12. avg 2019.

Maja Pavlović: Ne tražim milostinju nego funkcionisanje pravne države. Da li treba da se toga plašimo? Ja to ne želim

Direktorka Kanala 9 Maja Pavlović za Cenzolovku govori o razlozima za novi štrajk glađu i zašto pravnu borbu nastavlja u Strazburu, o tome šta očekuje od sastanka sa Vučićem, o beskrajnim sudskim procesima, kao i o strahu kolega koji dele iste probleme ali se ne usuđuju da je javno podrže

Maja Pavlović (foto: Zoran Strika / Cenzolovka)

Direktorka novosadskog Kanala 9 Maja Pavlović počinje danas, u simboličnih pet do 12, ispred Regulatornog tela za elektronske medije (REM) u Beogradu treći štrajk glađu u poslednjih 15 meseci. Kao i prethodna dva puta, na najdrastičniji vid protesta odlučila se zbog nerešavanja sudskih sporova u vezi sa naknadama koje televizije u Srbiji moraju da plaćaju. U intervjuu za Cenzolovku govori o razlozima za novi štrajk glađu, ali i o tome zašto veruje da joj predsednik Aleksandar Vučić može pomoći, o sudskim postupcima čije epiloge nikako da dočeka i o predstavci koju planira da uputi Sudu za ljudska prava u Strazburu, (ne)solidarnosti u medijskoj zajednici, kao i o tome zašto ne želi da se nađe na spisku ugašenih medija.

U maju 2018. godine Maja Pavlović je obavestila javnost da počinje štrajk glađu jer je preduzeće Emisiona tehnika i veze (ETV) ugasilo signal Kanalu 9, lokalnom mediju u Novom Sadu koji postoji dve decenije. Međutim, razloga za štrajk bilo je više, a u prvom planu je nerešavanje nekoliko sudskih sporova u kojima učestvuje Kanal 9. 

Ovaj medij je podneo tužbu Upravnom sudu protiv rešenja Regulatornog tela za elektronske medije (REM), kojim se 2015. televizijama oduzima lokalna i dodeljuje regionalna frekvencija, dok naknada postaje 10 puta veća. Problem je, tvrdi Maja Pavlović, to što je konkursom bila predviđena jedna tarifa za naknadu tokom osam godina (uz mogućnost još toliko produženja), da bi u sedmoj godini ona bila promenjena. Istovremeno, Kanal 9 pokušava na sudu da ospori ustavnost i zakonitost tarifa Organizacije proizvođača fonograma Srbije (OFPS) i Sokoja (Organizacija muzičkih autora Srbije). 

Godinu dana posle prvog štrajka, nakon kojeg je Kanalu 9 vraćen signal, Maja Pavlović je ponovo stupila u štrajk jer se dalje od obećanja nije otišlo. Direktorka televizije ukazala je da već četiri godine čeka na odluke sudova, dok se rešenja po kojima mora da plaća tarife koje smatra spornima, donose bez problema. Nezadovoljna je i načinom sprovođenja konkursnog sufinansiranja medija, te diskriminacijom u odnosu na druge novosadske medije kad je reč o saradnji sa javnim preduzećima. 

Primila ju je premijerka Ana Brnabić, a mnogima je taj sastanak delovao kao isleđivanje žene koja je gladovala više od 20 dana. 

Maja Pavlović danas ponovo počinje štrajk, ovog puta odlazi direktno ispred zgrade REM-a. U međuvremenu, OFPS, koji od Kanala 9 na ime duga potražuje tri miliona dinara, poziva novinarska i medijska udruženja da se uključe u rešavanje problema, ali Maja Pavlović ne pristaje na njihove ponude.

Cenzolovka: Zbog čega vi osporavate taj dug od tri miliona dinara?

Maja Pavlović: To je, u stvari, razlika između naknade po prethodno važećoj tarifi i nove kojom je uvedena minimalna naknada, a kojom se određuje da mi, zaradili ili ne zaradili, moramo OFPS-u i Sokoju da platimo po 60.000 dinara mesečno. 

Kanal 9 plaća naknadu po prethodnoj važećoj tarifi (procenat od ostvarenih prihoda, prim. aut.), jer Zakon o autorskim i srodnim pravima, član 187 stav 8, kaže da ukoliko postoji spor oko naknade, onda se ona plaća po prethodnoj nespornoj tarifi – dok se spor ne okonča. 

Međutim, Privredni sud kaže da Kanal 9 nema pravo na primenu tog člana, uz obrazloženje da je on – irelevantan! Završila sam Pravni fakultet i prvi put čujem da postoje relevantnije i irelevantnije odredbe zakona.

Borbu nastavljam u Strazburu

Cenzolovka: Vaša inicijativa za ocenu ustavnosti i zakonitosti tarifa OFPS-a odbijena je dva puta do sada i podneli ste ustavnu žalbu. Šta se sa tim dešava?

Pavlović: Kada smo se upustili u pisanje inicijative za ocenu ustavnosti i zakonitosti, znali smo da smo uboli osinje gnezdo i znala sam da ćemo naleteti na veliki otpor države. Prva naša inicijativa je odbačena zaključkom da se OFPS izjasnio da televizije plaćaju 10 puta veće naknade, jer imaju veće prihode od radio-stanica. 

Postoji šačica medija u Srbiji koji su nezavisni, slobodni i koji žele da zakoni regulišu njihov položaj, dok su ostali na tom tragu da su dobri sa nekim direktorom, partijom, da će pisati hvalospeve…

Onda smo mi podneli novu inicijativu, gde smo iz Agencije za privredne registre uzeli račune svih lokalnih i regionalnih televizija i radio-stanica u Novom Sadu iz kojih se jasno vidi da radio-stanice imaju veće ili iste prihode kao TV stanice. I ta inicijativa je odbačena jer su rekli da smo zloupotrebili pravo i dva puta tražili inicijativu za istu odredbu. 

Cenzolovka: Potom pišete ustavnu žalbu?

Pavlović: Da. Pre mesec dana je stigao odgovor sekretara suda koji nas obaveštava da nije moguće podnositi žalbu na odluke Ustavnog suda, jer su one konačne i opšteobavezujuće. Sada mi imamo odgovor na našu ustavnu žalbu i imamo uslov za predstavku pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu. Moji advokati pišu tu predstavku i mi nastavljamo našu borbu u sudskim instancama van Srbije. 

Tamo ćemo dočekati konačan odgovor, jer viših instanci od te nema, i ja ću onda prihvatiti tu odluku. Ako Sud u Strazburu oceni da je moj zahtev bio neosnovan, onda ću priznati da nisam bila u pravu.

Cenzolovka: Poručili ste da ponovni sastanak sa premijerkom Anom Brnabić ništa ne rešava i tražite sastanak sa Vučićem. Mislite da bi sastanak sa njim napravio neku značajniju razliku? 

Pavlović: Kada ministarstva ne mogu, kada premijerka ne može, a kada je već Vučić rekao da je zainteresovan da se sastane sa nama i čuje o čemu se radi, smatram da je to naredni korak, gde možemo da čujemo ideju kojim putem dalje da se u Srbiji borimo kako bismo dobili sudske odluke. 

Ja ne znam šta bi on mogao da učini. Ukoliko je uspeo da postane predsednik države, smatram da ima određene kvalifikacije i znanja da pomogne da se stvari u državi koje ne funkcionišu urede tako da počnu da funkcionišu. 

Tražila sam sastanak sa predsednicom Ustavnog suda, ali nisam dobila odgovor. 

JA SE ŽALIM NA PROBLEM, A ONI MI KAŽU DA SE UGASIM

Cenzolovka: Državni sekretar Aleksandar Gajović vas je pozvao da razmislite o ekonomskoj opravdanosti postojanja Kanala 9. Kako tumačite tu izjavu?

Pavlović: To je strašno. Zamislite, ja im dođem žaleći se na problem, a oni kažu da se ugasim. Neću da se ugasim, Kanal 9 ne postoji nešto više od 20 godina da bi se ugasio. Televizija je napravljena da bi postojala i ja ću pokušati da napravim atmosferu u kojoj ona može da postoji. Ako uspem. Ne prejudiciram nijednu odluku suda. Samo kažem – donesite je. Štrajkovaću koliko god je potrebno i u stanju sam da to radim dok se konačno ne nađe neko finalno rešenje.

U kakvom strahu mi živimo

Cenzolovka: SOKOJ, RATEL, OFPS, REM su nominalno samostalna ili nezavisna tela, odnosno organizacije. Sudovi bi trebalo da su nezavisni. Kako sad da se očekuje da Vučić, Brnabić ili bilo ko drugi naredi nekome nešto? Upravo to prekoračenje ustavnih ovlašćenja jeste ono što nezavisni mediji kritikuju, a sada izgleda kao da tražite to?

Pavlović: Ne treba tu niko ništa da naređuje, ja samo iznosim svoj slučaj koji sa do sada posećenih instanci izgleda nerešivo. Jedna država, ako hoće da bude uređena, mora da ima rešenja za ovako jednu bitnu stvar. Ovo nije stvar Kanala 9, ni stvar položaja lokalnih i regionalnih emitera, ovo je stvar sa kojom se susreću svi građani Srbije, a tiče se toga da ne mogu da dobiju odluke sudova ni u kakvom roku, a ne u razumnom…

Ako Sud u Strazburu oceni da je moj zahtev bio neosnovan, onda ću priznati da nisam bila u pravu

Cenzolovka: Kažete da se problemi koje iznosite tiču svih građana, pogotovo medija. Međutim, jedino vi otvoreno istupate protiv određenih rešenja, imate podršku novinarskih udruženja, ali nismo videli da je neki medij javno istupio i dao vam podršku. 

Pavlović: Zovu me kolege i podržavaju. Ja im onda kažem da dođu i da se pridruže štrajku, ali odgovore da imaju decu. Pa u kakvoj mi državi živimo? U kakvom strahu? Ne tražim nikakvu milostinju nego da funkcioniše pravna država u Srbiji. Je l’ treba da se toga plašimo? Ja to ne želim.

Cenzolovka: Žalite se na to što se ne donose sudske odluke već pet godina, dok će drugi prigovoriti da ljudi čekaju na presude po deceniju, dve…

Pavlović: Stvar je u tome da kada imate komplikovane postupke, brojna ročišta, advokate koji odugovlače jer se ide na zastaru, izvođenje dokaza i veštačenja, onda zaista ne možete da predvidite koliko će da traje neki postupak. 

Međutim, mi imamo postupak pred Upravnim sudom koji traje pet godina, a trebalo bi da izgleda ovako: mi napišemo sve šta smatramo nezakonitim, komisija sedne, pročita šta smo napisali, bez ikakvih ročišta i veštačenja. Na osnovu onoga što smo napisali, ona treba da odluči da li smo mi u pravu ili nismo. To je sve i to traje – pet godina. 

foto: Zoran Strika / Cenzolovka

Novac iz budžeta za televizije bliske vlastima

Cenzolovka: Da li vam je iko ikada, pre konkursa za raspodelu frekvencija 2008, pomenuo to da ćete u jednom momentu morati da pređete na digitalni signal?

Ako je ugašeno 125 medija zbog istih problema na koje mi skrećemo pažnju, onda nije možda problem ni u njima, nego u sistemu koji želi takav rezultat

Pavlović: Znala sam da će biti digitalizacije i znala sam da je moja jedina obaveza da nabavim digitalni link, jer je konkursom rečeno da je naša obaveza da prilagodimo predajnike novim uslovima, što je učinjeno prelaskom sa analognog na digitalni link. Nigde nije rečeno da može da se uvećava naknada, i to 10 puta. 

Još nešto, država se odlučila da signal ide iz „državnih punktova“, iako u svetu postoji i tačkasta digitalizacija, gde se omogućava malim emiterima da sa određene tačke emituju svoj program. 

Dakle, nije jedino rešenje da mi idemo na (predajnik) Crveni čot, mogli smo da ostanemo na našoj lokaciji, a oni su rekli da su doneli drugačiju odluku. 

U redu, prihvatili smo je, ali to mene ne sme da košta više nego što ste u konkursu napisali, pa vi sad snosite razliku u tome pošto ste odlučili da nećete jednu opciju nego drugu, jer ste nas primorali da idemo na Crveni čot.

Cenzolovka: Zbog čega se onda i 2015. godine nije digla uzbuna, nego se ćutalo?

Pavlović: Mi smo odmah te godine pokrenuli sudski spor. Gomila medija je privatizovana, došli smo u situaciju da im se iz lokalnih, pokrajinskih, republičkih budžeta sipa koliko im je potrebno i oni nemaju problema sa tim dažbinama. Uostalom, ja ne znam da li svi plaćaju, možda im se oprašta, možda ih ne tuže, ali to nije moj slučaj. 

Zovu me kolege i podržavaju. Ja im onda kažem da dođu i da se pridruže u štrajku, ali odgovore da imaju decu. Pa u kakvoj mi državi živimo? U kakvom strahu? Ne tražim nikakvu milostinju nego da funkcioniše pravna država u Srbiji. Je l’ treba da se toga plašimo? Ja to ne želim

Naprotiv, privrednicima se sugeriše da se ne reklamiraju na Kanalu 9, javna preduzeća ne žele da zaključuju ugovore sa nama, na medijskim konkursima od 2015. imamo ogromni pad po pitanju podrške našim projektima…

Cenzolovka: Politika umešala prste?

Pavlović: To je apsolutno političko pitanje. Strašno je da lokalna samouprava nema mehanizam pristupanja novcu iz lokalnih preduzeća, nego je sve ostavljeno na volju lokalnih šerifa, a tako ne može, jer govorimo o novcu budžetskih obveznika. Ja nisam tražila od gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića da mi obezbedi ugovore sa javnim preduzećima, nego sam tražila ravnopravan pristup sredstvima lokalne samouprave. 

Ako televizije u Novom Sadu, koje su bliske vlastima, imaju ugovore sa svim javnim preduzećima, na pokrajinskom nivou sa svim sekretarijatima, postavlja se pitanje zašto oni imaju a ja ne. Zašto TV Panonija, koja nema etarsku dozvolu i može da informiše samo građane na IPTV, može da ima ugovore sa svim javnim preduzećima, a Kanal 9 ne može?

Cenzolovka: Ali zar nije tako bilo i ranije? Uvek su postojali neki povlašćeni i oni „drugi“.

Pavlović: Nije bilo baš tako, ali jeste postojala razlika. Novosadska televizija, dok je bila gradska televizija, dobijala je direktno iz budžeta 70 miliona dinara, pa nije morala da ima ugovore sa preduzećima. Mi nismo mogli da imamo prihode kao oni, ali smo uspevali da imamo ugovore sa preduzećima, da projekti dobiju podršku. Mogli smo da opstanemo. Sada svaka vlast usavršava alate represije nad medijima svojih prethodnika. Ako je ugašeno 125 medija zbog istih problema na koje mi skrećemo pažnju, onda nije možda problem ni u njima, nego u sistemu koji želi takav rezultat.

Cenzolovka: Zar ugovori sa javnim preduzećima ne otvaraju vrata za uticaj vlasti i stranaka na medij, koji tako gubi svoju nezavisnost?

Privrednicima se sugeriše da se ne reklamiraju na Kanalu 9, javna preduzeća ne žele da zaključuju ugovore sa nama, na medijskim konkursima od 2015. imamo ogromni pad po pitanju podrške našim projektima…

Pavlović: Kanalu 9 su javna preduzeća otkazivala ugovore upravo sa obrazloženjem kako oni meni daju pare, a ja njih kritikujem. Pa čekajte, vi meni dajete pare jer ste po zakonu dužni da obaveštavate javnost o svom radu. Mi dođemo, vidimo šta se dešava i to objavimo. 

Niste vi platili reklamu! Ali direktori JP to doživljavaju tako, što nema nikakve veze jedno sa drugim. To ne treba da bude sponzorstvo, jer su oni dužni da obaveštavaju javnost o svom radu. Oni sufinansiraju pravljene vesti, ali ne tako da ja njih hvalim, nego onako kako to jeste. Mora da se promeni razmišljanje direktora kako oni sada tu nešto čine medijima i kako mi moramo da pišemo hvalospeve.

Cenzolovka: Kada ukazujete na to da dobijate sve manje novca za projekte, što je nesporna činjenica, a uz to idete u štrajk glađu, može da se stekne utisak da ste se umorili od toga da sve ide po pravilima i da ste se odlučili na drugu igru, na pritisak na komisije – što je, inače, jedna od najvećih zamerki projektnom sufinansiranju medija – e da bi se Kanalu 9 dodelilo više novca.

Pavlović: Ja štrajkujem glađu zbog sudskih presuda. Pokušavam da iniciram promenu stvari – pa, je l’ treba da se ugasimo? Ne štrajkujem da bih dobila više novca, ali skrećem pažnju na diskriminaciju, jer jedni dobiju mnogo, a drugi malo, a pritom ne znamo kriterijume za te odluke.

Cenzolovka: Mnogi ne dobiju ništa…

Pavlović: Neka i oni kažu nešto! Kada bude više nas koji se bunimo, možda će se nešto i dogoditi. Kažite šta vas muči, ja sam to učinila – da, muči me jer su ranije naši projekti dobijali podršku, a sada je nema. Neka mi neko objasni da li možda nešto radim loše, ja nisam sujetna, ispraviću da bi bilo bolje, nek se predloži nešto što je možda još više u interesu građana.

Šačica slobodnih medija

Cenzolovka: Ponovo dolazimo do ćutanja, ali i pitanja solidarnosti. O čemu se tu radi, da li je ova tišina proizvod straha ili je vašim kolegama jednostavno dobro?

Postupak pred Upravnim sudom koji traje pet godina, a trebalo bi da izgleda ovako: mi napišemo sve šta smatramo nezakonitim, komisija sedne, pročita šta smo napisali, bez ikakvih ročišta i veštačenja. Na osnovu onoga što smo napisali, ona treba da odluči da li smo mi u pravu ili nismo. To je sve i to traje – pet godina 

Pavlović: Prva stvar je ta da mnogi direktori i urednici nisu pravnici, pa i ne znaju da postoje načini da se izbore za svoja prava. Drugi razlog je to što imaju decu i strah ih je za njih. Konačno, neki su i izgubili nadu i ne vide zašto bi se borili.

Cenzolovka: Na sastanku na kom su učestvovali ministar Vladan Vukosavljević i Branko Gogić iz Emisione tehnike i veze (ETV) rečeno je da probleme iznesete udruženjima i da se ona uključe u izradu Medijske strategije na osnovu koje će se menjati i zakon. Smatrate li da bi Medijska strategija mogla da bude put do izmena zakona koje bi konačno omogućile da dođe do ostvarenja zahteva, barem onoga što se tiče naknada koje smatrate spornima?

Pavlović: Svako udruženje neka učini sve u svojoj ingerenciji i moći. Sama sam išla na sve rasprave u vezi sa Medijskom strategijom i tužno mi je da nas je u Novom Sadu bilo četrdesetak, a nekada smo znali da popunimo celu salu Skupštine Vojvodine i svako je imao nešto da kaže. 

U Čačku smo izgledali kao školski hor, dva reda. To mi kazuje da postoji šačica medija u Srbiji koji su nezavisni, slobodni i koji žele da zakoni regulišu njihov položaj, dok su ostali na tom tragu da su dobri sa nekim direktorom, partijom, da će pisati hvalospeve…

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend