Istraživački dokumentarci će preživeti krizu tradicionalnih medija i vladavinu kratkih formata za mreže

Dok tradicionalni mediji prolaze kroz krizu zbog smanjenih prihoda od oglašavanja, migracije publike na društvene mreže, borbe da se sadržaj brzo objavi, a njihov kredibilitet je pod udarom dezinformacija, sve više raste značaj produkcijski “skupog”, ali izuzetno važnog istraživačkog novinarstva.

Istovremeno, istraživački dokumentarci u svetu su odavno izašli iz niše tradicionalnog novinarstva i zauzeli mejnstrim mesto na vodećim striming platformama. Godinama drže visok nivo gledanosti. Javni interes, opsesija publike „true crimes” pričama, visoki kvalitet produkcije, deo su objašnjenja sve veće popularnosti.

Rouli: Nećemo dozvoliti ubicama da nas ućutkaju

U vreme jezivih političkih pritisaka na novinare koji kvalitetno rade svoj posao, jesu li dokumentarci potencijalno „sigurna kuća” za istraživačke priče?

Američki novinar, režiser i istraživač Rik Rouli, četvorostruki dobitnik nagrade Emi za istraživačke dokumentarce, smatra da – jesu.

„Kako se redakcije zatvaraju i kako naše novinske kuće u SAD preuzimaju desno orijentisani oligarsi, mislim da je dokumentarac utočište gde je još uvek moguće reći istinu, preuzeti rizike da bi se ispričale velike priče koje više ne nalaze prostora u drugim medijima”, kaže Rouli za Cenzolovku.

On se dugo bavi ekranizacijom tema o novinarima i novinarstvu. Njegov film Prljavi ratovi, u kome prati novinara Džeremija Skejhila i istražuje američki tajni rat protiv terorizma, nominovan je za Oskara. Kraljevstvo tišine priča je o smrti novinara Vašington posta Džamala Kašogija.

Njegov poslednji film Armija pakla ide istraživačkim stazama trojice ubijenih novinara Dosije centra: Orhana Džemala, Aleksandra Rastogrujeva i Kirila Radčenka u Centralnoafričkoj Republici i govori o usponu ruske paramilitarne grupe Vagner.

„Kao novinari preuzimamo rizike, jer sebi govorimo da se ti rizici isplate, da su naše priče dovoljno važne. I nadamo se da će, ako se nešto desi, naše kolege nastaviti i završiti naš posao, ispričati priče i da neće dozvoliti ubicama da nas ućutkaju. To je vrsta pravde za koju mi kao novinari možemo da se izborimo. Verujem da će u dugom istorijskom luku istina pobediti”, podvlači Rouli za Cenzolovku.

Šanse: Istraživački dokumentarci će igrati važnu ulogu za budućnost demokratije

Poznat po dokumentarcima iz oblasti ekologije, Jens Šance, profesor filmskog i video dizajna na Tehnološkom institutu Degendorf, član Evropske filmske akademije, za Cenzolovku ističe da će istraživački dokumentarci biti izuzetno važni i u godinama koje dolaze.

„Potpuno sam uveren! I istraživačko novinarstvo i istraživački dokumentarci će igrati važnu ulogu u budućnosti za naše demokratske sisteme. Ti sistemi verovatno ne bi mogli da funkcionišu bez njih, iako i u evropskim zemljama postoje jaki pokreti koji pokušavaju da to suzbiju, smanjenjem sredstava i ekonomskim pritiskom na tu granu filmskog stvaralaštva i novinarstva. Neophodno je da se borimo, jer i istraživači moraju nešto da zarade da bi se izdržavali”, ističe Jens Šance.

Šta je sa mladima, naviknutim na kratke forme?

Jesu li istraživački dokumentarci i serijali format koji će zadržati pažnju i mlađe publike, odrasle na kratkim formama kroz algoritme Tik toka i rilsove Instagrama?

Džon-Sesri Gof, iz Ford fondacije, privatne organizacije za dodelu grantova sa sedištem u Njujorku sa fondom od oko 10 milijardi dolara, u razgovoru za Cenzolovku ističe da veruje da će i mladi gledati istraživačke dokumentarce. Za njega je ključ u integritetu medija.

„To je pitanje poverenja. Naši mediji su delovi korporacija, više nema mnogo poverenja u te sisteme. Zato u SAD moramo da se udaljimo od velikih ka manjim i nezavisnim redakcijama, modelima novinarstva gde ljudi osećaju da mogu da veruju izvoru. Kratka forma ne može da ispuni očekivanja jer se neke informacije ne mogu preneti tako. Zato i dalje verujem u dugu formu”, podvlači Gof.

Stević: Dokumentarci koji se gledaju u dahu

Međunarodni fond za podršku nezavisnim medijima (MDIF) označio je redakciju Insajdera kao zlatni standard istraživačkog novinarstva u Srbiji. Irena Stević, dugogodišnja urednica i novinarka Insajdera, za Cenzolovku ističe da je ubeđena da će srpska publika u budućnosti imati apetit za dokumentarne istraživačke priče.

„Sve zavisi od kvaliteta, načina na koji, po pravilu, komplikovanu priču predstavite gledaocima, od dinamike, pravovremenosti, što je izazov za složene teme i istu takvu formu. Ova forma daje prostor da ispričate nešto važno za javnost, a što se teško može ispričati u par minuta priloga informativne emisije. Građanima su dokumentarci značajni jer bi u njima morale biti predstavljene sve važne informacije o nekoj temi koja je u interesu javnosti. Čini mi se da su u poslednje vreme dokumentarci još važniji, jer niko ne stiže da prati sve važne događaje iz dana u dan. Dokumentarac je dobar ako vam daje uvid u temu sveobuhvatno, a sažeto i interesantno”, kaže Irena Stević.

Koautorka više istraživačkih emisija i serijala, uključujući i onaj o Kolubari, Energetski (ne)sporazum o štetama naftno-gasnog aranžmana sa Rusijom, emisije o zloupotrebama tokom izgradnje puteva, o ubistvu Olivera Ivanovića, podvlači da je, iz ugla novinara, dokumentarna forma prostor da se iskaže kreativnost načinom pričanja priče i vizuelnim predstavljanjem.

„Insajder je od prve epizode, još 2005, bio prepoznatljiv baš zato što je komplikovana priča sažeta, ispričana i predstavljena tako da svako može da razume o čemu se tu radi. Insajder se od početka gledao u dahu. Najviše reakcija, po pravilu, izazivaju dokumentarno-istraživačke emisije, one koje otkrivaju zloupotrebe vlasti.“

Insajder se od nastanka bavi sistemskim zloupotrebama, greškama u sistemu, koje donose korist pojedincima na štetu građana i države, kaže Irena Stević:

„Često se neka informacija meri po tome da li je neko posle njenog objavljivanja uhapšen. Po meni je mnogo važnije šta je promenjeno u sistemu. Posle nekih serijala Insajdera menjani su i zakoni, kako bi se bar donekle ispravila nepravda. Takođe, Male velike priče, serijal o ličnim borbama pojedinaca sa sistemom, dirne i osvesti mnoge gledaoce. Glas građana donosi razgovore sa građanima o ključnim problemima i dešavanjima na lokalu, o tome kako ocenjuju vlast, a postao je prepoznatljiv i kao serijal o lokalnim šerifima.”