Targetiranje neistomišljenika, estrada i javne nabavke pred Savetom za štampu: Kodeks prekršilo osam medija

Savet je ovog meseca razmatrao žalbe zbog tekstova u kojima su targetirani pojedinci i organizacije, u kojima se izveštavalo o procesu dobijanja novca iz državnog budžeta u zdravstvu, kao i narušavanju privatnosti poznate ličnosti.

Kodeks su prekršili portali Kurir, Novosti, Informer, Alo, Blic.rs, 24/7, Užice – Oglasna tabla i Radar, zaključio je Savet za štampu (SZŠ).

Kampanja protiv Matića poput one pred ubistvo Ćuruvije

Veran Matić, predsednik Upravnog odbora ANEM-a, treći put se žalio Savetu za štampu protiv grupe medija zbog klevetničkih tekstova o njemu.

Ovoga puta žalba se odnosila na portale Novosti, Alo, 24/7 i Užice – Oglasna tabla, u čijim je tekstovima Matić označen kao „arhitekta obojene revolucije”, dok je Asocijacija nezavisnih elektronskih medija predstavljena kao mreža osnovana devedesetih koja je „danonoćno radila protiv Srbije i srpskih interesa”.

Matić u žalbi ovaj opis ANEM-a ocenjuje kao „nastavak kampanje targetiranja sa ciljem podstrekivanja mržnje i animoziteta”.

„Izmišljotine, podlost jezika, manipulacija kontekstom su istovremena revizija i fabrikovanje mog prošlog rada, i podmukla prevara u javnosti o onome čime se danas bavim”, naveo je Matić.

Na žalbu su jedino odgovorile Novosti, koje su osporile Matićeve navode.

Članovi Komisije za žalbe Saveta za štampu su se usaglasili da su ovi tekstovi nastavak kampanje targetiranja, a Filip Švarm je istakao da se Matiću njima crta „meta na leđima”.

Švarm je dodao i da se plaši da su ovakvi tekstovi priprema nečeg što može „strefiti Verana”, podsetivši na ranije medijske kampanje protiv pojedinaca:

„Ova država i ovo društvo, nažalost, imaju iskustva sa ovakvim vrstama kampanja. Setimo se Olivera Ivanovića. Setimo se Slavka Ćuruvije. Setimo se Zorana Đinđića.”

Kampanja protiv Matića vodi se još od emitovanja propagandnog filma Centra za društvenu stabilnost o njemu, podsetila je Jelena Petković. Ona je istakla da se ovakvim tekstovima ne targetira samo Matić, već i sve članice ANEM-a.

Komisija je za sve medije utvrdila povrede Kodeksa koje se odnose na istinitost izveštavanja, uticaj političkih interesa na izveštavanje, odgovornost novinara, kulturu javne reči, izbegavanje govora mržnje, diskriminacije, zlonamernog narušavanja reputacija osoba o kojima izveštavaju…

Napad na Gocija, ali i na studentske proteste

Žalbe Savetu je, preko punomoćnice, podneo i italijanski političar Sandro Goci protiv portala Novosti, Informer, Alo, Kurir, 24/7 i B92. Poslednja dva su izbrisala sporni tekst u dogovoru sa Gocijem, pa Komisija ove žalbe nije razmatrala.

Generalna sekretarka SZŠ Gordana Novaković objasnila je da su se sporni tekstovi, između ostalog, zasnivali na snimku iz 2022. godine, u kome je Goci, kako je navedeno u odgovoru Kurira, „u trajanju preko 2 minuta takozvano Kosovo predstavio kao nezavisno i odvojeno od Srbije”.

Mediji su istovremeno Gocija označili kao „blokaderskog miljenika” i zaključili da „blokadere” podržavaju po pravilu oni koji „otcepljuju Srbiju”.

Informer je otišao korak dalje, pa je tako Gocija, pored „lobiste za nezavisno Kosovo”, nazvao i – „šiptarskim lobistom”. Iz Saveta su istakli da se reč „Šiptar” tretira kao govor mržnje, pa je za Informer zaključeno da je prekršio i tačku koja se odnosi na zabranu diskriminacije.

Novosti su u odgovoru odbacile navode žalbe i istakle da ni Goci ne spori da je „poželeo sekciji ‘UEF Kosovo’ dobrodošlicu povodom pridruženja tog entiteta ‘Udruženju evropskih federalista’”.

„Svrha spornog teksta jeste da čitaocima ukaže na okolnost da podrška studentskim protestima iz inostranstva pretežno dolazi od političara koji sarađuju s entitetima koji podržavaju napore tzv. ‘Kosova’ za nezavisnošću i odvajanju od Republike Srbije”, navela je ova redakcija..

Slične tvrdnje da je reč o vrednosnim sudovima zasnovanim na Gocijevom javnom političkom delovanju, izneo je i Kurir, tvrdeći da vrednosni sud, odnosno kritičko mišljenje, ne podleže proveri istinitosti. Redakcija je navela da u tekstu nema govora mržnje, da je kritikovana Gocijeva politika i da nije bilo potrebe tražiti komentar jer su preneli njegovo saopštenje.

Kurir je tražio i odbacivanje žalbe, osporavajući punomoćje, jer nije dvojezično, ukazujući na to da ju je podnela advokatica Milena Vasić, članica Komisije za žalbe. Gordana Novaković je objasnila da Savet nema pravilo po kome punomoćje mora biti dvojezično, niti osnov da odbaci žalbu zato što ju je podnela članica Komisije koja je advokat. Vasić je bila izuzeta iz diskusije i odlučivanja u ovoj tački.

Činjenicu da je informacija o sadržaju Gocijevog snimka objavljena četiri godine kasnije, istovremeno u više medija, Jelena Petković je ocenila kao „nedvosmisleni dokaz da je reč o planiranoj propagandi, targetiranju, napadu” i da je korišćen „jezik mržnje sa ciljem raspirivanja netrpeljivosti”.

Naglasila je da ovi tekstovi nemaju cilj da kritikuju javnu ličnost, već da je to napad na Sandra Gocija, ali i na studentske i građanske proteste.

Rodoljub Šabić je istakao da „kad se istovremeno desi da četiri-pet medija objavi jedan manje-više isti tekst ovakvog sadržaja, to definitivno prestaje da bude novinarstvo. To je evidentna hajka i tu ne može biti nikakve dileme”.

Savet je utvrdio prekršaje tačaka Kodeksa iz poglavlja o istinitosti izveštavanja, odgovornosti novinara i poštovanja dostojanstva.

BCBP: Narušavanje ugleda civilnom društvu

Na dva teksta Kurira žalio se i Beogradski centar za bezbednosnu politiku.

BCBP je naveo da su u tekstovima ovog portala iznete teške i neosnovane optužbe kojima se organizacije civilnog društva predstavljaju kao deo organizovanog mehanizma za obračun sa konkurencijom, odnosno kao netransparentni i nelegitimni akteri.

U žalbama je navedeno i da im nije pružena mogućnost da odgovore na optužbe pre objavljivanja, zbog čega navode da su tekstovi primer neprofesionalnog i kampanjskog izveštavanja koje može ozbiljno da naruši ugled organizacija civilnog društva.

Iz Kurira su ove žalbe ocenili „kao cenzuru i uticaj na izveštavanje medija”. Naveli su da su sporni tekstovi deo šire serije tekstova o studiji BCBP-a, u kojoj je, prema stavu redakcije, Kurir neosnovano označen kao medij koji širi prorusku propagandu, a da „BCВР, nezadovoljan kritikom njegovog rada, pokušava da na ovaj način izvrši pritisak na Kurir”.

„Najveći problem u ovim tekstovima je baš ta činjenica da se civilno društvo pokušava optužiti da je ono taj faktor koji usporava evropske integracije i da je to na šta civilno društvo upozorava evropske institucije, kada je reč o napretku Srbije, zapravo na neki način delovanje protiv države”, prokomentarisala je Nadežda Budimović.

Komisija je utvrdila prekršaje Kodeksa po osnovu obe žalbe.

Rasprava o „drugoj strani”

Dugu raspravu na sednici je izazvala žalba preduzeća Aptus protiv portala nedeljnika Radar, zbog teksta o javnim nabavkama u zdravstvu.

Direktorka Aptusa žalila se da je javnost netačno i nepotpuno informisana, da se tekstom sugeriše privilegovan položaj kompanije u postupcima javnih nabavki, kao i da su korišćene kvalifikacije poput „ekskluzivni posrednik” i „uigrani partner države”, bez dovoljno dokaza za takve zaključke.

Radar je odgovorio da su svi podaci preuzeti iz javno dostupnih izvora – Agencije za privredne registre i Portala javnih nabavki – i da je tema trošenja javnog novca u zdravstvu od neospornog javnog interesa.

Rasprava se vodila oko toga da li je novinar dužan, i kada koristi zvanične podatke, da kontaktira sa firmom o kojoj piše.

„Svi podaci koje je Radar koristio uzeti su iz zvaničnih izvora, a to su APR i portal za javne nabavke, i to su podaci koje je tim portalima i agenciji dostavio podnosilac žalbe”, rekao je Zlatko Čobović, ocenivši da „nije bilo nužno” da Radar pre objavljivanja teksta zove firmu i pita da li su tačni podaci koje je sama dostavila državnim institucijama.

Deo članova Komisije smatra da problem, međutim, nije samo u tačnosti podataka, već i u kontekstu i kvalifikacijama izvedenim iz njih.

Gordana Novaković je tako podsetila na raniju odluku Saveta u slučaju Politike, kada su objavljeni tačni podaci sa američkog sajta o novcu koji su nevladine organizacije i mediji u Srbiji dobili od tog donatora:

„Mi smo tada doneli odluku da je Kodeks prekršen zbog toga što nije bilo nikakvog objašnjenja, nisu pozvali nikoga od njih da objasni za koje projekte su dobili novac, na koji način, kako su potrošeni itd.”

Tamara Skrozza je upozorila da bi Savet mogao biti optužen za duple standarde ako bi različito postupio u ovom slučaju.

„Da je ovo situacija sa nevladinim organizacijama ili sa nekim drugačijim preduzećima i da su date iste kvalifikacije, imali bismo problem sa tim”, istakle je Skrozza.

Komisija je utvrdila da je Radar prekršio odredbe Kodeksa koje se odnose na izostanak informacija koje mogu uticati na stav čitalaca, kao i na konsultovanje više izvora. Dva člana su bila protiv ove odluke.

Šire prepoznavanje značaja Saveta

Komisija je razmatrala i žalbu kompozitora Milutina Popovića Zahara protiv Blic.rs, zbog teksta o tome da je zatražio lekarsku pomoć zbog navodnog pada, da je bio krvav i u podlivima, što je uznemirilo njegovu porodicu i prijatelje.

Jelena Petković je istakla da je ova žalba važan primer, jer pokazuje kako se pri izveštavanju o estradi krši pravo na privatnost. Sanja Pavlović je navela da joj je drago što je Savet prepoznat i na estradi, jer je jasno da „tamo ima svega i svačega”.

O širem prepoznavanju značaja Saveta govorila je i Jelka Jovanović:

„Sad je jedna estradna ličnost. Imamo i (Sandra) Gocija. Prošli put smo imali premijera. Širi nam se krug, to je dobro”, rekla je ona.

Komisija je ocenila da je Blic.rs povredio tačke koje se odnose na širenje glasina i povrede prava na privatnost.