07. feb 2017.

Koalicija: Sudska praksa i neprecizna zakonska rešenja ugrožavaju opstanak medija

Pojedini fotografi i advokatske kancelarije stvorili opasan biznis model tužbama protiv medija koji krše autoska prava i ostvaruju ogromne profite, kaže se u saopštenju Koalicije novinskih i medijskih udruženja.

Foto: Zorah Olivia / Flickr

Foto: Zorah Olivia / Flickr

Koalicija novinarskih i medijskih udruženja ukazuje da loša sudska praksa i neprecizna zakonska rešenja ugrožavaju opstanak medija, koji i inače rade u veoma nepovoljnom ekonomskom okruženju.

Koalicija koju čine UNS, NUNS, NDNV, ANEM i Lokal pres danas je saopštila da je „čvrsto privržena poštovanju autorskih prava i intelektualne svojine, ali mora da primeti da se proteklih godina stvorio opasan biznis-model, odnosno da pojedini fotografi i advokatske kancelarije, koristeći lošu sudsku praksu i nedovršene zakone, ostvaruju ogromne profite, pritom ugrožavajući opstanak medija i medijski pluralizam“.

Koalicija je istakla da će se zvanično obratiti nadležnim sudovima zahtevajući izmenu sudske prakse, te da će se pozvati na eksperte za autorska prava koji tvrde da fotoreporteri moraju da imaju zaštitu, ali da ona ne sme da bude prekomerna i da guši slobodu izražavanja.

Koalicija smatra da bi pod hitno trebalo pokrenuti ozbiljnu javnu raspravu o promeni Zakona o autorskim i srodnim pravima, kako bi se ubuduće sprečila zloupotreba autorskih prava.

„Sudovi su, nažalost, postali automat za dosuđivanje drakonskih, potpuno neprimerenih naknada štete u presudama protiv medija koji su prekršili autorska prava, zanemarujući karakteristike pojedinih slučajeva, kontekst u kojem su se oni desili i finansijsku mogućnost medija, posebno lokalnih i regionalnih, od kojih je većina već dugo na ivici opstanka. Moramo konstatovati da se pojedini fotografi i advokatske kancelarije koriste i nečasnim sredstvima“, kaže se u ovom saopštenju i dodaje:

„Sadašnja sudska praksa i neprecizna zakonska rešenja doveli su do toga da mnogi mediji automatski pristaju na vansudska poravnanja i plaćaju velike iznose advokatskim kancelarijama koji organizovano pretražuju internet tražeći razlog za tužbu, a povod za tužbu mogu biti i fotografije objavljene i pre desetak godina.

Koalicija poziva svoje članove da u svom radu striktno poštuju koncept autorskih prava, i da se u tom smislu svakodevno edukuju, ali apelujemo i na fotografska udruženja da zajednički pronađemo model koji bi sprečio neprimereno bogaćenje pojedinih fotografa i advokatskih kancelarija nauštrb siromašnih medija i novinara“, ističu u zajedničkom saopštenju Udruženje novinara Srbije, Nezavisno udruženje novinara Srbije, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija i Asocijacija lokalnih nezavisnih medija Lokas pres.

4 komentara za: “Koalicija: Sudska praksa i neprecizna zakonska rešenja ugrožavaju opstanak medija

  1. Kolega fotograf

    Pojedini advokati koji zastupaju fotografe specijalizovani su za autorska prva, baš kao neki koji su specijalizvane za neke druge oblasti- krivicu, kupoprodaju nekretnina, brakorazvodne parnice registraciju firmi.A neki zastupaju medijske kuče. I jedni, i drugi, i treći naplaćuju svoje usluge. I šta je tu sporno ?

    Advokati medija i sami mediji su ti koji su stvorili odličan i opasan biznis model-mnogo bolji nego fotografi. Ne plačaju nikom ništa, nemaju fotografe ni urednike fotografije (Radio 021, najsvežiji primer), kradu šta i odakle stignu, arhiviraju, koriste kad i koliko god puta im treba.

    Zakon o autorskim pravima je odličan, lako se tumači i primenjuje, i svetlosnim godinama je daleko od „loše sudske prakse i nedovršenih zakona“. Ali ta primena „prilično boli“ prekršioce, kojima i dalje ne pada na pamet da „povuku ručnu“ i pokušaju da se dogovore oko formiranja tržišta novinske fotografije u obostranomm interesu, i po zapadnim modelima, gde ako kupite sliku za jednu upotrebu to ne znači da možete da je arhivirate sledećih 50 godina i koristite kako vam drago bez dodatnog plaćanja.

    Tužno je da takozvana „Koalicija“ i dalje hoće da menja zakon, da se obraća sudovima za izmenu „sudske prakse“ da ga ne bi poštovala, da ne bi plaćali fotografiju koja je svuda u svetu AUTORSKO DELO i nije javno dostupno na internetu i u nelegalnim štek-arhivama sa po nekoliko miliona slika.

    Ako ukradete auto u Beogradu ili u Horgošu – kazna je ista, bez obzira da ste biznismen ili radnik bez posla. Zakon mora da bude isti za vse, za velike i male, bogate i siromašne – jer je to jedini put ka prosperitetu.

    07. feb 2017. at 17:33
  2. Dragan Obric

    Moram da priznam da mi izjava: „neprimereno bogaćenje pojedinih fotografa i advokatskih kancelarija nauštrb siromašnih medija i novinara“ zvuci vema jadno i sladunjavo i ne odgovara stvarnom stanju.

    Kao fotograf moram da ulozim protest i ukazem na pogrsno postavljenu dijagnozu ovom problemu. Stvorena je iluzija da fotografi ne rade nista drugo nego da ucenjuju jadne siromasne medije. Tacno je da postoje fotografi koji postavljaju fotografije na npr. svoj sajt u velikoj rezoluciji, bez vodenog ziga, a kasnije tuze one koji te fotografije koriste bez pitanja. Mozda to nije lepo, ali je jos gore sto nekim medijima pada na pamet da mogu da ukradu tudju stvar.

    Zasto ti mediji ne koriste legalne izvore, kao npr. novinske agencije, ili svoje reportere? Zasto ne traze od svojih citalaca da im salju fotografije sa lica mesta, kao sto rade mnogi internet portali u Americi. Ako nemaju dovoljno novca za to, ne znaci da mogu da kradu tudja autorska prava. Beda u kojoj se svi nalazimo nije opravdanje za nemoralno ponasanje. Ukratko, da su se mediji primereno ponasali, do svega ovoga ne bi doslo.

    U javnosti je stvoreno misljenje da foto aparati prave fotografije, a ne fotografi. Mozda, ali je fotograf kupio taj aparat. Fotograf se godinama ucio kako da ga koristi. Fotograf je izasao tog hladnog jutra i otisao na lokaciju koju je on izabrao. Izabrao je objektiv, ekspoziciju i kadar i na kraju izabrao delic sekunde koji ce da zamrzne u vecnosti. I vi mi kazete da dobru fotografiju pravi aparat.

    Preziveti kao fotograf je tesko. Ne samo kod nas, vec svuda u svetu. Zbog toga me boli ovakav stav kolega novinara sa kojima delimo istu koru hleba, na ovaj ili onaj nacin.

    Autorska prava se moraju postovati, ma koliko bila mala u odredjenom slucaju, inace ce nasa kultura i umetnost ostati bez velikih dela. Stvaran svet nam se sve vise razvodnjava i mi smo svakodnevno bombardovani mnostvom besmislenih informacija. Bez zastite autorskih prava polako klizimo u orvelovsku banalnost.

    Pozdrav.

    07. feb 2017. at 19:20
  3. Milan

    Kakva zamena teza…

    Mogu samo da se složim sa dva prethodna komentatora i da dodam da će mnogi fotografi rado ustupiti fotografiju bez ikakve nadoknade, uz uslov da se zatraži dozvola i fotografija objavi nepromenjena, sa potpisom.

    Međutim, „jadnim“ medijima je toliko teško da učine taj stravično težak korak i zatraže dozvolu, da su prosto prinuđeni da je ukradu i objave na svoju ruku.

    Uopšte ne mogu da razumem ovakve članke, koji sporadično pokušavaju da pokažu fotografe kao nekakva zla i nečasna bića, čiji je jedini poriv da zatru trag jadnim medijima. Često se u odbrani može čuti da je „optuženi imao nameru da kontaktira autora, ali nije uspeo da ga nađe, te se poslužio jer je mislio da je fotografija slobodna za preuzimanje“. Logika je identična kao kada bismo, šetajući ulicom, naišli na neki veoma lep automobil i u neuspešnom pokušaju da pronađemo vlasnika, odlučimo da ga odvezemo, jer eto – vlasnika nigde nije bilo, pa smo („logično“) pretpostavili da njemu to i ne treba.

    Dragi tuženi, imajte barem malo dostojanstva, kad već ne marite za naše. Svi smo mi potrošili svoj novac i uložili sopstveni znoj u tu opremu, znanje i vreme da neku fotografiju napravimo. Ako mislite da je to lako – pa ništa zato – kupite opremu sami, fotografišite i nećete imati potrebe da koristite tuđe. Dok ne bude tako, nemate nikakvo pravo da zloupotrebljavate tuđe.

    07. feb 2017. at 21:30
  4. Srđan Ilić Gremlin

    Neverovatno je sa kojom upornošću koalicija medijskih udruženja i ponovo insistira na NEPOŠTOVANJU ZAKONA. Nikako da shvatim zašto bi mali, lokalni mediji imali povlastice nad velikim pošto je kršenje zakona isto, a zakon mora da bude isti i za kralja i za prosjaka. Ako neko nesavesno vodi medij, krši zakon, i troškovima dovede do gašenja medija – pa neka se neki medij i ugasi, ostali će shvatiti kako NE TREBA da se posluje. Gomila firmi se na sličan način gasi i odlazi u stečaj svakodnevno, propale su mnogo velike kompanije, ne vidim zašto bi mediji, a posebno lokalni bili izuzeti od zakona, jer nepoznavanje zakona vas ne abolira od poštovanja istog i ne oslobađa odgovornosti.

    Cenjene kolege, shvatiti da mediji bez fotografije nisu mediji, a da fotografija ima svoju cenu – kad to budete prihvatili, biće nam mnogo lakše da izađemo iz ove situacije i formiramo tržište na obostrano zadovoljstvo.

    08. feb 2017. at 11:02

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend