27. nov 2020.

Ne, vlast ne može da radi šta god hoće: Ponižavanjem novinara ponižavaju i građane

Bahat, ponižavajući tretman kritičkih novinara od strane vlasti na svim nivoima ne samo da ne nailazi na snažan solidarni odgovor medijske zajednice već i kod građana često izaziva razumevanje ili sleganje ramenima u stilu „oni su vlast, mogu da rade šta hoće“. Informacije koje političari daju samo „svojim“ medijima ne predstavljaju tek ponižavanje profesionalnih novinara, već i građana kojima su kvalitetne informacije neophodne uvek, a posebno u vreme kriza

Podela medija na „naše“ i „njihove“ stvorena u vrhu vlasti (foto: Nemanja Jovanović / Cenzolovka)

„Direktor Kliničkog centra Sazdanović gluv za pitanja novinara iz Kragujevca, ali ne i za beogradske medije“, „Diskriminacija novinara u Valjevu“, „Kojih novinara nema na Zelenovićevim konferencijama u Šapcu“, „Na pitanje zašto je Leskovac treći u Srbiji po broju obolelih, gradonačelnik odgovara: Vi imate dva posto praćenje u Leskovcu“ – naslovi su samo nekih tekstova u kojima se govori o diskriminaciji novinara, a koji su napisani poslednjih meseci.

Na žalbe medija da ne dobijaju informacije, pojedini čitaoci umeju da odgovore i ovako:

I na nama koji radimo u medijima je da edukujemo čitaoce, da im objasnimo da je posao novinara da postavljaju pitanja, a obaveza funkcionera da na pitanja odgovaraju (Ljiljana Stojanović, Leskovac)

„Izgleda da direktor baš ne miriše neke novinare iz Kragujevca. Verovatno da ima neki razlog. Ne ulazim u to.“

„Njegovo je pravo da bira u kojim medijima će se pojavljivati.“

„Kakva pitanja postavljaju pojedini novinari, ni ja im ne bih odgovarala.“

Funkcioneri ne mogu da dele medije

Po mišljenju Violete Glišić, novinarke iz Kragujevca koja često i za Cenzolovku piše o diskriminaciji lokalnih medija, problem je to što „u duboko podeljenom društvu, kao što je naše, uvek postoje naši i njihovi. U tom kontekstu ljudi i komentarišu vesti na portalima i društvenim mrežama“.

„Zbog toga brane i opravdavaju ’svoje’, paralelno kritikujući ove druge. Ne shvataju da su javni funkcioneri izabrani na funkcije da bi radili – ili bi bar trebalo da rade – u korist građana i da su građani ti koji ih plaćaju. Samim tim, funkcioneri ne mogu da dele medije na podobne i nepodobne, već svima moraju da odgovaraju na pitanja. Građani moraju da budu svesni da kada funkcioner ne odgovara na pitanja jednog medija, on ne diskriminiše samo taj medij, već i sve njegove čitaoce ili gledaoce“, kaže Glišić.

Građani moraju da budu svesni da kada funkcioner ne odgovara na pitanja jednog medija, on ne diskriminiše samo taj medij, već i sve njegove čitaoce ili gledaoce (Violeta Glišić, Kragujevac)

Član 4 Zakona o javnom informisanju i medijima zabranjuje „neposrednu i posrednu diskriminaciju urednika medija, novinara i drugih lica u oblasti javnog informisanja, naročito prema njihovoj političkoj opredeljenosti i uverenju ili drugom ličnom svojstvu“.

Uprkos tome, istraživanje Poslovnog udruženja Asocijacije lokalnih i nezavisnih medija Lokal pres pokazalo je da su, kada su lokalni mediji u pitanju, najčešći oblici kršenja sloboda i prava tokom 2019. godine vezani za neravnopravan tretman u odnosu na druge medije. Čak 63 odsto anketiranih lokalnih medija požalilo se na ovaj problem.

Pandemija koronavirusa dodatno je sve zakomplikovala. U anketi Lokal presa, urađenoj tokom vanrednog stanja, 41 odsto anketiranih predstavnika lokalnih medija izjavilo je da još teže dolazi do informacija iz lokalnih institucija.

„Za medije koji su i u vreme epidemije nastojali da svoju publiku izveštavaju profesionalno i odgovorno najveći problem bila je dostupnost informacija o svim važnim aspektima borbe protiv epidemije, kao i komunikacija sa zvaničnim institucijama. Zvanične i pouzdane informacije ili su izostajale ili su u pojedinim slučajevima bile ekskluzivitet medija koji su naklonjeni vlastima“, navodi se u istraživanju koje je od 15. marta do 28. septembra sprovela Slavko Ćuruvija fondacija.

U Šapcu biraju medije po volji vlasti

Čelnici Zavoda za javno zdravlje Šabac, šabačke filijale Nacionalne službi za zapošljavanje i Opšte bolnice Šabac javno su u maju ove godine izjavljivali da će prekinuti saradnju i komunikaciju sa pojedinim lokanim medijima u Šapcu, te da ih neće pozivati na konferencije za medije, niti davati odgovore na njihova pitanja i izjave u vezi sa radom ustanova kojima rukovode.

Po rečima Ivana Kovačevića, urednika nedeljnika Podrinske, ovoj odluci ostali su dosledni i dan-danas – redakcija Podrinskih iz ove tri ustanove pozive ne dobija.

Gradonačelnik Leskovca, recimo, uporno odbija zahteve za intervju novinarke Jugpresa i Nove naše reči Ljiljane Stojanović. Na konferencijama za novinare na njena pitanja često odgovara kontrapitanjima ili kritikama na račun medija čija je ona novinarka.

„Ono što nas ohrabruje jeste činjenica da većina ljudi ipak shvata da ovakvo ponašanje nije prihvatljivo. Naravno, uvek će biti onih čiji će rezon biti ’on je vlast pa može da radi šta hoće’. I na nama koji radimo u medijima je da edukujemo čitaoce, da im objasnimo da je posao novinara da postavljaju pitanja, a obaveza funkcionera da na pitanja odgovaraju“, kaže Ljiljana Stojanović.

SAMO U OKTOBRU 465 ŽALBI POVERENIKU

Da se organi vlasti oglušuju i na pismene zahteve za dostupnost informacija od javnog značaja, koje po zakonu moraju da dostavljaju, pokazuje broj žalbi koje stižu kancelariji poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Prema izveštaju o aktivnostima kancelarije poverenika, samo u oktobru ove godine stiglo je 465 žalbi, „od čega je 71 žalba izjavljena na doneta rešenja o odbijanju zahteva tražioca informacije, a ostale žalbe su zbog nepostupanja organa po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja ili odbijanja zahteva bez donošenja rešenja“.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend