Antisrpkinja, teroristkinja, ustaša: Reakcije vlasti i tabloida na tekst Mile Pajić u kom kritikuje nacionalizam

Zajednički činilac svim tekstovima u kampanji protiv ove aktivistkinje i studentkinje žurnalistike je jasan – Pajić je autošovinistkinja i antisrpkinja.

Povod za napade je njen autorski tekst za portal Autonomija u kom kritikuje nacionalističku ideologiju. Mada, tvrdnje koje je iznela neistomišljenicima nisu poslužile za ideološku raspravu, već za salvu uvreda i napada na njen račun.

Uz navode da je „teroristkinja”, „ustaša”, „antisrpkinja”, „autošovinistkinja”, „dobar učenik separatiste Dinka Gruhonjića” – višednevnu kampanju vodili su prorežimski mediji, ali i javni funkcioneri.

„Udarac na srpski identitet”

Mila Pajić u autorskom tekstu kritikuje kako se kroz istoriju, kulturu i obrazovanje gradi predstava o srpskom identitetu, a ne postavlja pitanje odgovornosti za zločine. To dovodi u vezu sa ratovima devedesetih, ali i aktuelnom društveno-političkom situacijom:

„Hajde da ponovimo lekciju: Srbija je država za koju se borimo. 16 je mrtvih, 0 odgovornih”, napisala je.

Ili rečima Srpskog telegrafa: „Srbiju uništili Vuk Karadžić, ćirilica, barjak i običaji: Mila Pajić na portalu svog mentora Dinka Gruhonjića objavila tvrdnje koje su neshvatljive za zdrav razum”.

Informer ceo tekst vidi kao udarac na „srpski vekovni identitet”, a za Pajić kaže da „ismeva srpski narod”, da ga „ne ceni”, ali da zato ceni one koji „sa njom dele grozno mišljenje o Srbima”.

Mila Pajić za Cenzolovku navodi da je u reakcijama na njen tekst „najviše brine izopačeno tumačenje patriotizma”:

„Patriotizam je ukorenjen u samokritici, propitivanju i hrabrosti da se preuzme odgovornost. On nije beskompromisno prihvatanje serviranog, nije ‘samodivljenje’ i okretanje glave pred nepravdom. Patriotizam je spremnost da prihvatiš odgovornost i izviniš se. Ne krivicu. Za to mnogi već služe zaslužene zatvorske kazne, nego – odgovornost.”

„Funkcioneri dolivaju ulje na vatru”

Stavovi koje je iznela doveli su Informer do „logičnog pitanja”: Za čije interese Pajić uopšte radi?

A onda su na to pokušali da odgovore javni funkcioneri.

Tako je potpredsednica Pokrajinske vlade Sandra Božić za Republiku izjavila:

„Srpska krv je prolivana u Srbiji zarad njene slobode i nezavisnosti koju čuvamo i za koju smo plaćali, i dalje plaćamo ogromnu cenu. S druge strane, zemlja koju Mila Pajić ljubi i za čije interese očigledno radi je natopljena krvlju stotina hiljada nedužnih koje su ustaše klale čisteći NDH.”

Narodni poslanik Nebojša Bakarec napravio je „inverziju” spornog teksta „u istinu”, s ciljem da „okrene reči Mile Pajić protiv nje”:

„Mila, Vi imate 23 godine, ali nažalost, i dalje se u Vaš i dalje nedovoljno razvijen prednji mozak tinejdžerke, usukavaju Vaši omiljeni Tompsonovi ustaški stihovi, u desetercu opevani”, počinje Bakarec odgovor u kom potom piše kako Pajić vodi „višegodišnju antisrpsku, ustašku indoktrinaciju koju ni godine bezuspešnog suočavanja sa stvarnošću ne uspevaju sasvim da speru”.

Reakciju na ceo slučaj je u autorskom tekstu objavio Miloš Vučević.

Iako predsednik Srpske napredne stranke navodi da „svako ko u haotičnom izlivu neutemeljenih stavova, paušalnih ocena, besmislenih analogija i nepotkrepljenih zaključaka jedne studentkinje, vidi išta vredno pažnje, u suštini ili je poražavajuće neobrazovan, neuk i neprosvećen ili nešto neuporedivo gore od toga (…)” – u svojoj reakciji ovom tekstu posvećuje više od 1500 reči.

Milena Vasić, advokatica Komiteta pravnika za ljudska prava i članica Komisije za žalbe Saveta za štampu, kaže za Cenzolovku da će ovako proći svako ko kritikuje nacionalizam „jer živimo u društvu koje je dugo gradilo svoj nacionalni mit i vrlo je spremno da ga agresivno brani”.

Uključivanje javnih funkcionera u kampanju, prema njenom mišljenju, samo doliva ulje na vatru, jer se radi o ličnostima koje imaju i više odgovornosti zbog pozicija na kojima su i zbog toga što ih veći broj ljudi vidi i čuje.

„Posebno su problematične reči poput ‘teroristkinja’, ‘antisrpkinja’ i drugi pogrdni izrazi koji se isključivo bave njenom ličnošću, a ne suštinom i kritikom onoga što je rekla”, smatra Vasić.

Ovakve kampanje su izuzetno opasne, smatra advokatica, jer mogu da rezultiraju ozbiljnim nasiljem, naročito ako u njima učestvuju javne ličnosti i ljudi sa pozicije moći.

Crtanje mete na čelu

Kao jedno od ključnih „dokaza” da je reč o izdajnici Srbije korišćena je i činjenica da je Mila Pajić deo grupe aktivista protiv kojih je podignuta optužnica, zbog navodnog planiranja rušenja ustavnog poretka uoči protesta 15. marta prošle godine u Beogradu.

Pajić je van Srbije i za njom je raspisana poternica.

Dodatno je, kao negativno po nju, isticano i to što studira na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, gde joj je profesor Dinko Gruhonjić. Za njega Miloš Vučević kaže da ga je „‘proslavio’ govor mržnje protiv države u kojoj živi”.

Gruhonjić je godinama meta vladajućeg režima i njemu naklonjenih medija.

Jedna od poznatijih manipulacija koje državni funkcioneri i tabloidi i danas koriste je nazivanje Dinka Gruhonjića imenom komandanta koncentracionog logora Jasenovac – „Dinko Šakić”.

Ovo je proisteklo iz masovnog širenja isečka Gruhonjićevog nastupa, montiranog tako da zvuči kao da je novinar i profesor ponosan što deli ime sa Šakićem. Istina je, međutim, drugačija.

Portal Raskrikavanje analizirao je ceo Gruhonjićev nastup i zaključio da „ni u jednom trenutku ne pominje da je ‘ponosan’ što ima isto ime kao Šakić, već govori o imenu koje su mu maliciozno dali njegovi neistomišljenici – Sabahudin, a koje aludira na njegovo eventualno muslimansko poreklo – iako su, po njegovim rečima, mogli da se zadrže i na njegovom pravom imenu, Dinko, pošto se ono može zlobno povezati sa ozloglašenim hrvatskim komandantom”.

Uprkos tome što je manipulacija dokazana, Gruhonjića i dalje pogrdno nazivaju „Šakić”, a on je gotovo svakodnevno meta kako medijskih kampanja tako i jezivih pretnji zbog kojih živi pod stalnim rizikom po bezbednost.

U analizi napada tabloida na novinare, u jeku studentskih protesta, Slavko Ćuruvija fondacija je kao primer za kriminalizaciju novinara izdvojila slučaj upravo Dinka Gruhonjića, koga je portal Alo označio kao „inspiratora divljanja koje danas gledamo po Srbiji”, čiji je jedini cilj „cepanje Srbije”.

„Informer je Gruhonjića nazvao ‘kolovođom nasilja’, koji je ‘instruisao’ pisanje ‘islamističkog medija’ Slobodna Bosna i koji je ‘jedva dočekao nasilje blokadera’, pisala je Slavko Ćuruvija fondacija.

„Organizovane hajke protiv pojedinaca koji iznose mišljenje koje ne odgovara nacionalističkom narativu je postala svakodnevica. Gruhonjić je i sam doživeo kampanju koja je proizvela čitav niz neprijatnosti u njegovom životu”, kaže Milena Vasić i dodaje da se sada „Mila Pajić stavlja u isti kontekst” i da je to „izuzetno opasno, jer se tako pojedincima crtaju mete na čelu”.

Pajić kaže da „nisu danas svi ‘autošovinisti’, ‘antisrbi’ i ‘mrzitelji svega srpskog’ zato što je trenutna vlast bila vanredno domišljata pa se i toga setila, već zato što su učili od onih koji su godinama vladali na tim istim parolama”.

Ona navodi da su nas sve „od prvog razreda osnovne škole pripremali da postanemo ‘lake propagandne mete’”.

„Političari sa pozicije moći te narative osmišljavaju, ponavljaju i grade, a onda ih prorežimski tabloidi prenose, pa ih potom ti isti političari sa pozicije moći citiraju. Većina tekstova, pripadali oni izvorno tom propagandnom pamfletu ili nekom pojedincu koji tu propagandu parafrazira, i dalje su bez argumenata i jasne konstruktivne kritike”, zaključuje Pajić.