Bivši vlasnik Kurira traži milion dinara zbog narušavanja reputacije, novinari tvrde da je objavljena informacija u javnom interesu

Igor Žeželj i Adria media group, grupacija kojoj je pripadao prorežimski tabloid Kurir pre nego što ga je, kao većinski vlasnik, preuzeo Telekom Srbija, tužili su 2022. godine nekadašnju članicu Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) Juditu Popović i Cenzolovku, odnosno njenog izdavača Slavko Ćuruvija fondaciju, zbog povrede ugleda i časti, tražeći da im isplate milion dinara. 

Sporan je tekst objavljen na Cenzolovci „Judita Popović, članica Saveta REM-a: Vlasnik Kurira Igor Žeželj me je opsovao”, u kom je Popović tvrdila da ju je Žeželj opsovao tokom predstavljanja elaborata TV Kurir u okviru konkursa za nacionalnu dozvolu koju izdaje REM.

Žeželj: Tvrdnja nanela nemerljivu reputacionu štetu Kuriru

Na jučerašnjem ročištu povodom ove tužbe, Igor Žeželj, trenutno vlasnik Wirreles media grupe – WMG, podsetio je pred sudijom Suzanom Jevtić da je Kurir TV konkurisala za nacionalnu frekvenciju, da je na sednici na kojoj je pred Savetom REM-a predstavljao elaborat sve prošlo u redu i bez problema, da bi posle toga video tekst u kojem se tvrdi da je on opsovao Juditu Popović.

„Mikrofon koji snima je bio na 10 cm od mojih usta, na njemu se čuje kako ja dišem, a ne da sam je opsovao. Judita Popović i Olivera Zekić su bili na pet metara od mene, a novinarka Tamara je sedela na više od 10 metara iza mene”, objasnio je Žeželj naglašavajući da je više puta preslušao i dostupan snimak sa mikrofona i da se nigde ne čuje psovka.

Žeželj je istakao da mu je posebno nelogično to da je on nekoga opsovao, a da niko nije reagovao, jer se na samoj sednici pored članova Saveta REM-a i predstavnika elaborata Kurir TV nalazio i veliki broj novinara i kamermana. 

On je naveo da ga je tekst povredio jer je to shvatio kao pokušaj da se osujeti kandidatura Kurir TV. Takođe, smatra da mu je naneta velika nepravda i da je izvršen uticaj na komisiju da ne dobije dozvolu za emitovanje sa nacionalnom pokrivenošću.

„Kroz diskvalifikaciju mene oni su hteli da onemoguće da moja televizija dobije nacionalnu frekvenciju ili da otežaju dobijanje iste”, rekao je Žeželj, koji tvrdi da je na sednici bio dobro raspoložen i više puta je porekao da je opsovao Juditu Popović.

Žeželj tvrdi da je zbog svega ovoga njegovom mediju naneta nemerljiva reputacionu šteta. 

Pitanje advokatice tuženih Krune Savović o tome kakav je poslovni ugled medija, s obzirom da tvrdi da mu je narušena reputacija, da li Kurir poštuje Kodeks novinara Srbije, sud nije dozvolio. Međutim, pitanje da li je Savet za štampu utvrdio kršenje Kodeksa, sud je, iako se radi o mediju u štampanom izdanju, dozvolio. 

„Ne postoji medij koji nema neki prekršaj etičkih standarda. Savet za štampu ima limitirane kapacitete, bavi se monitoringom dnevnih novina i to selektivno, ali od kada sam ja preuzeo Kurir 2019. godine, broj prekršaja se smanjio za 70-80%”, naveo je Žeželj i dodao da se na listi FakeNews tragača ne nalazi nijedan medij iz WMG. 

Žeželj je objasnio da je Kurir komercijalni, mejnstrim medij i da sadrži tabloidnost, koja ide uz komercijalnost i oni su samoodrživi, dok, kako je naveo, Cenzolovka mora da poštuje Kodeks jer se finansira projektno. 

Informacije o ponašanju Žeželja u javnom interesu 

Tamara Spaić, novinarka Cenzolovke i autorka teksta, objasnila je sudu da se nakon sednice nalazila ispred zgrade REM-a sa koleginicama i kolegama i pisala izveštaj, kada im je prišla Judita Popović od koje su hteli da uzmu izjavu. Ona im je tada u šoku saopštila da ju je Igor Žeželj opsovao, nakon što mu je postavila pitanje kakvim ruskim programom namerava da popuni noćni program.

„Ona je bila šokirana, a takvo ponašanje u REM-u, u značajnoj instituciji u medijskom sektoru, je nešto što može da šokira”, rekla Spaić i dodala da je pitala Juditu Popović da li je još neko čuo, na šta je ona odgovorila da joj je na to skrenula pažnju upravo tadašnja predsednica Saveta REM-a Olivera Zekić i da joj je to potvrdio i tehničar iz gluve sobe.

Novinarka je ispričala da je Juditu Popović zamolila da nabavi snimak, ali da joj se ona sutradan javila i rekla da se ne čuje na snimku, jer je Žeželj to sebi rekao u bradu.

„Ja to nisam čula, akustika u toj sali gde se održavala sednica je bila jako loša. Novinari su sedeli pozadi i svi predstavnici elaborata su im bili okrenuti leđima. Mi nismo čuli ni neke mnogo jasnije izgovorene rečenice”, rekla je Spaić. 

Spaić je dodala da je Judita Popović svojim postupanjem do sada pokazala da je kredibilan izvor i ima svedočenje još dva nezavisna izvora, pa je zaključak urednika i nje da je važno da se objavi.

Ona je objasnila da je uobičajeni novinarski postupak da se prenosi izjava važnog sagovornika bez proveravanja njegovih reči. 

Na pitanje da li je tekst urađen sa dužnom novinarskom pažnjom, odnosno zašto nema druge strane u tekstu, Spaić je objasnila da praksa pozivanja jedne i druge strane zavisi od okolnosti, a da su ove okolnosti drugačije. 

Takođe, objasnila je da je Cenzolovka objavila demanti u kojem Žeželj negira da je opsovao.

„Ne vidim da je osoba od kredibiliteta na čije reči bih morala dodatno da branim tekst”, zaključila je Spaić.

Glavni i odgovorni urednik Cenzolovke Perica Gunjić svedočio je da je takođe bio iznenađen kada im je Judita Popović prišla posle sednice i podelila sa novinarima da ju je Žeželj opsovao.

„Mi sa Juditom sarađujemo duže vreme, ona je pravnica i sudija, mirna i nesklona ekscesima. I kada vam takva osoba kaže tako nešto dodatno se iznenadite”, objasnio je Gunjić i naveo da je takođe bio prisutan tokom sednice, ali da nije čuo psovku.

On je objasnio da motiv Cenzolovke nije dobijanje klikova, već da se Cenzolovka drži novinarskih standarda, ali da javnost treba da zna ko konkuriše za dozvole za nacionalno emitovanje i da poenta teksta nije da je neko nekog opsovao.

„Smatram da je u izrazitom javnom interesu, kada se na takvom događaju kakav je dodela nacionalnih frekvencija dogodi takav incident, da javnost bude upoznata”, objasnio je glavni i odgovorni urednik Cenzolovke razlog za objavljivanje teksta.