Upitan kako je moguće da su odluke o emisijama TV B92 donosili ljudi koji rukovode Prvom televizijom, profesor dr Rade Veljanovski sa katedre za žurnalistiku Fakulteta političkih nauka u Beogradu kaže:
„U izveštaju o pritiscima i kontroli medija koji je još 2011. godine uradio Savet za borbu protiv korupcije, u vreme kada je na čelu ovog tela bila Verica Barać, prikazana je vlasnička struktura dve televizije sa nacionalnom frekvencijom, TV Prva i TV B92, kao objašnjenje zašto se u javnosti sumnja da je njihov vlasnik isti. Te sumnje nikada nisu zvanično potvrđene, a tadašnji potpredsednik saveta Republičke radiodifuzne agencije (RRA), Goran Karadžić, više puta je izjavljivao da prema postojećoj dokumentaciji ta veza ne može da bude dokazana. Da je dokazana, to bi predstavljalo kršenje zakona, jer po tadašnjem Zakonu o radiodifuziji bilo je zabranjeno da jedan vlasnik ima dve ili više televizija sa nacionalnom frekvencijom.
Po novom Zakonu o javnom informisanju to je sada moguće”, objašnjava profesor Fakulteta političkih nauka, Rade Veljanovski.
– Novi zakon predviđa da jedan vlasnik ne može da ima elektronske medije čiji ukupni udeo u publici iznosi više od 35 odsto. Teorijski, dakle, on sada može da bude vlasnik i TV Prva i TV B 92, što ranije nije bilo moguće. On može da bude vlasnik i svih pet televizija sa nacionalnom frekvencijom ukoliko njihov ukupni udeo u gledanosti ne prelazi 35 odsto. Problematično je pitanje ko će da utvrđuje to kada je neko dostigao taj procenat od 35 odsto, ko će obavljati istraživanja o gledanosti. Ti mehanizmi u zakonu nisu baš najbolje razrađeni – ističe profesor Veljanovski.
„Ako je vlasnik TV Prve i TV B 92 ista osoba ili grupa ljudi, onda vlasnik Prve, može da radi sa programom B 92 šta hoće. U normalnom i demokratskom svetu pretpostavlja se da vlasnik koji kupi neku televiziju neće menjati na njoj ono što je najbolje bez obzira na to što je on vlasnik. Da će i dalje podsticati one sadržaje koji su se već afirmisali u publici i koje publika očekuje od te televizije. Ali za tako nešto ne postoje nikakve zakonske garancije” – kaže profesor Veljanovski.
Savet za štampu godinama ukazuje na brutalne sadržaje u medijima, ali ih država uporno nagrađuje: Da li je njegov uticaj moguće osnažiti?
Kolega robot na novinarskom zadatku: Šta mu je dozvoljeno, a šta nije. Za sada
Da li je Vlada Srbije odustala od zahteva za sankcije medijima koji promovišu nasilje i ne vode računa o mentalnom zdravlju mladih?
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.