26. maj 2020.

Kako je REM uspeo da zaključi da je SZS na televizijama zastupljeniji od liste Aleksandra Vučića

U pokušaju da umanji svim građanima očiglednu ogromnu prednost koju vladajuće strukture imaju na nacionalnim televizijama tokom predizborne kampanje, REM zloupotrebljava analizu televizijskih programa, sabira babe i žabe i manipuliše koristeći potpuno pogrešnu metodologiju koja nije u skladu sa međunarodnim standardima

Prema REM-u, naprednjaci na TV zapostavleni u odnosu na SZS: Aleksandar Vučić (foto: Nemanja Jovanović / Cenzolovka)

Kada je početkom marta 2020. godine Regulatorno telo za elektronske medije (REM) saopštilo da će tokom predizborne kampanje, pored televizija sa nacionalnom frekvencijom, pratiti i rad kablovskih televizija N1 i Nova S, u  javnosti su se, uz začuđenost što se u istu ravan stavljaju televizije sa različitom vrstom medijske pokrivenosti i odgovornosti, mogli čuti i komentari da se radi o nekoj vrsti pritiska na te kablovske emitere.

Članica Saveta REM-a Olivera Zekić odbacila je takvu mogućnost rekavši da „REM nema načina da ih (TV N1 i TV Nova S) pritisne“ i objasnila da su se na takav potez odlučili jer je „važno da svi znaju da ih doživljavamo, kada je reč o praćenju izbora, ravnopravno, i da ćemo pratiti i beležiti njihov rad“.

Predstavnici SNS-a, kao i celokupne vladajuće koalicije, godinama odbijaju da učestvuju u programima N1, te je logično da će monitoring pokazati veću zastupljenost predstavnika onih političkih partija koje prihvataju poziv za učešće u programima te televizije

Da se ne radi samo o „doživljaju ravnopravnosti“ već i o mogućnosti da se prikupljenim podacima manipuliše, postalo je jasno kada je REM počeo da objavljuje svoje nalaze monitoringa.

REM je do sada objavio tri Izveštaja o nadzoru pružalaca medijskih usluga tokom predizborne kampanje za republičke, pokrajinske i lokalne izbore – dva u martu za period od 4. do 15. marta, i treći za period od 11. do 15. maja, koji sadrži i zbirnu informaciju za celokupan period predizborne kampanje. Svi izveštaji su dostupni na veb-strani REM-a.

Pozivajući se na podatke iz izveštaja REM-a, mediji su u ponedeljak, 25. maja 2020, objavili gotovo senzacionalne naslove: Danas – „Izveštaj REM: SZS dobio najviše prostora u medijima“; N1, navodeći vest FoNeta: „REM: SzS više od tri sata zastupljeniji u medijima od liste SNS“; RTV, pozivajući se na Tanjug: „REM: U medijima najveći prostor dobili analitičari i SzS, merena zastupljenost, ne i neutralnost tekstova“.

Mediji su ovakve naslove izvukli čitajući treći izveštaj REM-a, gde u tabeli na strani 7 stoji da lista vladajuće partije „A. Vučić – Za našu decu“ ima 9,33 odsto učešća u „ukupnom predizbornom vremenu“ svih posmatranih pružalaca medijskih usluga, dok je opozicioni Savez za Srbiju zastupljen sa 14,91 odsto.

Takođe, u istom izveštaju na strani 34, u zbirnim podacima za čitav period predizborne kampanje, sve do 15. maja, stoji podatak da je Savez za Srbiju zastupljen sa 14,05 procenata, dok je izborna lista vladajuće partije zauzela 12,36 odsto prostora u programima posmatranih elektronskih medija.

Šta se dogodilo?

Kako je ovo moguće, pitali su se s pravom čitaoci? Da li su javni medijski servisi (RTS i RTV) i privatne televizije sa nacionalnom frekvencijom preko noći promenili svoje uređivačke koncepcije u kojima su opozicione stranke i savezi u potpunosti zanemareni ili su predmet najtežih optužbi?

Do promene uređivačke koncepcije naravno nije došlo – objavljeni nalazi su rezultat korišćenja pogrešne metodologije, a neko bi rekao – i namerne manipulacije.

Prostim sabiranjem „ukupnih vremena predizbornog programa“ kablovske televizije N1 i televizija sa nacionalnom frekvencijom može se dobiti samo iskrivljena slika i lažni prosek zastupljenosti političkih aktera u programima elektronskih medija

Do ovakvih rezultata REM je došao zbrajanjem nalaza iz monitoringa kablovskih televizija N1 i Nova S sa podacima prikupljenim iz nadzora programa televizija sa nacionalnom frekvencijom, iako se ova dva različita koncepta televizije nikako ne mogu stavljati u istu ravan i statistički zajedno tretirati.

Koji su motivi REM-a da pribegne ovakvim metodološkim egzibicijama može se pretpostavljati, ali je izvesno da je REM u ovom slučaju pribegao sabiranju baba i žaba, pa je iz proseka tog zbira dobio biće babžab, nepostojeće isto kao i ravnomerna zastupljenost opozicionih političkih opcija u programima elektronskih medija.

A da ogromna neravnopravnost u korist vladajuće stranke i te kako postoji može se lako utvrditi kada se, u istim tim izveštajima REM-a, pogledaju podaci o zastupljenosti političkih aktera i lista na svakoj od televizija sa nacionalnom frekvencijom ponaosob.

Na primer, iz REM-ovog izveštaja objavljenog u martu vidi se da je u Drugom dnevniku RTS-a, lista „A. Vučić – Za našu decu“ bila zastupljena sa 39 procenata (10 minuta i 10 sekundi), dok je Savez za Srbiju imao 4,67 procenata (jedan minut i 13 sekundi) prisustva. U istom periodu, u Dnevniku u 18.30 sati na Pinku, lista „A. Vučić – Za našu decu“ ima zastupljenost 75,41 procenat (20 minuta i 39 sekundi), dok Saveza za Srbiju uopšte nema.

Još jasniji su nalazi BIRODI-ja, koji je, kao i REM, tokom marta vršio nadzor centralnih informativnih emisija, ali je posmatrao i parametre koje REM ne prikazuje u svojim izveštajima, a koji su ključni da bi se razumeo stepen favorizovanja predstavnika vladajuće stranke kroz funkcionersku kampanju u programima elektronskih medija.

Za 12 dana predizborne kampanje u martu, Aleksandar Vučić je u funkciji predsednika Srbije samo u centralnim vestima televizija sa nacionalnom frekvencijom bio prisutan 5 sati, 58 minuta i 40 sekundi, utvrdio je BIRODI. Od toga je bio pozitivno predstavljen 2 sata, 40 minuta i 44 sekunde, neutralno 3 sata 5 minuta i 26 sekundi, a ostalih 12 i po minuta negativno.

„NIJE CELISHODNO DA SE UKLJUČUJEMO U POLEMIKU O ULOZI REM“

Na pitanja koja je Cenzolovka poslala REM-u, dobili smo odgovor predstavnika Službe za nadzor i analizu, u kome se, posle podsećanja da REM „donosi odluke u skladu sa zakonima i pravilnicima koji regulišu oblast elektronskih medija“, kaže:

„Smatramo da nije celishodno da se na bilo kakav način svojim odgovorima uključimo u javnu polemiku o ulozi Regulatornog tela, već da, koliko je god moguće više, radimo svoj posao na najbolji mogući način i time doprinesemo ostvarivanju ciljeva za koje se, verujemo, i vi zalažete.“

Služba za nadzor i analizu nas upućuje na to da većinu odgovora na naša pitanja možemo pronaći u uvodima prethodnih izbornih izveštaja koji su dostupni na sajtu REM-a, dok ćemo ostale moći da dobijemo po završetku izborne kampanje i izrade završnog izveštaja.

Evo pitanja na koja smo dobili ovakav odgovor:

1. Šta se podrazumeva pod „vremenom predizbornog programa“, koje se sve emisije prate? Ovo pitamo imajući u vidu tabelu objavljenu na strani 4 u poslednjem izveštaju REM-a za period od 11. do 15. maja 2020. Na osnovu posmatranja kojih emisija se došlo do nalaza objavljenih u tabeli na strani 4?

2. U istoj tabeli (str. 4) vidljivo je da se u programima N1 odvaja mnogo više vremena za „predizborni program“. Koje emisije TV N1 je REM pratio – molimo nazive i vremena emitovanja tih programa? Da li su tu uračunate i reprize?

3. Zašto se sabiraju vremena televizija sa nacionalnom frekvencijom i kablovskih emitera TV N1 i Nova S, koje su privatni kablovski pružaoci medijskih usluga?

4. Da li se može govoriti o manipulaciji REM-a s obzirom na to da zbraja vremena televizija sa nacionalnom frekvencom i kablovskih provajdera, pa iz tog proseka izvodi zaključke koji nisu validni za televizije sa nacionalnom frekvencijom?

5. Zašto REM ne posmatra i tonalitet (negativan, pozitivan, neutralan) u medijskim objavama u predizbornom programu?

6. Kakva je svrha merenja vremena koje zauzimaju „analitičari“ kada se ne zna za koju se političku opciju zalažu i kakav je tonalitet njihovog nastupa u odnosu na učesnike izbora?

7. Zašto je REM odlučio da u svoj monitoring uvrsti i N1? Šta se time dobija?

Kablovske TV i TV sa nacionalnom frekvencijom

Postoji nekoliko očiglednih razloga zašto se nalazi monitoringa televizija sa nacionalnom frekvencijom ne mogu stavljati u istu ravan sa nalazima monitoringa kablovskih televizija.

Osnovna razlika je u procentu pokrivenosti teritorije, tj. broja gledalaca kojima su dostupni njihovi programi, a samim tim i u uticaju koji imaju na javno mnjenje. Televizije sa nacionalnom frekvencijom kao što su RTS1, RTS2, Pink, Hepi, Prva i B92 pokrivaju celokupnu teritoriju i dostupne su svim građanima Srbije, dok kablovske televizije N1 i Nova S imaju više nego upola manje potencijalnih gledalaca.

Televizije kao što su RTS1, RTS2, Pink, Hepi, Prva i B92 pokrivaju celokupnu teritoriju i dostupne su svim građanima Srbije, dok kablovske televizije N1 i Nova S imaju više nego upola manje potencijalnih gledalaca

N1 danas može da prati oko 900.000 domaćinstava ili oko 40 odsto populacije Srbije. Isti broj korisnika ima i Nova S, koja se kao i N1 distribuira preko kablovske mreže kompanije SBB, koja je u poslednjem „ratu“ sa Telekomom izgubila oko milion gledalaca, tj. pretplatnike u oko 300.000 domaćinstva.

Neprihvatljivo je poistovećivati uticaj koji imaju televizije koje dopiru do svih i onih koje mogu da dođu do samo 40 odsto gađana Srbije, zbrajati statistiku iz njihovih programa i izvoditi zaključke koji se tiču uticaja na celokupnu populaciju u Srbiji.

Dalje, televizija N1 od jutra do večeri isključivo emituje informativni program koji se sastoji od čestih vesti i znatnog broja debatnih emisija, što znači da su teme koje se tiču predstojećih izbora zastupljene u većoj meri nego u programima drugih televizija kojima je informativni program samo jedan od segmenata.

U izveštaju REM-a do 15. maja stoji podatak da je Savez za Srbiju zastupljen sa 14,05 procenata, dok je izborna lista vladajuće partije zauzela 12,36 odsto prostora u programima posmatranih elektronskih medija

Prostim sabiranjem „ukupnih vremena predizbornog programa“ kablovske televizije N1 i televizija sa nacionalnom frekvencijom može se dobiti samo iskrivljena slika i lažni prosek zastupljenosti političkih aktera u programima elektronskih medija.

Neophodno je imati u vidu i da predstavnici SNS-a, kao i celokupne vladajuće koalicije, godinama odbijaju da učestvuju u programima N1, te je logično da će monitoring pokazati veću zastupljenost predstavnika onih političkih partija koje prihvataju poziv za učešće u programima N1, a što je REM iskoristio u svom izveštaju kako bi smanjio značajnu nesrazmeru u programima televizija sa nacionalnom frekvencijom koje favorizuju predstavnike vladajuće koalicije.

REM još uvek ne meri tonalitet

Osim ispravljanja metodologije koju koristi za izračunavanje zastupljenosti političkih aktera u ukupnom predizbornom vremenu i potrebe za objavljivanjem preciznijih informacija o toku i rezultatima monitoringa, REM bi trebalo da učini i dodatne korake kako bi se njegovi Izveštaji o nadzoru pružalaca medijskih usluga tokom predizborne kampanje mogli smatrati pouzdanim.

Do ovakvih rezultata REM je došao zbrajanjem nalaza iz monitoringa kablovskih televizija N1 i Nova S sa podacima prikupljenim iz nadzora programa televizija sa nacionalnom frekvencijom, iako se ova dva različita koncepta televizije nikako ne mogu stavljati u istu ravan i statistički zajedno tretirati

Važan korak napred predstavljala bi spremnost REM-a da već tokom ovog predizbornog ciklusa počne da objavljuje i tonalitet predstavljanja aktera – da li je on pozitivan, negativan ili neutralan.

Biro za društvena istraživanja (BIRODI) godinama ukazuje na to da REM ne koristi metodologiju koja je u skladu sa međunarodnim standardima ODIHR-a i Venecijanske komisije, a koja podrazumeva i merenje tonaliteta predstavljanja učesnika na izborima. Time što meri samo vreme, a ne i tonalitet, „REM se opredelio da realizuje monitoring koji više sakriva, a što manje otkriva“, stoji u jučerašnjem saopštenju BIROD-ja.

Koliko je ova opaska BIRODI-ja tačna govori i to što bi se bez ukazivanja na tonalitet izveštavanja, Televizija Pink mogla smatrati medijem koji u svojim programima posvećuje dužnu pažnju opozicionim strankama i kritičarima vladajućeg režima, ali samo ukoliko bi se zanemarila činjenica da se po pravilu radi o najbrutalnijem blaćenju i napadima.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend