Vilotić: Junajted grupa ni dinar za autorska prava

Vilotić za „Novosti“ ukazuje da je izgovor za neplaćenje činjenica da su ti mediji registrovani u drugoj državi i navodi da je među njima i kompanija „Junajted grupa“, sa svojim kanalima N1, Sport klub, Nova S…

Kako ističe, sporno pitanje je isplivalo kada je došlo do usvajanja izmena Zakona o autorskim i srodnim pravima.

Njihova organizacija je, kako se dodaje, polovinom decembra uputila pismo REM, kako bi se tačno utvrdila nadležnost i ti emiteri prebacili na domaće, jer je signal preko kojeg se emituju ti programi „Junajted medija“ iz Beograda, a samo im je formalno izdata dozvola u Luksemburgu.

„Potrebno je da se firme koje emituju kanale, a nalaze se u našoj zemlji, proglase emiterima u nadležnosti Republike Srbije i to u skladu sa članom 45. Zakona o elektronskim medijima i članom 5. Zakona o potvrđivanju Evropske konvencije o prekograničnoj televiziji“, kaže Vilotić.

Tu se, objašnjava, propisuje da su u nadležnosti naše zemlje one firme koje su osnovane u Republici Srbiji.

„Sve firme “Junajted grupe“ bi trebalo da budu srpske, jer ovde rade, posluju, emituju program. Oni SOKOJ-u ništa ne plaćaju, nemaju izdatu dozvolu REM-a, a ni REM nama ništa do sada nije odgovorio. “Junajted grupa“ ima dozvolu za emitovanje, ali je ona registrovana u Luksemburgu“, navodi on.

U SOKOJ-u su za „Novosti“ rekli da je preporuka njihovog Upravnog odbora bila da se i oni obrate REM-u zbog ovog problema.

Ipak, nisu znali da objasne da li kompanija „Junajted grupa“ krši neko pravo ili ne.

Prema njihovim rečima, prvo je potrebno da nadležni organ – REM, utvrdi činjenično stanje, pa da na osnovu toga oni vide kako mogu da postupe.

„Sada ne znamo kakve su činjenice i ne možemo ništa da primenimo. Tako da sada ne možemo da govorimo krše li zakon ili ne“, navode u SOKOJ-u.

Profesor i TV reditelj Stanko Crnobrnja kaže za „Novosti “ da svi sukobi na tržištu elektronskih komunikacija u Srbiji jesu direktna posledica, kako kaže, katastrofalnih medijskih zakona iz 2014. godine.

„Ironija je u tome što su se ti zakoni slavili kao harmonizovani sa evropskim zakonodavstvom, što je, naravno, potpuno netačno, jer u EU ne postoje harmonizovani zakoni u oblasti elektronskih medija. Ništa nije vredelo što smo još tad ukazivali da će doći upravo do ovakvih sukoba, u kojima su najveći gubitnici pripadnici publike, ali i opšti javni interes kao takav“, navodi Crnobranja.