28. feb 2020.

Analiza: Mediji u Srbiji „u muškim cipelama“, a javni interes nije u fokusu

Disbalans u odabiru tema, sagovornika i pola - tom rečenicom u Novosadskoj novinarskoj školi opisuju program javnih servisa i komercijalniih televizija sa nacionalnom frekvencijom, koji su nadgledali u proteklih par meseci. Dodaju i da su mediji u Srbiji u muškim cipelama, budući da čak i javni servisi, u svoje informativne emisije retko uključuju žene, decu i marginalizovane grupe.

Nacionalna frekvencija je javno dobro, a televizije koje je danas imaju daleko su od pokretanja i istraživanja tema od javnog interesa, pokazala je analiza Novosadske novinarske škole. Tokom dva meseca pratili su centralne informativne emisije i jutarnje programe javnih servisa i četiri komercijalne televizije sa nacionalnom pokrivenošću.

„Zašto je to važno? Zato što su javni servisi osnovani od građana i građani moraju biti toga svesni, da su oni vlasnici javnih servisa“, rekla je Dubravka Valić-Nedeljković iz Novosadske novinarske škole.

Teško bi se to moglo zaključiti po analiziranom programu. Rezultati kažu kako građani retko dobijaju priliku da iznesu svoje mišljenje, da na javnim servisima izostaje medijska inicijativa, odnosno da najčešće izveštavaju o događajima. Ima, međutim, i situacija koje prećute.

„Znači, imamo jedan segment da neki mediji komercijalni su pratili neke teme, imamo segment da su društvene mreže i svi oni mediji na internetu nešto o tome govorili, a da na javnom servisu imate tišinu. Goran Vesić presretne međuredakcijsku komunikaciju na N1 i o tome se uopšte ne izveštava“, rekao je Siniša Isakov iz Novosadske novinarske škole.

U mnogo čemu su, po analizi, javnim servisima slične Pink, Happy, O2 i Prva, uz jednu bitnu razliku – novinari tih televizija u izveštajima su najčešće pristrasni. I na jednoj i na drugoj strani, oni koji kreiraju vlast, najčešće o njoj i govore.

„Političke i ekonomske elite ove zemlje, i to svega dva ili tri njihova predstavnika, imaju šansu da govore i na javnim servisima i na komercijalnim televizijama, a opozicija gotovo nema nikakvu šansu“, kaže Dubravka Valić-Nedeljković iz Novosadske novinarske škole.

Slične podatke izneo je i Biro za društvena istraživanja, koji je, pored televiziija sa nacionalnom frekvencijom, u istraživanje uključio i N1. Tokom pet meseci, predsednik Srbije u programima je proveo skoro 56 sati, duplo više od drugih predstavnika vlasti i 18 puta više od najzastupljenijeg predstavnika opozicije.

Da je to teško promeniti u par meseci, kaže glavni urednik Agencije Beta.

„Sva istraživanja koja su ozbiljno rađena do sada, pokazuju da je najširim slojevima stanovništva, koji se uglavnom informišu preko, njih 70 – 80 odsto, preko televizija sa nacionalnom pokrivenošću i tabloida, da je to informisanje prilično jednostrano. To bi možda moglo da se promeni u vreme predizborne kampanje, ali značaj te promene praktično je minoran“, rekao je Dragan Janjić.

Još manje od različitih političkih stavova, prostora su imale marginalizovane grupe, manjine ili osobe sa invaliditetom. Žene i deca, takođe.

„Ništa što je pravi život, vi ne vidite u tim emisijama. Vidite samo ono kako život gledaju političke elite“, kaže Valić-Nedeljković.


Video prilog N1

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend