11. jul 2018.

Ministarstvo kulture dalo 3,7 miliona dinara firmi koja je kao reference navela tuđa ostvarenja; Gajović: Reference nisu uslov, ispitaćemo

Produkcija G.F.C. iz Beograda dobila je na konkursu Ministarstva kulture i informisanja 3,7 miliona dinara, što je među najvišim pojedinačnim iznosima koji su iz budžeta opredeljeni za proizvodnju TV medijskog sadržaja u 2018. Firma G.F.C. je u projektu, za koji je od Ministarstva dobila novac, kao referencu navela kinematografsko ostvarenje reditelja Boška Savkovića koji tvrdi da za ovu firmu nikada nije čuo i da ona ni na koji način nije učestvovala u produkciji njegovih filmova. Državni sekretar za informisanje Aleksandar Gajović za Insajder kaže da će Ministarstvo kulture i informisanja ispitati ovaj slučaj, ali da reference nisu uslov za dodelu sredstava.

Foto: Perica Gunjić / Cenzolovka

Potpuno mi je neverovatno da je neka komisija dodelila 4.000.000 dinara firmi za koju do detalja nije proverila sve podatke iznete u prijavi“, navodi se u saopštenju reditelja Boška Savkovića, direktora produkcijske kuće Alternativa.

Prema dokumentaciji, u koju je Insajder imao uvid, a koja je dostavljena i novinarskim udruženjima, može se videti da je privredno društvo G.F.C. doo iz Beograda u svojoj konkursnoj prijavi navelo da je učestvovalo u proizvodnji filma „U ime života 1999“, da je za proizvedene sadržaje nagrađeno Zlatnim medvedom u Berlinu 2017. i nagradom Srebrni delfin u Kanu.

Povezane priče

Međutim, Boško Savković, reditelj i autor filma „U ime života 1999“ ističe da G.F.C. nema nikakve veze s tim ostvarenjem, odnosno da je agencija Alternativa jedini producent tog filma.

Savković navodi i da je potpuna laž da je pomenuti film dobio nagradu Zlatni medved u Berlinu 2017, već da je te godine nagrađen Nagradom za izuzetnost na festivalu Zlatna vrata Berlina. Nagradu Srebrni delfin u Kanu na koju se takođe u svojoj prijavi poziva firma G.F.C. Savković je 2013. dobio za film „Posle bombi“, takođe u produkciji Agencije Alternativa. Ovaj film je sniman u jesen 2012, godinu dana pre nego što je firma G.F.C. uopšte osnovana.

Boško Savković ističe i da je od pojedinih kolega saznao da G.F.C. koristi njegove reference, a da on ni ove, ni nekoliko prethodnih godina nije učestvovao na konkursima Ministarstva kulture.

Nisam želeo da popunjavam obrasce i da trošim vreme na prikupljanje papira i uglavnom lažnih potvrda da će neka TV stanica emitovati moj proizvedeni program. Nažalost, svi već godinama znamo i uglavnom ćutimo o tome, kako će se i na koji način dodeljivati sredstva. Ne na osnovu toga šta znaš – nego koga znaš“, navodi Savković.

Firma G.F.C. je na konkursu Ministarstva kulture dobila novac za realizaciju projekta „Čuvari našeg neba“ koji, kako se u obrazloženju o dodeli sredstava navodi, predstavlja  „prikaz značajnog nasleđa Srbije u oblasti vazduhoplovstva od početka Drugog svetskog rata do danas i razvoja domaće vazduhoplovne industrije“.

Direktorka ove firme je Danka Milošević koja je ujedno i vlasnik magazina Vodič za život, ali i jedan od osnivača Srpske narodne partije, ministra Nenada Popovića. Novinari Insajdera pokušali su da kontaktiraju i direktorku G.F.C. Danku Milošević, ali nam je u ovoj firmi rečeno da ona trenutno nije tu,  da ne znaju kada će se vratiti i da pošaljemo pisani zahtev, što smo i učinili.

Inače, Danka Milošević je pre tri godine sprečila novinarku N1 da postavi pitanja tadašnjem ministru odbrane Bratislavu Gašiću u čijoj se pratnji nalazila, iako nije razjašnjeno na kojoj je funkciji bila. Na taj postupak reagovala su i novinarska udruženja.

Gajović: Reference nisu uslov za dobijanja novca

Državni sekretar za informisanje Aleksandar Gajović za Insajder navodi da će Ministarstvo kulture i informisanja čija je komisija odobrila projekat kompanije G.F.C. ispitati ovaj slučaj.

Problem je što reference nisu uslov da se nekome odobre sredstva, ali one svakako utiču na to kakvu će odluku Komisija na kraju doneti. Sada smo u situaciji da su nam dostavljeni podaci za koje Boško Savković smatra da nisu istiniti i zbog toga ćemo ispitati sve okolnosti. Ipak, prerano je govoriti šta ćemo preduzeti“, rekao je Gajović.

Prema njegovim rečima, nije moguće da komisija proverava reference svih prijavljenih projekata jer bi to „trajalo godinu dana“.

Gajović ističe da se sa pravno-formalne strane konkursi ne mogu dovesti u pitanje jer svi koji konkurišu pod materijalnom i krivičnom odgovornošću garantuju da su dostavljeni podaci verodostojni, zbog čega je potrebno čuti i drugu stranu.

Možda će oni reći: ‘Boško nije u pravu ili Boško je u pravu, ali nije baš tako — mi smo ipak tu neki producenti’“, navodi Gajović.

Državni sekretar kaže i da će zbog svega ovoga u narednim danima organizovati sastanak sa firmom G.F.C.

Najviše novca dobila kompanija Essentis

Ministarstvo kulture i informisanja je u prvoj polovini 2018. opredelilo oko 10 miliona evra za finansiranje medija u Srbiji, a za proizvodnju TV sadržaja najviše novca su dobile javnosti manje poznate produkcijske kuće, među kojima je i G.F.C.

Rekordan iznos iz republičkog budžeta, čak 4,9 miliona dinara dodeljen je firmi Essentis d.o.o. za dokumentarni serijal 100 godina nakon Soluna.

Prema zvaničnim podacima, ova kompanija osnovana je 2008. godine, a tek 7. marta 2018, mesec dana nakon raspisivanja medijskih konkursa, izvršila je preregistraciju delatnosti s konsultantskih usluga na proizvodnju audio-vizuelnih proizvoda. Tokom poslednje dve godine kompanija nije imala ni prihode ni rashode.

Iako, Essentis doo zvanično nema nijednog zaposlenog, u obrazloženju rezultata konkursa, komisija Ministarstva je navela da predlagač projekta „poseduje visoke stručne i profesionalne reference“.

U konkursnoj dokumentaciji se, inače, kao jedina referenca kompanije navodi da je reditelj koji će učestvovati u proizvodnji serijala, prethodno radio seriju „Senke nad Balkanom“.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend