Nik Vilijams, Indeks cenzure: Tužba protiv SĆF je napad na nasleđe Slavka Ćuruvije

Fondacija je tužena zbog reakcije na pravosnažnu presudu Apelacionog suda u Beogradu, kojom su bivši radnici Resora državne bezbednosti oslobođeni optužbi da su likvidirali Ćuruviju. Vrhovni sud je, inače, utvrdio da je Apelacioni sud presudu doneo uz povrede zakona.

Nik Vilijams, službenik za politiku i kampanje međunarodne organizacije Indeks cenzure, u intervjuu za Cenzolovku navodi da je ubistvo Ćuruvije ozbiljna demonstracija nekažnjivosti sa kojom se novinari u Srbiji predugo suočavaju.

„Ova presuda se može pročitati kao signal upozorenja onima koji se zalažu za pravdu i nastavljaju istragu o ubistvu. To upozorenje je pojačano činjenicom da je iznos koji Fondacija sada mora da plati nesrazmerno veći od odštete u sličnim slučajevima. Međunarodne organizacije, uključujući Indeks cenzure, izrazile su našu zabrinutost nakon misije u Srbiji u martu. Situacija je alarmantna. Kao organizacija, nastavljamo da budemo solidarni sa Slavkovom porodicom, Fondacijom i svakim nezavisnim novinarom u Srbiji.“

Cenzolovka: Kakav signal mislite da će ova presuda poslati Fondaciji i drugima koji traže pravdu za ubistvo Slavka Ćuruvije?

Vilijams: Plašim se da će biti veoma teško bilo kome da nastavi da izveštava o godinama nekažnjivosti za ubistvo Slavka Ćuruvije. Ono što se dogodilo Fondaciji može se razumeti kao znak upozorenja drugima: „Ne osporavajte ništa, ne iznosite zabrinutost, samo ćutite!”

To će se posebno odraziti na nezavisne, lokalne ili male medije koji nemaju novca da se bave ovim sa čime se suočava Fondacija.

Strah od skupih i dugotrajnih sudskih postupaka, kao i potencijalni obim štete, mogu biti dovoljni da ih podstaknu da se povuku i prestanu da izveštavaju o ovom važnom pitanju.

Vidimo da se i drugi novinari, poput Verana Matića, koji se bavio istragom, suočavaju sa strašnim uznemiravanjem, kampanjama blaćenja i targetiranja. Reč je o širokom spektru taktika koje se primenjuju nad svakim ko pokušava da dalje nešto otkrije ili govori o ovom ubistvu.

Na Malti su napravljeni koraci ka obezbeđivanju pravde za ubistvo istraživačke novinarke Dafne Karuana Galicije, ali je njena porodica morala da se bori za to da nekažnjivost ne pusti korenje. Borba još nije gotova. Ti koraci su bili mogući samo zahvaljujući angažovanju civilnog društva, jer je država prečesto bila prepreka pravdi i odgovornosti. Isto je i u Srbiji.

Cenzolovka: Redakcija KRIK se bori sa 13 SLAPP tužbi. Jednu od njih je podnela sudija koja je bila deo apelacionog veća koji je doneo konačnu, oslobađajuću presudu za ubistvo Slavka Ćuruvije. Njen suprug je bio visokopozicionirani funkcioner DB-a u vreme ubistva. Danas, sudija krivičnom tužbom traži zatvor i zabranu rada novinarima KRIK-a.

Vilijams: Krivične tužbe protiv novinara su duboko alarmantne. Sama pomisao da bi novinari mogli da idu u zatvor zbog izveštavanja o informacijama koje su već u javnom domenu izuzetno je uznemirujuća. KRIK ima relativno dobre resurse u poređenju sa manjim lokalnim medijima ili nezavisnim frilenserima, ali ipak, ako njih mogu da tuže, mogu i sve ostale. Opet, te taktike šalju poruku drugima.

Takođe je veoma zabrinjavajuće to što sudija primenjuje takve strategije. To otvara pitanje pristupa pravdi. Možete li verovati da će sudovi biti nepristrasni kada sudija pokreće pravni postupak? Hoće li novinari imati pošteno suđenje?

Sve što dovodi u pitanje percepciju da svi imaju pristup pravednom suđenju može dodatno ugušiti slobodu govora.

Snalaženje na sudovima i organizovanje odbrane znači da se novac, vreme i resursi namenjeni novinarstvu ulažu negde drugde. Novinari se moraju posvetiti pripremi za sudove, prikupljanju dokumenata, svedočenja… Dakle, i sam čin pripreme za odbranu već ide naruku onima koji pokušavaju da uguše izveštavanje novinara. Novinar se sada priprema za sud, a ne za izveštavanje.

Cenzolovka: Redakcija BIRN-a je takođe targetirana. Jedna od tužbi sa kojom se susreću je tužba gradonačelnika Aleksandra Šapića za klevetu. On je još jedna moćna osoba.

Vilijams: Izabrani zvaničnici treba da očekuju visok nivo transparentnosti i odgovornosti, jer to je temelj demokratije. Ako se obrate sudovima da bi pokušali da uguše kritičko novinarstvo, to je stvarna pretnja demokratskim temeljima na čijem bi jačanju, a ne na slabljenju, trebalo da rade. Ponovo, to je duboko, duboko zabrinjavajuće.

Ovo će takođe imati efekat na potencijalne izvore i uzbunjivače koji se mogu zapitati da li treba da se obrate BIRN-u ili KRIK-u kada se protiv njih vodi toliko sudskih postupaka. To su veoma poštovani i profesionalni mediji, ali rizici od sudskih pretnji mogu potkopati njihov ugled.

Cenzolovka: I Milenijum tim, građevinska kompanija bliska vlastima, podnosila je SLAPP tužbe protiv lokalnih medija. Govorimo o medijima koji imaju mali broj novinara, negde čak i troje. Za njih je to iscrpljivanje, ne samo finansijsko, koje znači velike šanse za zatvaranje medija i pre konačne odluke suda.

Vilijams: To je egzistencijalna pretnja lokalnim medijima. Pored toga, SLAPP tužbe, bilo da se radi o kleveti, zaštiti podataka, građanskom ili krivičnom pravu, zahtevaju od medija da imaju pristup specijalizovanom pravnom znanju, koje možda nije prisutno u regionima van većih gradova. Ako je neko tužen u malom gradu, da li zaista može dobiti pravno zastupanje koje mu je potrebno za snažnu odbranu?

Oni koji ne mogu da pristupe takvoj podršci mogu odustati od priče, pristati da plate manju kaznu, pa čak i obavezati se da nikada više ne izveštavaju o toj osobi. Ovaj problem se pojačava ako lokalnog novinara tuži moćna kompanija sa mnogo zaposlenih u lokalnom području i jakim vezama sa finansiranjem lokalnih usluga kao što su kultura ili mladi. Da li će vaš ugled novinara preživeti ovo ili ćete biti izopšteni? Male lokalne redakcije pogođene SLAPP-ovima možda neće moći da generišu prihod ako nisu u mogućnosti da proizvode novinarski sadržaj jer se bave pravnom odbranom. To je opasan ciklus koji bi mogao da zaustavi svako lokalno izveštavanje o osetljivim temama.

Cenzolovka: I politički nedeljnik Radar je žrtva SLAPP tužbi. Ako imate sveobuhvatan napad na kritičko novinarstvo, a istovremeno i spore sudove, nemate anti-SLAPP zakon, koliko sve to utiče na slobodu informisanja?

Vilijams: Upravo zato su mehanizmi za rano odbacivanje važni. Oni će sudijama dati alate koji su im potrebni da preispitaju tužbu i odluče da li je u pitanju zloupotreba ili istinski pokušaj odbrane prava u brzom i efikasnom postupku. Sudije moraju biti svesne kolika je šteta nastala odlaganjem postupka. Čak i u Velikoj Britaniji, gde radim, slučajevi mogu trajati godinama. Na primer, radim na slučajevima koji traju već četiri godine.

Redakcije možda mogu da priušte kratko pravno zastupanje, ali ako to traje godinama, mogućnost pokrivanja troškova drastično se smanjuje. Na ovaj način, proces je kazna. Odustajanje i iscrpljenost su takođe ogroman stres, i pitanje je da li novinari mogu da žive sa svim tim što im visi nad glavom, a istovremeno da  upravljaju svojim ličnim životom, bilo da to znači venčanje ili brigu o svojoj deci. Bilo je slučajeva da su se novinari nagodili i uklonili svoj članak, jednostavno zato što nisu mogli da priušte odlazak na sud.

Cenzolovka: Postoje li dobri primeri protiv SLAPP-a u regionu koje možemo da istaknemo kao efikasan mehanizam?

Vilijams: Ne baš. Očigledno je da je Evropa još uvek veoma rano u posttranzicionom periodu. Samo nekoliko zemalja je transponovalo Direktivu EU protiv SLAPP-a, a neke su to uradile prilično loše.

Moramo zapamtiti da je Direktiva EU protiv SLAPP-a minimalni standard. Znam da u Srbiji postoje strahovi da bi usvajanje zakona protiv SLAPP-a moglo biti iskorišćeno za „krijumčarenje“ nekih dodatnih zabrinjavajućih ovlašćenja koja bi uticala na slobodu medija. Ovo je stvaran strah na koji vlada, parlament i druge zainteresovane strane moraju da odgovore na konstruktivan način.

Međutim, u analizi Saveta Evrope na Zapadnom Balkanu o SLAPP-u, dat je rezime postojećih odredbi u Srbiji, kao što su opšte odredbe koje zabranjuju zloupotrebu zakona, zahtevaju od stranaka da odgovorno koriste svoja zakonska prava i propisuju da sudovi moraju da spreče i kažnjavaju svaku zloupotrebu tokom postupka. Takođe se navodi ideja kažnjavanja onih koji su zloupotrebili procesna ovlašćenja. Postoje i pravila za nadoknadu materijalne i nematerijalne štete.

Stoga, trenutno u Srbiji postoje odredbe koje bi se mogle koristiti za podršku procesu, iako nisu posebno propisane kao mehanizmi protiv SLAPP-a. Ne kažem da je savršeno, niti da ima sve što je potrebno, ali bi se mogao voditi iskren, otvoren razgovor o tome koja postojeća ovlašćenja bi se mogla primeniti za zaštitu žrtava SLAPP-a.