Izborni regulator medija: Još malo proizvodnje privida

Nepuna tri meseca od kada je formirano, i dalje nije najjasnije šta je zapravo posao Privremenog regulatornog tela za praćenje medija tokom izborne kampanje. U tom smislu, ono se uglavnom ne razlikuje od nekih drugih medijskih grupa, tela i komisija začetih u Nemanjinoj 11/Pioirskom parku, kako bi se u ovom ili onom trenutku namirio Brisela.
Ipak, imajući u vidu stanje na medijskoj sceni neposredno pred izbore – bauljanje ovog tela po slepoj ulici posebno je mučno i obeshrabrujuće.

Za početak, privremeni regulator saopštio je rezultate medijskog monitoringa koji je sproveo REM, a koji je pokazao da je u prvih 15 dana januara na RTS-u, na primer, vlast imala sedam i po puta više vremena nego sve opozicione stranke zajedno.

Komentarišući ove nalaze, predsedavajući privremenog tela Rade Veljanovski ispravno je zaključio da je to poražavajuće, ali je u emisiji “Iza vesti” na N1 objasnio i da zadatak šarolike grupe, koja treba da se bavi medijima u predizbornom period, nije da “promeni”, već da “apeluje, savetuje, podstiče i poziva medije da se ponašaju po zakonu”.

Teško da je iko očekivao da se mediji promene preko noći, ali je još teže prihvatiti da im je bilo neophodno apelovanje, savetovanje i ostalo nabrojano. Ne rade mediji to što rade zato što ne znaju šta rade, već naprotiv – zato što vrlo dobro znaju ko im je pravi urednik, šta im je rečeno i šta zauzvrat dobijaju. I nije to otkrilo privremeno telo kojim se diče Tanja Fajon i njena ekipa: to je činjenica na koju godinama i u bezbroj medijskih monitoringa ukazuju domaće i međunarodne organizacije.

U skladu s politikom apelovanja, privremeni regulator je u decembru takođe saopštio da “uočava pojavu da se predstavnici političkih stranaka i organizacija vlasti i opozicije opredeljuju za određene medije, a druge izbegavaju”, i da “mnogi mediji selektivno pozivaju učesnike iz političkog života da budu sagovornici u njihovim programima”.

Ovo otkriće takođe je sasvim tačno i zasnovano na činjenicama, ali zbog toga nije morala da dolazi delegacija iz evropske prestonice: bilo je dovoljno svedočenje nasumično izabranih novinara o brojevima telefona s kojih im se godinama niko ne odaziva, ili jednostavnije – da se prelete spiskovi gostiju u jutarnjim programima. Pritom, to su i pre međustranačkog dijaloga vrlo dobro znali i Tanja Fajon i drugi evroparlamentarci.

Čemu onda Privremeni regulator? Da nam saopštava opšta mesta? Kako se u ovom ili onom dokumentarnom filmu prešlo preko “crvene linije”, kako se krši zakon, kako je medijska scena polarizovana i duboko politizovana?

Nije sporno što imamo još jedno “telo”, iako već postoje REM i ministarstvo nadležno za medije. Nije sporno ni što smo imali silne dijaloge, promocije kvazi saradnje između vlasti i medijske zajednice, silne radne grupe čiji se rad sistematski omalovažavao.

Sve to, već je postalo deo “prirodnog neprijateljskog okruženja” za sve one koji žive od medija i u medijima.

Sporno je to što će se 3. aprila uveče mnogi pozvati na privremenog regulatora ili na sumanute “dijaloge” na javnom servisu i samo na osnovu toga zaključiti da je učinjeno sve da se mediji bar pred izbore umiju i operu zube. Biće to još jedan “demokratski” ordenčić na reveru vlasti, još jedna tura proizvodnje privida, a stvari će ostati iste kao što su već godinama.

Osim, naravno, ako apeli, saveti, podsticanja i pozivi Privremenog Regulatornog tela ne urode plodom. A hoće, garant.