Veštačka inteligencija na RTS-u: Uvod u nove propagandne gafove ili kvalitetnije informisanje?

Nove funkcije zbog kojih je RTS raspisao javnu nabavku „za usluge veštačke inteligencije“ trebalo bi da obuhvate „razvoj i implementaciju“ rešenja za automatizovano kreiranje i obradu sadržaja. Uz, kako se napominje, „zadržavanje uredničke kontrole“ novinara od krvi i mesa.

Sistem bi trebalo da omogući „generisanje članaka iz prilagođenih izvora“. Drugim rečima, da čita i interpretira ono što objavljuju drugi mediji iz zemlje i sveta, ono što saopštavaju javne institucije, organizacije, sportski klubovi…

Novi „kolega“ tako bi „pisao“ vesti na osnovu onog što pronađe na različitim platformama (navode se: YouTube, Instagram, X, Reddit, TikTok i LinkedIn). Automatski bi pratio naloge na društvenim mrežama, transkribovao audio i video zapise, proveravao činjenice, učestvovao u SEO optimizaciji za pretraživače.

RTS je raspisao tender, ali nije odgovorio na pitanja Cenzolovke da li je s nekim proizvođačem softvera potpisan ugovor, koje će tačno zadatke i zaduženja VI preuzeti, ili kako će to sve delovati na redakciju.

VI kolega u redakciji

Uvođenje VI na javni servis (za sada) verovatno ne znači virtuelne prezentere, svojevrsni odgovor na „Marka Popovića“ i „Bojanu Filipović“ s Televizije Happy. Ništa tako spektakularno.

Pre svega, potrebna im je pomoć. Pitanje je u kojoj meri je moguća takva utopijska budućnost, ona u kojoj VI obavlja dosadne zadatke – prekucava raspored sahrana i najavljena isključenja struje – dok novinari govore istinu o moći i menjaju svet (nabolje) svojim neometanim istraživanjem i izveštavanjem.

Ivan Subotić iz Novosadske novinarske škole smatra da takva budućnost zapravo jeste moguća, ali da je, u domaćem kontekstu, ona manje realna.

Sagovornik Cenzolovke objašnjava da se u jednom delu stranih medija VI koristi upravo za prenos servisnih ili onih informacija kojima dodatno tumačenje nije potrebno.

„Veštačka inteligencija u tom smislu zapravo ne ugrožava kreativni deo novinarstva, pa novinarima ostaje više vremena za kreiranje dubljih istraživanja, analitičke i komentatorske sadržaje. Ipak, mislim da od VI možemo dobiti mnogo više od toga. Ona nam, recimo, može pomoći da analiziramo ogromne setove podataka znatno brže, da te podatke efikasno sortiramo ili da ilustrujemo svoje tekstove bolje. Pitanje je samo da li su novinari kod nas dovoljno odgovorni i etični u korišćenju VI. Oni koji jesu, i koji svakako provere rezultate koje nam AI pruža, zaista mogu imati benefita od nove tehnologije“, kaže Subotić.

Uopšteno, svetski mediji (barem deklarativno) odbacuju mogućnost da novinari budu zamenjeni mašinama. Oni ističu važnost ljudskog faktora u donošenju odluka u slučajevima kada se koriste VI alati.

Prošlo je skoro tri godine od kako je grupa novinskih i izdavačkih kuća objavila prve sveobuhvatne Globalne principe za upotrebu veštačke inteligencije u kojima se insistira na nadzoru i „značaju smislenog ljudskog učešća“.

„Smatram da bi RTS pre bilo kakve upotrebe VI trebalo da usvoji smernice o njenom korišćenju i transparentno ih navede. Pokušao sam da pronađem postoji li tako nešto na sajtu RTS-a, ali bez uspeha. Ukoliko se AI nekontrolisano uvede na portal RTS, a novinari prepuste tehnologiji da radi deo njihovog posla, mislim da će biti mnogo materijala za emisije humorističkog karaktera“, kaže Subotić.

„VI je mač sa dve oštrice, može biti koristan ali se ne može koristiti bez strepnje od greške. Nadajmo se da će novinari RTS-a biti pažljivi kako bi izbegli nove gafove.“

Aktuelni trenutak domaćeg javnog servisa je poprilično složen. Sa ili bez VI.

Kriza poverenja

Rojtersovo uporedno istraživanje pokazalo je da građani Srbije imaju najmanje poverenja u nacionalni javni servis u Evropi. RTS prate i brojne kritike na rad.

Aleksandar Kocić u autorskom tekstu na portalu Cenzolovka postavlja pitanje: „Da li nam uopšte treba javni servis i šta uraditi sa RTS-om nakon smene vlasti?“ Subotić, s druge strane, ocenjuje da RTS „odavno nije javni servis svih građana“.

„To je više puta dokazano u istraživanjima i monitorinzima koji uglavnom apostrofiraju pristrasnost i neizbalansiranost RTS-a. Ukoliko pogledate bilo koji Dnevnik 2, videćete da se novinarsko pravilo o ‘dve strane’ retko kad primenjuje, da u prilozima neretko govore istomišljenici i da ceo program više podseća na PR službu vlasti nego na javni servis“, ocenjuje Subotić.

Da li je jedna velika struktura poput RTS-a spremna na novi izazov, to je već drugi par rukavica.

Iz samog RTS-a stižu signali da jesu. Prošlog meseca javni servis bio je domaćin međunarodne obuke o veštačkoj inteligenciji i medijima.

Na svom sajtu najavljuje da Srbija dobija prvi Zakon o veštačkoj inteligenciji, te da će Beograd biti domaćin evropskog samita o veštačkoj inteligenciji u okviru Ekspa 2027.

Kada je The Public Media Alliance u saradnji s Univerzitetom u Edinburgu predstavio izveštaj o načinu primene veštačke inteligencije u medijima, njihov poseban fokus bio je na javnim servisima u zemljama s niskim i srednjim prihodima.

U takvom okruženju, kažu, javni servisi „nemaju dovoljno vremena, kapaciteta i resursa“ da se aktivnije uključe u inicijative vezane za VI. Takođe, javni servisi iz bogatijih zemalja „ne razumeju uvek u potpunosti operativna i resursna ograničenja“ s kojima se suočavaju njihove kolege iz finansijski i organizaciono manje razvijenih sredina.

Ista organizacija ističe da medijski javni servisi u Evropi sve više integrišu VI u svoj rad, ali da istovremeno „imaju posebnu odgovornost da budu transparentni i odgovorni u načinu na koji upravljaju njenom primenom“.

Od kako se pojavila ideja o VI u novinskim redakcijama, OEBS upozorava da, iako VI „pruža mogućnost automatizacije složenih i repetitivnih procesa“, algoritmi koji se ne razvijaju i ne primenjuju odgovorno mogu voditi ka pristrasnosti.

Opasnost od dezinformacija

Istraživanje koje je koordinisala Evropska radiodifuzna unija (EBU), a predvodio BBC – učestvovala su 22 javna servisa iz ukupno 18 zemalja koje emituju program na 14 jezika – pokazalo je da VI asistenti „rutinski pogrešno predstavljaju novinarski sadržaj“ i to bez obzira na jezik, teritoriju ili konkretnu platformu.

Novinari iz javnih servisa analizirali su više od 3.000 generisanih odgovora u odnosu na tačnost, navođenje izvora, razlikovanje činjenica od mišljenja i pružanje konteksta.

Zaključili su da je čak 45 odsto odgovora sadržalo značajan problem. Gotovo trećina imala je ozbiljne nedostatke u navođenju izvora. Jedan od pet odgovora sadržao je ozbiljne probleme sa tačnošću, uključujući i izmišljene informacije (takozvane „halucinacije“) i zastarele podatke.

U domaćem kontekstu, najčešće su audiovizuelne dezinformacije koje je generisala VI: fotografije, video i audio snimci.

Analize NNŠ pokazale su da se one pojavljuju kao prevare u kojima se lakoverni navode da kupe neki proizvod (najčešće navodni lek) ili da investiraju u neku onlajn platformu. Dizajnirane su tako da VI replike poznatih ličnosti preporučuju kupovinu ili investiranje.

„Sve češće su VI dezinformacije političkog karaktera“, ističe Subotić.

„Nedavno smo videli komične snimke nepregledne kolone SNS aktivista na mitingu u Beogradu. Budimo fer, takvih manipulacija bilo je i kada govorimo o studentskim protestima u Beogradu, iako su oni i bez VI uglavnom bili izuzetno posećeni.“

Subotić je podsetio da je prethodnih godina TV Pink umeo da proizvede „relativno kvalitetne dipfejk snimke“ opozicionih političara i učini da oni progovaraju praktično bilo šta.

„Nedavno je i Informer krenuo da plasira VI propagandne snimke, mada su oni više smešni nego što bi nekoga mogli da prevare. Ipak, mislim da su, kada govorimo o VI, političke dezinformacije najopasnije i da je još opasnije to što politički akteri sada za bilo koji sadržaj, bio on autentičan ili ne, mogu da tvrde da je u pitanju VI. Ova tehnologija dala je političarima mogućnost za još lakše sluđivanje građana“, zaključuje sagovornik Cenzolovke.