24. mar 2016.

Otvoreno pismo Vladi Srbije: Vlast da prestane sa ugrožavanjem vladavine prava u sferi javnog informisanja

vlada_srbijeOrganizacije civilnog društva, potpisnice otvorenog pisma, zahtevaju od Vlade Srbije i nadležnih ministarstava da prestanu da doprinose konfuziji u sferi javnog informisanja i prestanu sa kršenjem medijskih zakona. Dosadašnjim postupcima, Vlada je samo doprinosila daljem ugrožavanju vladavine prava u sferi javnog informisanja

Predizborni proces nikako ne sme da bude alibi Vladi Srbije i nadležnim ministarstvima da javnost ne dobije odgovore na brojna, sporna pitanja u procesu medijskih reformi, a pogotovo ne sme da bude alibi za kršenja medijskih zakona zarad političke kontrole nad medijima.

Organizacije civilnog društva smatraju da je, bez obzira na izborni proces, potrebno pokrenuti široku javnu raspravu koja će rezultirati izmenom medijskih zakona kako bi se smanjile mogućnosti zloupotrebe i povećala efikasnost u njihovom sprovođenju. Široka javna rasprava treba da prati i donošenje zakona koji će uređivati oblast javnog oglašavanja, jer se i u ovoj sferi kriju mnogobrojni mehanizmi koji omogućavaju vlastima da kontroliše medije.

„Slučaj Tanjug” predstavlja jedno od najdrastičnijih kršenja medijskih zakona i vladavine prava u zemlji, te zahtevamo od Vlade Srbije i nadležnog ministarstva da javnosti saopšti ko je i kako omogućio ovoj novinskoj agenciji da još uvek aktivno radi iako je još 31. oktobra doneta odluka o njenom gašenju. Postojanje ove agencije, naročito u predizbornom periodu, dovodi do dodatnog kršenja medijskih sloboda i objektivnosti medijskog izveštavanja.

Organizacije civilnog društva su zabrinute i zbog svakodnevnih informacija o drastičnom kršenju medijskih zakona u sferi konkursnog sufinansiranja medijskih sadržaja. Veliki broj lokalnih samouprava, suprotno Zakonu o javnom informisanju i medijima, konkursna sredstva koristi za sopstvenu promociju i političku propagandu. Postoji osnovana sumnja da su sredstva dobijena po javnom konkursu za sufinasiranje javnog interesa u sferi javnog informisanja u pojedinim lokalnim samoupravama zapravo iskorišćena za kupovinu državnih medija. I pored uočenih problema, Ministarstvo kulture i informisanja odbilo je predloge da omogući organizacijama civilnog društva da budu aktivno uključene u ovaj proces kao njihovi kontrolori i evaluatori, i da na taj način štite javni interes.

Organizacije civilnog društva upozoravaju da transparentnost vlasništva nad medijima još uvek ne postoji, iako su to novi zakoni morali da omoguće.

Pored navedenih, ukazujemo i na niz drugih problema u medijskoj sferi: blokadu procesa besplatne podele akcija zaposlenima, nejasnoće oko PDV-a za medijske projekte, problem javnih nabavki preko kojih organi vlasti “podobnim” medijima dodeljuju značajna sredstva i slično. Praktično, postojeća konfuzija u bezmalo svim oblastima otvara prostor za manipulacije i nekažnjivost u kršenju medijskih zakona.

Organizacije civilnog društva takođe podsećaju da su vladavinu prava ozbiljno ugrozile i odluke Skupštine Srbije da se blokira izbor članova Saveta REM-a iz redova organizacija civilnog društva i onih koje je predložila Skupština Vojvodine, čime je prekršen i Zakon o elektronskim medijima i Poslovnik Narodne skupštine. Tim odlukama vladajuća većina je još jednom stavila do znanja da je spremna da krši zakone i ugrožava nezavisne institucije zarad apsolutne kontrole nad medijima. Takođe, ističemo da je nedopustivo da se za članicu Saveta REM-a bira političarka i psihološkinja Aleksandra Janković, koja je 2008. godine proglašena za najhomofoba godine i u više navrata javno iskazivala svoje diskriminatorne stavove prema manjinskim zajednicama. Podsećamo da je, po Zakonu o elektronskim medijima, Regulatorno telo za elektronske medije (REM) samostalna, nezavisna institucija koja se između ostalog bavi i kontrolom poštovanja etičkih standarda.

Vladavinu prava u sferi medija ugrožava i činjenica da ne postoji ili su nepoznati mehanizmi sankcionisanja onih predstavnika vlasti, na bilo kom nivou, koji krše medijske zakone. Takođe, svedoci smo i drastično povećenog broja napada na novinare, pri čemu mere koje su predviđene akcionim planom za poglavlje 23 u vezi izgradnje mehanizma za zaštitu novinara, nisu implementirane ni nakon isteka roka. Svedoci smo i da se u pojedinim medijima, bliskim vlastima, vodi konstantna kampanja protiv pojedinih novinara i medija, što za posledicu ima ugrožavanje njihove bezbednosti.

Medijski zakoni, zbog svega navedenog, ostaju mrtvo slovo na papiru, a građani za svoje novce ne dobijaju kvalitetan medijski sadržaj, iako je to bio jedan od glavnih ciljeva medijskih reformi. Zahvaljujući činjenici da neki od najdrastičnijih kršenja medijskih zakona nisu sankcionisani, a odnosi se na kršenje zakona u najvećim gradovima, Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, svedoci smo serije retrogradnih procesa u brojnim lokalnim samoupravama koje su ranije primenjivale neke zakonske odredbe.

U skladu sa uočenim nepravilnostima, organizacije civilnog društva smatraju da je u skoroj budućnosti neophodno oformiti nezavisnu komisiju koja će ispitati proces privatizacije medija u Srbiji i javnosti pružiti odgovor na pitanje da li su u ovom procesu kršeni zakoni i na koji način, ko su novi vlasnici medija, čijim novcem su isti kupljeni i u čijem interesu je to urađeno. Javnost mora da ima odgovore na ova pitanja, jer su ona vezana i za vladavinu prava, i za transparentnost vlasništva nad medijima, i za medijske slobode, ali i za kontrolu trošenja državnog novca.

Organizacije civilnog društva:

Udruženje građana za demokratiju i građansko obrazovanje Građanske inicijative, Beograd
Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Novi Sad
Komitet pravnika za ljudska prava, Beograd
Beogradski centar za ljudska prava, Beograd
Centar za praktičnu politiku, Beograd
Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd
Vojvođanski građanski centar, Novi Sad
Centar za interkulturalno komunikaciju, Novi Sad
Građanska akcija Pančevo
Centar građanskih vrednosti, Subotica
Zelena mreža Vojvodine, Novi Sad
Centar za regionalizam, Novi Sad
Građanski fond Panonija, Novi Sad
Nezavisno udruženje novinara Srbije, Beograd

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend