Nakon smene vlasti: Vreme je da saznamo ko su bili doušnici tabloida iz tužilaštava, policije i BIA 
„Izvini, Srbijo”, drugi deo: Šta se sve preokrenulo u srpskim medijima za tri dana 
Godine beščašća i kršenja zakona na Pinku: Tuča i davljenje u rijalitiju, zavera o nadstrešnici i Ribnikaru, laži o studentima 
Zašto je Željko Mitrović počeo baš sad da smanjuje Pink imperiju 
BIA je politička policija, treba je rasformirati: Vesna Mališić o prisluškivanju novinara Radara pod sumnjom da – špijuniraju državu 
Kao i u slučaju presude iz 2019, u žalbama na presudu optuženima za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, koja je doneta u decembru 2021, i odbrana i tužilac traže njeno ukidanje. Advokat Slobodan Ružić, sa druge strane, smatra da presuda sadrži dovoljno dokaza da bude potvrđena. Pravosnažnu odluku o sudbini istorijskog procesa za ubistvo novinara, koje je organizovala i izvela država, doneće Apelacioni sud
Istraživanje organizacije CRTA pokazuje zbog čega je proteklih godina bilo toliko važno staviti sve nacionalne televizije pod kontrolu vlasti. Najviše građana Srbije se o političkim i društvenim temama informiše putem televizije, oni u najvećem broju veruju provladinim medijima i naklonjeni su strankama na vlasti. S druge strane, veb-portale preferiraju oni koji veruju kritičkim medijima i bliži su opoziciji
Pančevački novinar Nenad Živković pred sudom vodi četiri postupka za povredu ugleda i časti protiv dva pančevačka medija – portala e-Pančevo i njegovog urednika Aleksandra Čupića, te protiv RTV Pančevo i bivšeg urednika te televizije Miroslava Milakova. U kampanji koju su ti mediji vodili protiv njega nazivan je najpogrdnijim imenima
Umesto u listu Eko Palež, tekstovi u okviru projekata koje je iz budžeta sufinansirao Obrenovac sa 2,8 miliona dinara objavljivani su u listu Novi Palež koji nije u Registru medija, što je suprotno zakonu. U ugovorima s obrenovačkom opštinom čak je naveden lažni izdavač Eko Paleža, zbog čega pravnici smatraju da bi i predsednik opštine Miroslav Čučković, inače redovni kolumnista Novog Paleža, i njegovi službenici mogli i krivično da odgovaraju
„Volim ruski narod. Zbog toga moram da vam kažem istinu“, kaže na početku video-poruke Arnold Švarceneger i naglašava da od detinjstva prema Rusima oseća samo poštovanje i naklonost. „Ne radi se tu o jednostavnom davanju više informacija Rusima koji nisu informisani – ovde se radi o tome kako do njih dopreti na emotivnom nivou“, piše u analizi Pointera
Više javno tužilaštvo u Novom Sadu usvojilo je žalbu novinarki Radija i portala 021 Gorice Nikolin i Gordane Mihailović na odluku Osnovnog tužilaštva da odbaci njihovu prijavu zbog pretnji posle teksta o nepravilnostima u radu jedne osnovne škole. Naloženo je da se osoba koja im pretila ponovo ispita i da se ovog puta razmotre mejlovi i telefonski razgovori u kojima se novinarkama poručuje „ili ćete vi mene ili ću ja vas pobiti”
Voditelji emisije „Antidepresiv” relativizovali su i podržali nasilje prema ženama, utvrdila je poverenica za zaštitu ravnopravnosti. Sagovornice Cenzolovke slažu se da je takav nastup nedopustiv, te da voditelji za njega nisu preuzeli odgovornost
Reporteri bez granica pozdravili su odluku zaječarskih vlasti da zabrane prilaz komšiji novinara Miljka Stojanovića, koji mu je pretio nakon intervjua sa Ukrajincem
Drastičnim merama protiv medija i novinara koji se usude da iznesu bilo koju istinitu informaciju o ratu u Ukrajini Rusija je informisanje u zemlji pretvorila u čistu propagandu i vratila ga u vreme Sovjetskog Saveza. Informativna blokada građana Rusije sada se donekle probija samo zahvaljujući akcijama hrabrih pojedinaca, kao što je Marina Ovsjanikova, ili korišćenjem visokih tehnologija
Dopisniku Danasa iz Zaječara, posle teksta o bratu njegove supruge, Ukrajincu koji je izbegao iz Lavova i koji poručuje da ne želi da ubija ljude, pretnje je uputio komšija. Miljko Stojanović strahuje za svoju porodicu, zbog supruge Ukrajinke i njenog brata, kao i njihovih roditelja koji tek treba da stignu u Srbiju
Za samo tri i po meseca portal iz Kijeva je toliko porastao da je postao šampion među slavnim, mada malobrojnim, medijima u Evropi čiji su novinari uspevali da pokrenu i održe nezavisni i profesionalni medij, oslanjajući se isključivo na podršku čitalaca koji žele da plate za proverene vesti i kad im se nude besplatno. Sada imaju na desetine hiljada malih donatora, dok ih na Tviteru prati 1,7 miliona ljudi
Najveći broj onih koji tuže tabloide su osobe nepoznate široj javnosti, dok profesionalne medije najviše tuže političari, pokazuju istraživanja Slavko Ćuruvija fondacije i CEPRIS-a. Bivša predsednica Vrhovnog suda Vida Petrović Škero kaže da na taj način političari vrše pritisak na profesionalne medije, što je najizraženije u predizbornom periodu
Nagradu BeFema za feminističko izveštavanje dobila je Dejana Cvetković sa portala InfoVranjske za istraživanje koje je radila u okviru Škole digitalnog novinarstva Slavko Ćuruvija fondacije. Nagrađene i Ksenija Pavkov (N1) i Ivana Gordić Perc (Voice)
Na koja se to pravila poziva REM analizirajući serijal „Decenija vlasti” na N1? Na ona u Zakonu o informisanju? Ona skarabudžena pred izbore? Ili na neka treća – za koja ne znamo? Kako se to tačno autorima dokumentarnih serijala zabranjuje da koriste „asocijativni niz”? U kom tekstu se objašnjava da se ne smeju upotrebljavati metafore? Ko je, s kojim autoritetom i kako tačno odredio kakvi bi trebalo da budu sagovornici u nekom medijskom prilogu? I kako je taj neko zamislio da prikrije posledice vlasti jednog čoveka?
Koalicija za slobodu medija najoštrije osuđuje ratnohuškačke naslove i objave u medijima koji se pojavljuju povodom rata u Ukrajini. Ne postoji nijedan razlog koji bi opravdao podršku agresiji na ovu zemlju.
O medijskom sistemu koji je stavljen u službu izborne pobede, o agresivnom lupetanju tabloida u izveštavanju o okupaciji Ukrajine, o ličnom mišljenju i „pa šta logici“ umesto istine, o tome zašto je objektivno novinarstvo poljuljano do temelja, ali i o njegovoj važnosti kao ključnoj formi javnog znanja... za Cenzolovku govori profesorka Snježana Milivojević
