24. apr 2015.

Brutalni obračun umesto odgovora na neprijatna pitanja zaštitnika građana

Sasa_Jankovic_cenzolovkaPokušaji kompromitacije Saše Jankovića traju mesecima, od njegovih pitanja o incidentu sa premijerovim bratom, padu helikoptera ili prisluškivanju političkih partija. Najprizemniji napad počeo je nedavno, pošto je Janković upozorio na zabrinjavajuće stanje ljudskih prava i na zastrašivanje medija i novinara optužbama da su strani ili tajkunski plaćenici

Takozvana „Afera pištolj“, odnosno medijska hajka protiv zaštitnika građana Saše Jankovića koju je pokrenuo dnevni list Informer, predstavlja nedopustivu manipulaciju predstavnika države i funkcionera Srpske napredne stranke s ciljem da kompromituju nezavisnu instituciju čiji je zadatak kontrola vlasti.

Među medijima se tu već vidi jasna linija razgraničenja. S jedne strane su Informer i TV Pink, koji se sve bezobzirnije stavljaju u službu vladajuće partije, kršeći pritom sve profesionalne i moralne standarde, a sa druge televizije B92 i N1, kao i dnevni listovi Blic i Danas, koji nedvosmisleno ukazuju na to da je reč o napadu na instituciju ombudsmana, prenoseći i reakcije javnosti i međunarodnih institucija na ove napade.

Do emisije “Da, možda, ne” autorke Olivere Kovačević, emitovane u četvrtak 23. aprila, posebno je bio problematičan RTS, koji se, umesto da ispuni svoju zakonsku obavezu i temeljno izvesti građane o čemu je zapravo reč, u svim ostalim emisijama krije iza agencijskih vesti i, glumeći uravnoteženo izveštavanje, zapravo učestvuje u režimskoj harangi.

Nasuprot tome, pomenuta emisija bila je prvi i zasad jedini primer profesionalno organizovane rasprave na ovu temu na televiziji sa nacionalnom frekvencijom, pri čemu je voditeljka strogo pazila da razgovor ne skrene u tabloidne vode.

Mračne tajne Informera

Da li su ove ocene preoštre? Hajde da pogledamo šta se zapravo desilo. Informer je u subotu 18. aprila objavio, pod naslovom „NAJMRAČNIJA TAJNA SAŠE JANKOVIĆA! On ne želi da ovo znate!“ da je 1993. godine bio privođen i saslušavan zbog držanja nelegalnog oružja kojim je počinjeno samoubistvo, ali da je taj slučaj zataškan i nikada nije do kraja istražen, te da su ga vlasti (ne sadašnje, dakako) godinama ucenjivale tim slučajem.

Sve i da je ova priča završena, kao što po svemu sudeći nije, nastupila je nemerljiva i nepopravljiva šteta. Naneta je Saši Jankoviću lično, jer su izneti njegovi bolni lični podaci koji, kako se ispostavilo, nemaju veze sa javnom funkcijom koju vrši, a sve s namerom da mu se nanese ljaga. Naneta je šteta samoj instituciji ombudsmana, a porodica Jankovićevog pokojnog prijatelja se povlači po medijima zbog nečijih dnevnopolitičkih potreba

Tekst je odmah prihvatila televizija Pink, citirajući ga u svojim informativnim emisijama. Možda se, s obzirom na reputaciju Informera i Pinka, niko ozbiljan na ovo ne bi ni osvrnuo, da se već u ponedeljak u priču nije uključio ministar policije Nebojša Stefanović, koji je najavio je da će konsultovati Tužilaštvo u vezi sa ovim tvrdnjama za koje je „saznao iz medija“, ali i o drugim „interesantnim pitanjima – da li je to oružje bilo registrovano i na čije ime, te da li je za to oružje postojala dozvola“.

Tek kasnije u ponedeljak, iz reakcije Saše Jankovića na Stefanovićeve izjave saznajemo detaljnije o čemu je reč: pre ravno 22 godine, u Jankovićevom stanu i njegovim pištoljem samoubistvo je počinio njegov prijatelj. Istraga nije našla razlog da zaključi da je Jankovićev prijatelj umro na neki drugi način, Janković je na lice mesta stigao posle samog događaja, a oružje je bilo uredno registrovano, o čemu MUP ima dokumentaciju.

Ministar se ne da, izjavljujući da, doduše, policija ne može ponovo da vodi istragu zbog apsolutne zastarelosti dela, ali su mu dostupni „samo“ podaci iz policijskog izveštaja.

„Janković Saša, zapeta, za pištolj CZ 99, zapeta, fabrički broj 42004 ne poseduje oružni list, tačka“, pročitao je iz zapisnika ministar Stefanović.

On je rekao i da će informacije o pištolju dostaviti čim se nađe pisana dokumentacija, jer ne postoji u elektronskoj evidenciji.

Na pitanje novinara ko medijima odaje ove informacije, koje ne bi trebalo da su javno dostupne jer je reč o ličnim podacima,  ministar Stefanović odgovara:

„Dokumenta u to vreme nisu bila u elektronskoj formi, već su se kucala na mašinama. Ako vi znate ko je sve mogao da ima kopiju takve dokumentacije i ko je sve u tome učestvovao, ja ću vrlo rado poslušati vaš savet.“

Evo saveta: Odakle bi Informer mogao da dobije ovakve informacije, ako ne iz policije?

I još nekoliko pitanja/saveta za ministra:

– Nije li odavanje takve informacije od strane službenog lica zapravo krivično delo?

– Da li je posao ministra da vodi istrage (pa i da o tome „konsultuje Tužilaštvo“)?

– Da li je policija reagovala na neke svežije i utemeljenije navode medija koji se tiču mnogo ozbiljnijih krivičnih dela?

Ali, Stefanović je već tada nagovestio, samo mi nismo shvatili, u kom će smeru „voditi istragu“, koju je naglasio da neće voditi, jer za to ne postoji zakonska mogućnost.

„Ponavljam, ne radi se oružju, da li je bilo oružja ili nije, već o tome da je jedan čovek izgubio život. Da li se sam ubio ili se desilo nešto drugo, ja to ne mogu da tvrdim“, rekao je tada ministar.

Stefanović se pravi nevešt

Već tu je tok događaja skrenuo na stranputicu koju su trasirale vlasti: Umesto da se pitaju ko i zašto pokušava da diskredituje ombudsmana i da li se zarad toga zloupotrebljava položaj i krši zakon, mediji nadalje prevashodno prate da li je Janković kriv za nečije samoubistvo (ili, kao što će se videti kasnije, nešto još gore), a samo neki od njih redovno podsećaju na kontekst, kao N1 ili dnevnik Danas u redakcijskom komentaru „Disciplinovanje“, objavljenom u sredu.

Činjenica da se iz objavljenih dokumenata jasno vidi da je Janković o registraciji oružja govorio istinu, a Informer lagao, dok je ministar Stefanović, u najmanju ruku, obmanuo javnost, sada malo koga interesuje

A kontekst je da zaštitnik građana već mesecima postavlja vlasti pitanja koja ona ne želi ni da čuje, a kamoli da na njih odgovara (o incidentu sa premijerovim bratom na dan Parade ponosa, padu helikoptera, prisluškivanju političkih partija…) i da je 14. aprila podneo izveštaj o svom radu u protekloj godini, u kojem kaže da je 2014. stanje ljudskih prava bilo zabrinjavajuće, a da se „sa pozicije izvršne vlasti emituje da su oni koji izražavaju kritičko mišljenje strani i tajkunski plaćenici, koji ne vole državu“ i da to izaziva strah kod medija i novinara.

Posle toga je usledila prava salva napada funkcionera SNS na Jankovića i poziva da podnese ostavku.

„Saša Janković predstavlja sramotu, a ne zaštitu za građane Srbije“, rekao je poslanik SNS Aleksandar Jovičić.

Sve to, naravno, nije navelo ni Informer, ni bratski mu Pink da se dozovu pameti. Informer na naslovnoj strani od srede tvrdi da je DOKAZANO da Janković laže, a vlasnik TV Pink Željko Mitrović još u utorak upućuje zaštitniku građana otvoreno pismo pod nazivom „Greh Saleta Prangije“ u kojem, na sebi svojstven prizeman način, koristi novonastalu situaciju da se odbrani od zahteva Saše Jankovića za zabranu jedne emisije Mitrovićeve televizije. Normalno, kada ovu ujdurmu u slične svrhe koristi ceo SNS, zašto ne bi i Željko Mitrović?

Ovde nije jasno zašto nije reagovalo Regulatorno telo za elektronske medije, jer Mitrović po ko zna koji put zloupotrebljava nacionalnu frekvenciju na sličan način.

U najnovijoj epizodi ove sve više tragedije, a sve manje komedije, ministar Stefanović na sajtu MUP-a u sredu uveče objavljuje policijske zapisnike, balističke nalaze i famozni oružni list, pravdajući to velikim interesovanjem javnosti i zahtevom poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića. Istini za volju, Šabić je zatražio da se objave podaci o oružju, jer je Janković u medijima optuživan da je nelegalno posedovao oružje, ali ne i ostala dokumenta.

Istina malo koga interesuje

Njihovo objavljivanje, opet bez jasnog pravnog osnova, poslužilo je za dizanje hajke na ombudsmana na viši, još bestidniji nivo. Činjenicu da se u tim izveštajima kaže da su na Jankovićevim rukama nađeni tragovi baruta istakli su gotovo svi mediji koji su o ovome izvestili, insinuirajući tako, svesno ili nesvesno, da je Janković dublje umešan u smrt prijatelja. To što je Janković objasnio kako je do toga došlo, te da i u samom izveštaju piše da je do kontaminacije barutnim česticama moglo doći na mnogo načina, neće pomoći da šira javnost zaključi da je reč o potpuno beznačajnom podatku, jer da je beznačajno, je li, zašto bi svi to isticali.

Novinari znaju koja je moć naslova kod prosečnog čitaoca, odnosno da mnogi i ne čitaju dalje od naslova, a da će mnogi od onih koji čitaju, ceo tekst tumačiti na osnovu utiska koji su stekli iz naslova

Činjenica da se iz objavljenih dokumenata jasno vidi da je Janković o registraciji oružja govorio istinu, a Informer lagao, dok je ministar Stefanović, u najmanju ruku, obmanuo javnost (iz objavljenih dokumenata se vidi da ni izveštaji, do kojih je ministar tako ekspresno došao, nisu čuvani u elektronskom obliku), sada malo koga interesuje.

Tako su se svi mediji koji su ovo istakli u naslov (ili u slučaju elektronskih medija, kao što je uradio RTS, u najave) svrstali u tabloide. Jer, novinari znaju koja je moć naslova kod prosečnog čitaoca, odnosno da mnogi i ne čitaju dalje od naslova, a da će mnogi od onih koji čitaju, ceo tekst tumačiti na osnovu utiska koji su stekli iz naslova.

Zbog toga je, sve i da je ova priča završena, kao što po svemu sudeći nije, nastupila nemerljiva i nepopravljiva šteta. Naneta je Saši Jankoviću lično, jer su izneti njegovi bolni lični podaci koji, kako se ispostavilo, nemaju veze sa javnom funkcijom koju vrši, a sve s namerom da mu se nanese ljaga. Naneta je šteta samoj instituciji ombudsmana, jer kakva je to institucija, kad je čine, po tvrdnjama nekih veoma uticajnih medija, kriminalci. Naneta je šteta porodici Jankovićevog pokojnog prijatelja, koja se povlači po medijima i otvaraju im se stare rane, koje ionako ne zarastaju, a sve zbog nečijih dnevnopolitičkih potreba.

Naneta je šteta društvu u celini, jer je produbljena podela između zastupnika i protivnika sadašnje vladajuće garniture, što u trenutku kada se između vlasti i opozicije događaju i fizički obračuni – nikako nije dobro.

A Informer tera dalje. U sredu je izašao sa naslovnom stranom na kojoj piše da je „Janković pod istragom zbog sumnje da je namestio samoubistvo u svom stanu“. Sa uskličnikom na kraju, naravno. Informer, izgleda, opet zna nešto što će ministar policije tek „saznati iz medija“. Prvi je to shvatio upravo Pink, koji je u četvrtak glavnog i odgovornog urednika Informera Dragana J. Vučićevića pozvao da u svojstvu stručnjaka (baš tako su rekli) komentariše balistički izveštaj.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend