Prekršajni apelacioni sud odbio žalbu REM-a: SBB ima prava da odredi raspored kanala

Prekršajni apelacioni sud u Beogradu odbio je žalbu Regulatornog tela za elektronske medije (REM) na prvostepenu presudu, ocenjujući da kablovski operator SBB ima pravo da odredi sopstveni redosled kanala. REM je tvrdio da je kablovski operator prekršio Zakon o elektronskim medijima time što je svoju televiziju Novu S stavio ispred RTS1.

Sud je presudio u korist SBB-a tvrdeći da u momentu kada je ovaj kablovski operator promenio raspored kanala nije postojao obavezujući akt, pravilnik ili drugi podzakonski akt, koji bi propisao bliže kriterijume za logičku numeraciju kanala.

U presudi, u koju je UNS imao uvid, zaključuje se da SBB nije mogao da postupa suprotno pravilniku jer on u tom momentu nije ni postojao, kao i da operater nije prekršio Zakon o elektronskim medijima, odnosno odredbu kojom se obavezuje da distribuira medijske usluge na pravičan, transparentan i nediskriminatoran način.

REM je uložio žalbu na ovakvu presudu, ali je presuda krajem prošle godine potvrđena i u drugom stepenu. Prekršajni apelacioni sud smatrao je da nije dokazano da je promena redosleda uticala na slobodu izražavanja i javni interes u oblasti informisanja, a prvu poziciju Javnog servisa vidi kao praksu koja se ne može smatrati zakonskom obavezom operatora.

REM protiv SBB-a

SBB je u martu 2019. godine promenio raspored kanala, jer je svoj kanal – televiziju Nova S, koji je tek počeo sa emitovanjem, stavio umesto Prvog programa Radio–televizije Srbije (RTS1). To je dovelo do javne prepirke između REM-a i Junajted grupe, koji su se međusobno optuživali da krše zakone.

REM je tada saopštio da je zbog promene redosleda kanala kojom je program RTS-a pomeren iza stranih kanala u ponudi SBB-a, podneo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv ovog operatora, zahtevajući da odmah vrati u pređašnje stanje raspored. Istovremeno je doneo i Obavezujuće kriterijume za bliže uređivanje logičke numeracije kanala, prema kojima jedino Regulator utvrđuje raspored kanala.

Junajted grupa je, međutim, navela da je reč o „nezakonitom pritisku“ REM-a, ali i da je reč o „koordinisanim akcijama Telekoma, RTS-a i REM-a protiv privatnog operatora“ koje ukazuju da je Grupa „izložena pritisku državnog aparata sa očiglednom namerom da se dovede u neravnopravan položaj na tržištu Srbije“.

Ova polemika između REM-a i SBB-a nastavila se na sudu, koja je krajem prošle godine završena u korist kablovskog operatora. O tome su na prošloj sednici REM-a obavešteni i članovi Saveta, stoji na sajtu Regulatora. Na toj sednici Saveta doneta je odluka da se REM, prema saznanjima UNS-a, budući da Obavezujući kriterijumi postoje, ponovo obrati sudu.

Tačka dnevnog reda sa sednice Saveta REM-a (foto: rem.rs)

RTS iza N1 i Nove S

SBB je i 2017. godine, podsetimo, promenio raspored kanala i svoj, prekogranični kanal – televiziju N1 stavio na prvo mesto na daljinskom upravljaču na kojem je do tada bio program RTS1, ali reakcija REM-a je tada izostala. To je, međutim, izazvalo polemiku u javnosti da li je ovakva odluka u nadležnosti Regulatora ili privatnog operatora. Do danas se u kablu SBB-a, RTS nalazi iza televizija u vlasništvu Junajted grupe – N1 i Nove S.

Televizija N1, koja je u vlasništvu Junajted grupe čiji je SBB deo, pre same promena objavila je da „iz svojih izvora u Evropskoj uniji saznaje da REM ima nameru da spreči SBB“ u tome. „REM, prema informacijama do kojih je došao N1, ima nameru da SBB prisili da N1 pozicionira iza svih domaćih kanala i da na taj način smanji gledanost N1 televizije“, objavio je sajt te televizije 2017. godine.

U REM-u je UNS-u tada rečeno da je Regulatoru stigao i zahtev RTS-a da se preispita odluka SBB-a o novoj numeraciji kanala, a generalni direktor te medijske kuće Dragan Bujošević rekao je da se Javni servis još 2015. godine obratio REM-u sa zahtevom da kanali Javnog medijskog servisa budu na pozicijama 1 i 2, ali da im nije odgovoreno.