Odgovor Bratine na pitanje zašto nijedna institucija nije reagovala na napad na ekipu N1: Nemamo ovlašćenje da postupamo u konkretnom slučaju 
Andrej Hložan autor fotografije godine u Srbiji: Dok sam objektivom tražio pištolj mislio sam – neće valjda mene 
Slavko Ćuruvija fondacija: Pozdravljamo presudu Vrhovnog suda koji je utvrdio da je Apelacioni sud nezakonito presudio u procesu za ubistvo Slavka Ćuruvije 
Vučićeva Božićna priča o REM-u: Kako je predsednik preuzeo krivicu i uspavao regulatora 
Perica Gunjić: Odluka Vrhovnog suda u slučaju Ćuruvije potvrđuje kolaps pravosuđa 
Na sastanku SRG Dinko Gruhonjić je, putem video uključenja, u direktnom razgovoru sa predstavnicima tužilaštva i policije dobio detaljne informacije o svim do sada preduzetim istražnim radnjama kao i očekivanjima u vezi sa otkrivanjem počinilaca.
Apelacioni sud razmatra žalbe koje su podneli i odbrana okrivljenih i tužilac Predrag Milovanović. Za Dragoljuba Simonovića, koji je pred prvostepenim sudom kažnjen na pet godina, tužilac traži maksimalnih osam godina zatvora, dok advokati traže njegovo oslobađanje od optužbi. Jovanović ponovo omalovažavan i vređan, pred kraj ročišta mu pozlilo
Posle višegodišnje kampanje sa stotinama pretnji smrću i nebrojenim uvredama, zbog čega je prošlu godinu sa suprugom proveo van zemlje, pisca i novinara Marka Vidojkovića Međunarodni PEN centar u izveštaju o stanju slobode izražavanja navodi kao jedan od dva najteža slučaja u Evropi. O modelu po kome kritički mediji i novinari u Srbiji preko noći postaju „legitimne mete“ Vidojković je govorio na panelu PEN-a
Proteklog vikenda počela je u Beogradu deveta Škola digitalnog novinarstva u organizaciji Slavko Ćuruvija fondacije, koja je okupila devetoro mladih novinarki i novinara i studenata i studentkinja novinarstva iz Niša, Novog Sada, Beograda i Sombora.
Na ulazu u zgradu univerzitetskog profesora i novinara Dinka Gruhonjića iz Novog Sada noćas je ponovo ispisan grafit, nakon što su prethodno građani sinoć prekrečili grafit koji je sadržavao pretnju smrću Gruhonjiću.
Sramotni su cinizam i arogancija kojim se Republički geodetski zavod danima obraća novinarima i građanima na Iksu. Posebnu pažnju privukao je jedan od najbesmislenijih zahteva koji su od neke državne institucije ikad dobili - autorizacija pitanja
Bezbednosna kultura i svakodnevna rutina koja podrazumeva odgovoran odnos prema osetljivim podacima i izvorima u današnje vreme su za odgovorne novinare obavezne. Nonšalancija u vezi s korišćenjem sopstvenih uređaja i čuvanja podataka postala je neodgovorna, a u nekim situacijama može biti opasna. I to ne samo za novinare, nego i za one koji im daju informacije
Akcija krečenja fašističkih pretećih grafita ispisanih u ulazu zgrade u kojoj s porodicom živi programski direktor NDNV i univerziteteski profesor Dinko Gruhonjić održaće se u petak, 22. marta u 18 časova u Novom Sadu, Balzakova 45
U moru bezbednosnih rizika i tuđih interesa, novinarke koje izveštavaju o Kosovu suočavaju se sa neprijatnostima zbog toga što su žene: od poziva u večernje izlaske, preko neželjenih zagrljaja do kampanja blaćenja i pretnji seksualnim nasiljem. Za Cenzolovku o tome govore novinarke Jelena Petković i Una Hajdari
Sada postoje i dokazi da službe u Srbiji koriste softvere za špijuniranje elektronskih uređaja. Poslednjih godina učestale su sumnje da se na taj način prate i novinari i aktivisti civilnog sektora. Kako se zaštititi u vreme kada se osetljive informacije i izvori podataka nalaze na našim uređajima, kada je naš privatni život „na izvolte“?
U ulazu zgrade u kojoj Gruhonjić živi s porodicom danas je osvanula preteća poruka: "Dinko-Šakiću za večni dom si spreman", sa potpisom "Srpska Vojvodina".
Zloupotrebljavajući konstitutivnu sednicu Narodne skupštinu Republike Srbije, šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke Milenko Jovanov dva dana u kontinuitetu obmanjuje građane Srbije, šireći dezinformacije i iskonstruisane poluistine kojima direktno ugrožava živote čelnika Nezavisnog društva novinara Vojvodine, Ane Lalić i Dinka Gruhonjića.
Sistem koji je uspostavljen u Srbiji stvara javnost koja ne mari za one koji joj donose tačne informacije. Javnost koja je pristala na takvu postavku stvari kažnjena je oduzimanjem budućnosti za naredne generacije. Takva javnost je osuđena na institucije koje će joj samo potvrđivati razloge za nepoverenje, ali bez mogućnosti za promenu. Takva javnost lišena je znanja da je jedini lek za odbranu od manipulacija upravo - u istinski informisanoj javnosti
Analiza napada na medije i novinare na portalima Informera, Srpskog telegrafa, Aloa, Večernjih novosti i Kurira, koju je radila Slavko Ćuruvija fondacija, pokazala da su najviše napadani N1, Nova i Danas. Napadi na medije i novinare često rezultat kampanje koju vode istovremeno i tabloidi i političari
Više novinara u Srbiji u poslednjih nekoliko dana kontinuirano trpi grube uvrede, upućuju im se pretnje smrću uživo, putem telefona ili preko poruka na društvenim mrežama, a neki su i na meti zastrašivanja od strane policije. Zabrinuti smo jer iskustvo pokazuje da nereagovanje institucija rezultira intenzivnijim pritiscima pa čak i fizičkim napadima na novinare, kaže se u saopštenju Koalicije za slobodu medija, koja zahteva da svi slučajevi budu rešeni u što kraćem roku.
Novinarka N1 Ksenija Pavkov dobila je desetine uvreda i pretnji klanjem i lomljenjem kostiju zbog izveštavanja sa protesta podrške majci kojoj je Centar za socijalni rad oduzeo troje dece. Na ovim skupovima nepoželjni su svi novinari - i prorežimskih i kritičkih medija. Bes se sa institucija preusmerio na medije, onemogućen im je normalan rad
Novinari ne treba odmah da prenesu svaku objavu roditelja na društvenim mrežama o tome da im je dete nestalo pre par sati, svakako ne pre razgovora sa njima i konsultacija sa policijom. Novinarima je u takvim slučajevima često teško da procene da li je veća šteta od objavljivanja ili od neobjavljivanja, ali moraju da budu svesni da se time ponekad može ugroziti i život deteta, kao i posledica po razvoj njegove ličnosti
