, kako bi se tačno utvrdila nadležnost i ti emiteri prebacili na domaće, jer je signal preko kojeg se emituju ti programi „Junajted medija“ iz Beograda, a samo im je formalno izdata dozvola u Luksemburgu.

„Potrebno je da se firme koje emituju kanale, a nalaze se u našoj zemlji, proglase emiterima u nadležnosti Republike Srbije i to u skladu sa članom 45. Zakona o elektronskim medijima i članom 5. Zakona o potvrđivanju Evropske konvencije o prekograničnoj televiziji“, kaže Vilotić.

Tu se, objašnjava, propisuje da su u nadležnosti naše zemlje one firme koje su osnovane u Republici Srbiji.

„Sve firme “Junajted grupe“ bi trebalo da budu srpske, jer ovde rade, posluju, emituju program. Oni SOKOJ-u ništa ne plaćaju, nemaju izdatu dozvolu REM-a, a ni REM nama ništa do sada nije odgovorio. “Junajted grupa“ ima dozvolu za emitovanje, ali je ona registrovana u Luksemburgu“, navodi on.

U SOKOJ-u su za „Novosti“ rekli da je preporuka njihovog Upravnog odbora bila da se i oni obrate REM-u zbog ovog problema.

Ipak, nisu znali da objasne da li kompanija „Junajted grupa“ krši neko pravo ili ne.

Prema njihovim rečima, prvo je potrebno da nadležni organ – REM, utvrdi činjenično stanje, pa da na osnovu toga oni vide kako mogu da postupe.

„Sada ne znamo kakve su činjenice i ne možemo ništa da primenimo. Tako da sada ne možemo da govorimo krše li zakon ili ne“, navode u SOKOJ-u.

Profesor i TV reditelj Stanko Crnobrnja kaže za „Novosti “ da svi sukobi na tržištu elektronskih komunikacija u Srbiji jesu direktna posledica, kako kaže, katastrofalnih medijskih zakona iz 2014. godine.

„Ironija je u tome što su se ti zakoni slavili kao harmonizovani sa evropskim zakonodavstvom, što je, naravno, potpuno netačno, jer u EU ne postoje harmonizovani zakoni u oblasti elektronskih medija. Ništa nije vredelo što smo još tad ukazivali da će doći upravo do ovakvih sukoba, u kojima su najveći gubitnici pripadnici publike, ali i opšti javni interes kao takav“, navodi Crnobranja.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend