22. jul 2014.

Dva pravca istrage u slučaju Milana Pantić

Milan Pantić, Foto: www.novosti.rs

Milan Pantić, Foto: www.novosti.rs

Kada je prošlo toliko mnogo vremena, kada je priča toliko puta ispričana na sve načine – od štampe do dokumentarnih filmova – i kada se čini da tu apsolutno nema ništa novo da se kaže – događaji umeju da iznenade.

Tako je i u slučaju ubijenog jagodinskog novinara – dopisnika Večernjih novosti Milana Pantića. On je ubijen 11. juna 2001. godine, u ranim jutarnjim satima u ulazu zgrade u kojoj je stanovao dok se vraćao iz prodavnice. Forenzički tragovi koji su pronađeni na licu mesta propisno su fiksirani, obrađeni, izuzeti i uredno se čuvaju, tvrde policijski izvori. Slika mirne svakodnevnice grada u unutrašnjosti kakav je Jagodina, dočarana detaljima da su deca iz Pantićeve zgrade umalo srela ubice, jer se zločin dogodio u vreme kada kreću u školu, doprinela je umnogome interesovanju javnosti za slučaj. Još više, slučaj je ogolio činjenicu da su novinari mnogo izloženiji pritiscima, a i drastičnim napadima kao što je bio ovaj, u malim sredinama, gde se svi poznaju, i to već generacijama.

Nezvanična verzija koja se mogla čuti u bezbednosnim krugovima svih ovih godina glasila je da jednostavno nije moguće povezati izvršioce sa dokazima, odnosno da je slučaj, kako se to kaže, policijski moguće rešiti, ali ne i za optužnicu i sud.

Međutim, da li je to potpuna istina? Ako se pažljivo prati rad Komisije za istinu o ubijenim novinarima, čini se da, iako je od Pantićevog ubistva prošlo više od deset godina, razrešenje „vuče“ pozadinu koja se dotiče dve najbolnije sfere iz bliske prošlosti – rata i privatizacije. Preciznije rečeno, zločinačkog nasleđa iz jugoslovenskih ratova i pljačkaških zloupotreba u privatizaciji. I po ko zna koji put pokazujući da između te dve sfere postoji vrlo tesna i, za obične građane, zastrašujuća podudarnost.

Kritičari rada Komisije mogli bi da primete da je od kraja ovogodišnje izborne kampanje utihnuo njen rad, odnosno barem je izostalo saopštavanje o naprecima u istrazi. Takođe bi naveli da nije prvi put da neka vrsta predizbornog obećanja bude i razrešenje ubistva novinara, a da se posle izbora jednostavno, ništa ne dogodi.

Međutim, ko pažljivije prati situaciju, mogao je da uoči da je pisanje štampe o istrazi Pantićevog ubistva utihnulo nakon nekoliko reagovanja onih koji su u toj istrazi bili pomenuti. U poslednjem slučaju reč je o pismu, blago rečeno, upozorenja iz Nemačke koje je objavljeno u aprilu ove godine.

Kritičari rada Komisije mogli bi da primete da je od kraja ovogodišnje izborne kampanje utihnuo njen rad, odnosno barem je izostalo saopštavanje o naprecima u istrazi.

Ali, krenimo redom. Valja se podsetiti da je u septembru 2012. objavljeno da Vlada Srbije namerava da osnuje nezavisnu Komisiju za ispitivanje ubistva novinara, odnosno da će podržati inicijativu glavnog urednika B92 Verana Matića, saopštenu i podržanu na skupu OEBS. Skup je održan u Beogradu, i izrečenu inicijativu podržala je predstavnica OEBS za medije Dunja Mijatović. U januaru te godine Komisija je odlukom Vlade i osnovana, za predsednika je izabran Veran Matić, a u sastav su ušli predstavnici novinarskih udruženja NUNS, UNS, kao i ovlašćeni službenici policije i BIA. Članovi Komisije obavezali su se da će sve što saznaju čuvati kao službenu tajnu, dobili su pristup podacima iz istrage, a mandat se odnosio na ubistva novinara Slavka Ćuruvije, Milana Pantića i smrt Dade Vujasinović. Zbog nekih neslaganja i povlačenja iz Komisije (Vesna Mališić, Vukašin Obradović) predstavnik NUNS je postao novinar iz Jagodine, dok u ime UNS novinarsku struku predstavlja Ljiljana Smajlović. U narednim mesecima, u mandat Komisije je uvrštena i pogibija radnika RTS tokom NATO bombardovanja, na inicijativu članova porodica stradalih.

Najveći publicitet dobila je prva istraga – ubistvo Ćuruvije u aprilu 1999 – koja je zahvaljujući svedočenju nekadašnjeg komandanta JSO Milorada Ulemeka Legije i dovela do krivičnog postupka. Optužnica protiv četvorice bivših funkcionera DB podignuta je u junu ove godine, i ako bude potvrđena, očekuje se da na jesen počne suđenje. Na 13. godišnjicu ubistva Pantića, Veran Matić je izjavio da očekuje isti epilog u narednoj godini – podizanje optužnice i za ubistvo jagodinskog novinara.

Zato se kao pitanje u razgovoru za ovaj tekst nametnulo da li Komisija ima ograničen mandat, odnosno postoji li rok do kada rad treba da bude završen. – Mandat Komisije trajaće dok se ubistva ne razreše, odgovorio je Matić za Danas Pravo. Sumirajući dosadašnje rezultate, on je naveo da postoje dva pravca istrage, poslovanje Jagodinske pivare i privatizacija cementare „Novi Popovac“ kod Paraćina, kao i jedan „međupravac“.

Očekivanja

Pojedini mediji objavili su da se krajem ovog leta očekuje završetak istrage i pokretanje krivičnog postupka u slučaju Milana Pantića. Međutim, za razliku od slučaja Ćuruvija, gde se spekulisalo mesecima ranije o mogućim svedocima i njihovim iskazima, zasada u nezvaničnim informacijama nema naznaka ko je potencijalni svedok, a ko osumnjičeni, od ljudi za koje je pomenuto da su, ili će biti, saslušani.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend