13. jul 2022.

Orbanu bliski medij i sankcionisana braća Karić u trci za frekvencije u Srbiji

U toku je trka za nacionalne televizijske frekvencije u Srbiji. Postojeće koje koriste televizije u Srbiji ističu u avgustu.

Snimak ekrana, K1

Interesovanje za frekvencije, koje će omogućiti emitovanje na nacionalnom nivou, iskazalo je više medija, među kojima i jedan u vlasništvu koje je blisko mađarskom premijeru Viktoru Orbanu.

Regulatorno telo za elektronske medije (REM) počelo je 12. jula razgovore sa kandidatima.

U međuvremenu, tom telu, koje odlučuje o frekvencijama i nadzire rad nacionalnih medija, stigla je peticija, koju je potpisalo više od 200 hiljada građana, kojom se traži primena zakona.

Koje su sve televizije kandidati?

Trka za televizijskim frekvencijama u Srbiji odvija se u godini kada je, prema izveštaju organizacije Fridom haus (Freedom House), Srbija najviše nazadovala u oblastima civilnog društva, nezavisnih medija i korupcije od svih zemalja Zapadnog Balkana.

Konkurs REM-a za dodelu četiri televizijske frekvencije sa nacionalnom pokrivenošću je završen u junu.

Postojeće nacionalne frekvencije koriste privatne televizije Pink, B92, Prva i Happy, kao i javni servis Radio-televizija Srbije i pokrajinski javni servis Radio-televizija Vojvodine.

Nalozi ovih medija na Tviteru označeni su kao „mediji koji sarađuju sa Vladom Srbije“. Kompanija Tviter stavila je oznaku 2021. na naloge medija, kako su naveli tada, „u kojima država vrši kontrolu nad uređivačkim sadržajem kroz finansijska sredstva, direktne ili indirektne političke pritiske i/ili kontrolu nad proizvodnjom i distribucijom (sadržaja)“.

Na novi konkurs za dobijanje četiri nacionalne frekvencije prijavilo se 14 medijskih kuća.

Među njima su bivša državna novinska agencija Tanjug, kao i televizija Pink koja je u vlasništvu medijskog mogula Željka Mitrovića.

Među kandidatima je i BK Telekom (Telecom), povezana sa porodicom Karić, koja se našla na udaru evropskih i američkih sankcija, zbog povezanosti sa vlastima Belorusije.

Sama porodica je negirala te navode.

BK Telekomu će ovo biti, kako su sami naveli u saopštenju 17. juna, drugi put u poslednje četiri godine da ta televizija aplicira „za svoju davno stečenu poziciju nacionalnog emitera“.

BK televizija je 2006. godine izgubila licencu za emitovanje programa, zbog, kako je tada zvanično objašnjeno, kršenja propisa o radiodifuziji. Policija je ušla u prostorije medija i prekinula emitovanje.

Bogoljub Karić, bivši predsednik BK kompanije, iste godine je napustio Srbiju, gde je bio osumnjičen za zloupotrebu službenog položaja. On je pobegao u Rusiju, nakon čega je posao nastavio i u Belorusiji. Nakon što je protiv njega ukinuta međunarodna poternica u Srbiju se vratio 2016, jedanaest godina posle bekstva. Nesmetano je nastavio biznis uz podršku aktuelnoj vlasti predsednika države Aleksandra Vučića.

Tužilaštvo za organizovani kriminal Srbije obustavilo je istragu protiv Karića 2016. godine zbog nedostatka dokaza.

Slučaj Pinka i Happy televizije

„Oduzeti dozvolu (TV kanalima) Pink-u i Happy-u“, naziv je peticije koju su pokrenule nevladina inicijativa „Kreni-promeni“ i „Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti“.

Peticiju je, prema navodima aktivista ovih organizacija, potpisalo više od 200.000 građana, a ti potpisi predati su 6. jula Regulatornom telu za elektronske medije (REM) koje odlučuje o tome koje televizije će moći da se emituju na celoj teritoriji Srbije.

Peticijom se, kako navode aktivisti, traži primena zakona kada je reč o dodeli nacionalnih frekvencija.

REM, kao telo zaduženo za kontrolu elektronskih medija, opozicija i deo javnosti često optužuje da je, zbog svoje neefikasnosti i pasivnosti, glavni krivac za loše stanje medijskih sloboda u Srbiji.

Predstavnik pokreta „Kreni-Promeni“ Savo Manojlović rekao je 6. jula novinarima da, prema izveštajima REM-a, više televizija, među kojima su Pink i Happy, „ne poštuju zakon“.

„One su na neki način prekršile neku vrstu javnog ugovora i zaslužuju da izgube nacionalnu frekvenciju“, ocenio je Manojlović.

Manojlović je u junu u televizijskom duelu na Radio-televiziji Vojvodine sa Željkom Mitrovićem, vlasnikom TV Pink, rekao da ta televizija, između ostalih, nema dovoljno kulturno-umetničkog i naučnog programa, te da ne ispunjava uslove da ima nacionalnu frekvenciju.

Naime, Pravilnikom REM-a iz 2016. propisani su minimalni uslovi koje televizije sa nacionalnom frekvencijom treba da ispune. Jedan od uslova je da televizije moraju da imaju informativni, naučno-obrazovni, kulturno-umetnički, dokumentarni i program za decu i maloletnike.

REM svake godine objavljuje izveštaj o tome koliko privatne televizije koje imaju nacionalnu pokrivenost ispunjavaju obaveze u pogledu sadržaja programa.

Izveštaj za 2021. godinu nije objavljen na sajtu REM-a, a Radio Slobodna Evropa (RSE) nije dobio odgovor od tog tela kada će to biti učinjeno.

U izveštaju iz 2020. REM je, između ostalog, konstatovao da više televizija te godine nije imalo naučno-obrazovni i kulturno-umetnički program, a pojedine televizije nisu imale ni program za decu.

Judita Popović, jedna od članica Saveta REM-a, kaže za RSE da će REM svakako razmatrati ove izveštaje.

„Prema zakonu te televizije (sa nacionalnom frekvencijom, prim. aut.) imaju obavezu da doprinose obrazovnom i kulturnom nivou građana, a teško da su odgovorili tom zahtevu. Imamo televizije koje su emitovale rijaliti emisije u oko 30 odsto ukupnog programa“, kaže ona.

Ipak, sam početak razgovora sa kandidatima za nacionalne frekvencije obeležilo je neslaganje unutar REM-a. Suprotno stavu Judite Popović, predsednica REM-a Olivera Zekić rekla je 12. jula da će REM zanemariti ono što se dešavalo prethodnih 16 godina i da potpuno iste šanse imaju televizije koje rade godinu dana ili 15 godina, prenela je agencija Beta.

Prema Zakonu o elektronskim medijima, REM pri donošenju odluke o frekvencijama, između ostalog, „uzima u obzir ponudu koja bi zadovoljila potrebe građana za raznovrsnim medijskim sadržajima“.

Šta kažu predstavnici Pink-a i Happy-a?

Milomir Marić, urednik Happy televizije, kaže za RSE da je ova televizija aplicirala za nacionalnu frekvenciju, ali da komercijalne televizije teško mogu da ispune uslov da imaju naučni, kulturno-umetnički i dečji program jer je slaba gledanost tih programa.

„Velika je borba među televizijama za gledaoce i za reklame. Neki eksperti smatraju da u Srbiji, s obzirom na ekonomsku situaciju, mogu pozitivno da posluju samo javni servis i još jedna komercijalna televizija“, kaže on.

Marić dodaje da je ta ideja o „klasičnoj televiziji“ koja ima sve spomenute vrste sadržaja prevaziđen jer gledaoci koji su zainteresovani za nauku ili dokumentarni program te sadržaje prate na specijalizovanim kablovskim kanalima.

Željko Mitrović, vlasnik TV Pink, u spomenutom duelu na RTV-u sa Manojlovićem, rekao je da se struktura programa Pinka promenila od prvobitnog dobijanja dozvole delom i zbog pojave specijalizovanih kablovskih kanala, pa je „manje potrebe za specijalizovanim programima (na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, prim. aut.)“.

Kao odgovor na peticiju „Kreni-Promeni“, TV Pink je na svom portalu pokrenuo svoju peticiju „Da li ste da TV Pink obnovi dozvolu za emitovanje programa na nacionalnoj frekvenciji i da se produži emitovanje rijalitija?“ koju je, prema tvrdnjama na sajtu te televizije, potpisalo više od dva miliona ljudi.

United Media u trci

I televizije N1 i Nova S, u vlasništvu United Media, su među kandidatima za frekvencije.

United Media je medijska kompanija, sa sedištem u Luksemburgu, koja ima više od 50 televizijskih kanala.

Aleksandra Subotić, izvršna direktorka ove kompanije, kaže za RSE da bi dobijanje nacionalne frekvencije za N1 i Novu S značilo mnogo za medijski pluralizam u Srbiji.

Ona je ocenila da se na drugim TV stanicama se ne mogu čuti kritički glasovi prema vlasti u Srbiji.

„Mi imamo veoma profesionalan novinarski portfolio, u smislu ljudstva, standarda i u svim državama u kojima poslujemo, štitimo slobodu medija“, kaže ona.

Zbog takvog izveštavanja novinari ovih televizija su bili meta različitih napada. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ranije je N1 nazivao „američkom“, a pojedini ministri „CIA televizijom“ i omalovažavali su novinare na javnim događajima.

Subotić navodi da je razlog konkurisanja za nacionalnu frekvenciju taj što to omogućava medijima da budu održivi na tržištu, omogućavajući im veće finansiranje od reklama od onog koji im je na raspolaganju sada kao kablovskim kanalima.

U trci i televizija Orbanovog prijatelja

Pažnju javnosti privukla je u junu i vest da se među televizijskim stanicama koje su aplicirale za nacionalnu frekvenciju u Srbiji našla i mađarska televizija TV2, u vlasništvu Lorinca Mesaroša, jednog od najbogatijih ljudi u toj zemlji i školskog druga Viktora Orbana, premijera Mađarske.

Prema rečima Marka Milosavljevića, profesora na katedri za novinarstvo Univerziteta u Ljubljani, ova televizija je u Mađarskoj naklonjena vladi Viktora Orbana „kao i sve ostale jake TV stanice“.

„Mislim da nijedna zemlja ne želi da ima televiziju u vlasništvu nekog ko ima jasne političke afinitete i veze u drugoj zemlji jer onda uvek postoji opasnost da će ta televizija biti zapravo produžena ruka interesa Mađarske“, kaže on.

Milosavljević navodi da jedan slučaj iz 2016. najbolje pokazuje naklonjenost ove televizije Orbanovoj vlasti i manjak profesionalnih standarda te TV stanice. Te godine holivudski glumac Rajan Gosling (Ryan Gosling) posetio je Budimpeštu i objavljen je niz njegovih fotografija u američkom muškom magazinu GQ.

Na jednoj od fotografija, kako je preneo AFP, Gosling u rukama drži mađarski opozicioni list. TV2 je prikazao tu fotografiju u svom programu, ali je sakrio (digitalno retuširao) ime mađarskog lista.

RSE je uputio pitanja televiziji TV2 u vezi sa apliciranjem za nacionalnu frekvenciju, ali odgovor nije stigao.

Zašto se sumnja u objektivnost REM-a?

Judita Popović, članica Saveta REM-a, kaže da REM nije „odgovorio značaju svog položaja“ i da nije uvek postupao kako zakon nalaže.

„Na primer, tokom 2021. godine bilo je 107 prijava (REM-u, prim. aut.) na prekršaje televizija. REM je po tim prijavama doneo nekih sedam odluka u smislu izricanja mera i to su uglavnom blaže mere“, kaže Popović.

Tokom 2019. i 2018. godine REM nije izrekao nijednu težu meru medijima zbog kršenja zakona, već samo mere opomene i upozorenja, piše u izveštaju „Mediji u Srbiji: U odbrani postojećeg stanja“ koji je 2020. objavila nevladina organizacija Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA).

Popović je, inače, članica REM-a čiji su stavovi o mnogim pitanjima suprotstavljeni većini u REM-u, o čemu ona često govori za medije.

U slučaju iz 2021. kada su predstavnici vlasti na više televizija u Srbiji prikazali fotografije mučenja navodnih žrtava kriminalnog klana Veljka Belivuka, Popović je izjavila da je time povređeno dostojanstvo žrtava. Predsednica Saveta REM-a Olivera Zekić tada je dala potpuno suprotnu ocenu da ove fotografije nisu uznemirile javnost.

„Osećam se kao opozicija (u REM-u, prim. aut.). Moram da se borim za svoje stavove i ne mogu da odustanem zato što ne mogu da sprovedem nešto i zato što drugi ne poštuju zakon“, kaže Judita Popović.

Marko Milosavljević sa Univerziteta u Ljubljani takođe smatra da postoji sumnja u objektivnost REM-a i u to da li to telo postupa po zakonu jer i ranije, prema procenama dela javnosti, REM nije reagovao na kršenja novinarskih standarda provladinih medija.

Na rad REM-a ukazivale su ranije i međunarodne organizacije, a predstavnik Reportera bez granica za Evropsku uniju i Balkan Pavol Salaj izjavio je 2021. povodom napada provladinih medija na istraživački portal KRIK da „REM ne sankcioniše kršenje novinarske etike“.

U radnom izveštaju Evropske komisije iz 2021. ocenjeno je da treba ojačati nezavisnost REM-a, kako bi bilo u mogućnosti da zaštiti medijski pluralizam.

Milosavljević takođe navodi da se predstavnici REM-a biraju „na političkoj osnovi“ i da je zbog toga ta institucija često pasivna kada treba preduzeti neke korake.

„Ako neko ništa ne uradi, time niko neće biti ljut na njega (predstavnika REM-a, prim. aut.), pa ih niko neće smeniti sa mesta predsednika ili člana Saveta REM-a“, kaže on.

Savet REM-a je jedan od organa tog tela, ima devet članova i njih bira Skupština Srbije. Neki od njih su bili članovi političkih partija i politički angažovani.

Zašto je važno koji mediji imaju nacionalnu pokrivenost?

Marko Milosavljević sa Univerziteta u Ljubljani objašnjava da su nacionalne frekvencije „državno blago“, njihov broj je ograničen i da je dužnost države da kroz svoje institucije kontroliše da li se one koriste na propisan način.

„Ovi mediji (sa nacionalnim pokrivanjem, prim. aut.) mogu da imaju zabavu i rijaliti emisije, ali je u javnom interesu da imaju i niz drugih sadržaja kao što je obrazovni, kulturni, umetnički program“, kaže on.

Televizija u Srbiji je i dalje ubedljivo najviše korišćen tip medija, pokazuje istraživanje koje su u martu 2021. uradile agencije za praćenje medija i istraživanje tržišta Kliping i Smart risrč (Smart Research) na više od 1.100 ispitanika.

U najvećem broju slučajeva gledaju se kanali sa nacionalnom frekvencijom, mada se specifičan sadržaj, kao što su sport, dokumentarci, emisije o prirodi ili crtani filmovi, kako se navodi, gleda najviše na kablovskim kanalima.

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Send this to a friend